Заокрет – Човек који је спасао Аргентину поручује Грчкој, еврозони и земљама у кризи

Немојте да срљате у пропаст: Спасавајте људе, а не банке

БЕОГРАД 23. 02. 2012

Српски стручњаци сагласни са чудотворцем из Аргентине

Начин на који Европа покушава да помогне Грчкој потпуно је супротан од онога што би требало радити и неминовно представља срљање у пропаст. А суноврат Грчке скупо ће коштати и остале земље у еврозони и ван ње…

Да је ово поручио било ко други, вероватно и не би било разлога за велику забринутост. Драматично упозорење је, међутим, изрекао Роберто Лавања, бивши министар економије Аргентине, човек који можда једини на свету зна како се економски мртва земља, на ивици потпуног колапса, подиже на ноге и претвара у привредног дива.

Изгубљена контрола

Лавања тврди да се пакетима строгих мера штедње, који се намећу Грчкој, спасавају само банке, али не и људи. Грчка, каже он, треба да преузме модел Аргентине јер би се тако извукла из дугова и кренула напред попут његове земље пре десетак година. Предуслов за то је одустајање од економске политике коју намеће ММФ.

– Пакети штедње нису неопходни, јер постоји опасност да зајам никада не буде враћен, а грчки буџетски дефицит је сада већи него што је био пре прве транше помоћи ММФ-а – нагласио је Лавања.
Савети Лавање – како изаћи из кризе

1. Продужити рокове за исплату дугова грађана
2. Улагати у образовање, науку и технологију
3. Финансирати инфраструктурне пројекте
4. Одустати од економске политике коју намеће ММФ
5. Пакети строгих мера штедње нису неопходни
6. Везивање за евро је непотребно и штетно

Он је појаснио да се таквом политиком спасавају банке, а не народ који је принуђен да враћа кредите за непокретну имовину. Прва ствар коју је Аргентина својевремено урадила, подсетио је Лавања, била је да продужи рокове за исплату дугова грађана, иако су им представници ММФ-а рекли да крше суштинска правила капитализма.

– ММФ заборавља да осиромашени људи више нису потрошачи, а тако се не подстиче привредни раст – каже бивши аргентински министар.

РОБЕРТО ЛАВАЊА: ММФ заборавља да осиромашени људи више нису потрошачи, а тако се не подстиче привредни раст

Лавања сматра да је излазак из кризе могућ без решења ММФ-а, који предлаже увек исти тип уговора о буџетској политици:

– То је смањење новца који се даје народу, плата, пензија, државне помоћи, али такође и редукција јавних радова, који омогућавају отварање нових радних места, што је потпуно апсурдно. ММФ Грчкој нуди модел по коме се треба свега одрећи у корист банака.

Аргентински стручњак истиче да је Грчка преокупирана истим економским проблемима са којима се Аргентина суочавала пре десет година – буџетским дефицитом, вртоглавим падом БДП-а, презадуженошћу и експлозијом незапослености. Наводи, међутим, да је Грчка у бољој социјалној ситуацији од Аргентине која је била изолована држава, док је она чланица једне од најјачих светских економских унија. Верује и да није добро што су се Грци везали за евро пошто су тако изгубили контролу над својом монетом.

– Грчка, уместо да отплаћује дугове, треба да улаже у образовање, науку и технологију, да финансира инфраструктуру и подстиче продуктивност, и то пре свега у услужном и туристичком сектору – закључио је Лавања.

Професор Факултета за банкарство Зоран Грубишић каже да је Лавања у праву, али да треба раздвојити јавну штедњу од приватне.

Преко леђа грађана

– Та јавна штедња не би требало да иде преко леђа грађана, односно смањивања плата и пензија, што траже од Грчке. Штедња је потребна, али не на овај начин. Поставља се питање где је ту привреда и како утицати на раст производње. Треба, рецимо, штедети на прегломазној администрацији и те људе полако пребацити у сектор привреде, а никако на инвестицијама које отварају нова радна места – наглашава Грубишић и додаје да је препорука да се улаже у образовање и науку оправдана и да држава која има проблема са јавним дугом не би требало да троши новац на спасавање банака.
Кругман: Штедња притиска економију

Професор Универзитета у Принстону, нобеловац Пол Кругман, такође сматра да план ЕУ за спасавање Грчке од банкрота није реалан.

– Политика штедње у толикој мери притиска економију да уништава све фискалне предности, приходи опадају, као и БДП, па однос дуга према БДП-у фактички постаје све гори – сматра Кругман.

Са тим се слаже и професор Економског факултета Љубодраг Савић:

– Идеја да држава помаже банке нема смисла. Да то може да доведе до опоравка привреде, веће запослености и раста извоза било би оправдано. Од чега ће држава враћати дуг ако се не окрене реалном сектору и производњи које су извозно оријентисане.

Слађана Гаврић, Београд
____________
Извор: ПРЕСС