Афере престижу једна другу, а година је почела највећим радничким протестом икада одржаним у Црној Гори – десетак хиљада љутих грађана предвођених Унијом слободних синдиката, невладином организацијом МАНС и Студентском унијом, поручили су да је – доста.

Подгорички Комбинат алуминијума, никшићки Рудници боксита, Железара, пљеваљски Јакић, херцегновска Бока, улцињска Солана – и бројна друга предузећа која су носила црногорску економију – после две деценије демократског црногорског режима су обичне руине.

Држави прети финансијски колапс због дугова КАП-а, којим је шест година газдовао руски тајкун Олег Дерипаска, а за које је гаранције дала Влада.

Пријатељи „Бели медведи“

Уговор који је Влада потписала са Брковићем за продају већинског пакета хотелског предузећа Бока, испоставља се, много више штити Вектру него – државу. Брковићева обавеза да до краја 2011. инвестира 64 милиона евра пролонгирана је за три године, а одобрено му је да да гаранције у виду хипотеке на имовину, што је учињено на износ од 2,5 милиона евра. Иако је предвиђено да Влада може да раскине уговор у случају стечаја, то се засада не помиње. Уговором је предвиђено и да Влада, у случају раскида уговора, врати Брковићу 70 одсто продајне цене, односно око 15,5 милиона евра.

На наплату пристиже кредит од 132 милиона евра, плус цифра којом се барата – око 300 милиона дуга КАП-а, мада нико не зна прецизно структуру тог дуга. Не зна је, како је сам признао, ни премијер Лукшић, а ни како да реши проблем КАП-а, па је лопту пребацио у двориште парламента који ће у уторак расправљати о преузимању руског дуга.

Аферу око приватизације Комбината алуминијума потпалио је руски министар за ванредне ситуације Сергеј Шојгу када је у октобру прошле године усред Подгорице рекао да је Дерипаскин ЦЕАЦ уложио у КАП 300 милиона евра. Опоненти сада питају где је новац који помиње Шојгу и на којим приватним рачунима је завршио, док црногорски шеф дипломатије Милан Роћен каже да је у КАП уложено једва 30-ак милиона.

Руси пак тврде да их је преварила црногорска власт, па је њихова тужба од пре три године за одштету од 300 милиона евра пред међународним судом завршила уговором о поравнању Владе и ЦЕАЦ-а у Подгорици, вредном 307 милиона. Судбина КАП-а, у коме ради око 1.200 запослених, сада је запечаћена уколико се његови дугови, модернизација и нове субвенције за струју поново не пребаце на грбачу свих црногорских грађана.

Слично Комбинату алуминујума „приватизована“ је и никшићка железара, која је, после три Владина „стратешка партнера“, у стечају и чека купца имовине. Као и у случају КАП-а, и за Железару се сумња да иза „инвеститора“ са оф шор дестинација стоје неки домаћи бизнисмени.

Урушава се и пословна империја Драгана Брковића, блиског пријатеља бившег премијера, која је запошљавала око хиљаду радника. Привредни суд је на захтев ОТП банке, због дуга од 21 милион евра, пре неколико дана донео решење о увођењу стечаја у матичну компанију Вектра Монтенегро.

Раст Брковићеве пословне империје приписује се управо блиским односима са Ђукановићевим режимом, који му је омогућио да под повољним условима приватизује неколико црногорских предузећа. Уместо инвестиција и развоја дошли су на руб пропасти, а не зна се ни где је завршило око 200 милиона евра на колико се процењује кредитно задужење његових фирми.

Пљеваљска Вектра Јакић, са највећим концесионим уговором за сечу шума на северу Црне Горе, пропада, а радницима се дугује девет плата. Слично је са херцегновском Боком – уместо градње нових хотела, како је најављивао, Брковић је докрајчио и три постојећа хотела којима газдује већ четири године, око 160 радника пет месеци је без плата, а огромну штету трпи херцегновски туризам.