23 фебруар 2012, ФБР, Предраг Поповић
Отворено писмо Жандармерији од момка који је синоћ чувао барикаду
23. 02. 2012 19:47 |
Милан Ј. … Док ти чуваш плату ја чувам свој дом. Сестру сам изгубио али нећу мајку. Оца сам изгубио али нећу очевину. Бранићу и мајку и огњиште док сам жив док ти браниш фотељу и новац а ја ти правим проблем како кажеш.
Да ли би ту цев коју си синоћ упирао у мене искористио када би добио наређење? Како можеш пред своју децу знајући да си учествовао да се одузму моја? Како можеш наређење да ставиш испред свог народа, морала и правде? Како уопште наређење можеш да ставиш испред једног поштеног и честитог човека?
Мој отац је погинуо бранећи отаџбину као твој колега, полицајац. Када би само знао да му је сина рођеног, његов брат по дужности у одбрани мира и отаџбине, угурао цевком аутомата у шиптарску злочиначку квази-републику.
Има ли срца под том фантомком? Чије је то срце? Док себи смишљаш оправдања мисли и о томе како си ноћас издао своју децу, свог палог саборца, своју отаџбину којој си дао заклетву, свој народ који си се заклео да чуваш.
Правиш границу између Србије и њеног срца. Између нас Срба на Косову и вас Срба из централне Србије. Докле иде то. Има ли Бога у теби?
Искрено Милан са барикада, момак који брани очевину
Категорије:БАРИКАДЕ, ДЕШАВА СЕ..., Злочини над Србима, Издаја, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Медијски рат, Мишљење, ПАТРИОТИЗАМ, Протести, СРБИЈА














момче са барикада који нападаш службено лице које извршава нечија наређења ниси тако говорио док је тај исти полицајац (или жандармерац свеједно)малтретирао на косову и ког је требало и ког није него си им давао подршку и бодрио и ниси се позивао на бога и његов суд зар не мислиш да нам бог сада враћа за оно што се радило доле на косову (припадници милиције, САЈ-а, френкијевци и тд )
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Bog se pise velikim slovom
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Отворено писмо
ВЕΛЕИЗΔАЈНИЧКОЈ Жандармерији
oд једног који је синоћ чувао барикаду
Δок ти чуваш Велеиздајнике на власти у Србији и плату коју ти они дају – ја чувам моју србску кућу и оно шта ми је од србске Породице остало. Сестру сам изгубио – али, нећу и мајку. Оца сам изгубио – али, нећу и очевину. Не дам је!
Бранићу и мајку и моје србско огњиште док сам жив – док ти браниш фотељу проданих српских Изрода и тако заслужујеш паре од њих! А ја ти – како кажеш – правим проблем у тој твојој служби!
Δа ли би ту твоју цев – коју си синоћ баш претећи упирао у мене – стварно изкористио када би добио наређење?
Како можеш своју децу у очи да гледаш? – а знаш да си до гуше у послу којим се од мене, од србског народа одузимају моја деца? Како можеш подло наређење српских Велеиздајника и Изрода да ставиш испред свог народа, морала, правде? Како, уопште, једно такво или слично наређење можеш да ставиш испред било ког поштеног и честитог човека који брани то шта МОРА да брани?
Мој отац – твој колега, полицајац! – погинуо је бранећи ову нашу отаџбину. Када би он само знао да му рођеног сина – његoв брат по дужности, колега, „у име (ког?) народа“ – цевком аутомата гура у „Косова–републику“, коју белосветски Злочинци, удружени с домаћим Злом, праве Шиптарима!… Еј, бре!…
Има ли срца под том фантомком иза које свој српски образ кријеш? Што лице кријеш – ако си Србин, частан и праведан? Хоћеш ли Србима, за Јудине сребрњаке, да будеш подметнут „Незнани јунак“ – а не вековима знан Обилић? Или Синђелић? Или Тепић?… Чије је то срце изпод тог и таквог образа? Зар србско, Λазарево? Заветно? Косовско: „Ко је Србин и србскога Рода, а не…“?
Δок себи смишљаш сва оправдања оваквог твог понашања – и о томе мисли како си ноћас издао све оне којима си се као заклео да их чуваш: моју – али, и твоју србску децу, мог палог оца – али, и твог палог саборца, мој – али, и твој србски народ, моју – али, и твоју србску отаџбину, коју СВИ, па и ти – без милости цепају!
Правиш границу између Србије и њеног срца. Између Срба из пашалучке Србије и Срба на Косову и Метохији. Па, докле, бре, то, тако, наопако?… Има ли Бога у теби? И знаш ли ти уопште за Њега и Његову изплату – СВАКОМ ОΔМЕРЕНУ ПО ПОЈЕΔИНАЧНОЈ МЕРИ МИНУΛОГ МУ РАΔА?… Ако не знаш – сазнаћеш, сигурно!… Али, шта ћу ја, шта ће СВИ Срби имати од тога – осим мука?
Искрено,
Милан са барикада – један од оних који бране ово шта нам је још преостало од земље Србије
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ovo bi mozda trebalo da se odstampa kao letak i da se nekako podeli zandarmeriji
Свиђа ми сеСвиђа ми се
СВАКА ЧАСТ МИЛАНЕ! БОГ ДА ЧУВА ТЕБЕ,СВЕ ТВОЈЕ,СВЕ СРБЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ,КАО И ПРАВЕ СРБЕ У СРБИЈИ И ЦЕЛОМ СВЕТУ.
МОЛИМ ТЕ НАСТАВИ ДА ПОШТУЈЕШ СРБСКЕ ЗАПОВЕСТИ:
НЕ ЧИНИ ИЗДАЈУ И НЕ ДАЈ ДА ОТИМАЈУ СРБИНОВО!!!
БРАТСКИ ПОЗДРАВ !
Свиђа ми сеСвиђа ми се