Санкт Петербург • 360° Аерофотопанорама

(Кликните на слику)

Санкт Петербург је други по величини град у Русији, после Москве. То је један од најлепших градова на свету, који хармонијом своје архитектуре плени и привлачи туристе са свих страна света.

Санкт Петербург се налази на ушћу реке Нева и на острвима њене делте, простире се на обали финског залива Балтичког мора. Лето у Санкт Петербургу је познато по својим Белим ноћима, када сунце једноставно не залази, оне почињу средином јуна и трају до средине јула. Беле ноћи нису карактеристичне само за овај град, али су постале његов симбол.
Град је основао Петар Велики 1703 године. 16 (27) маја 1703 године, наредбом Петра I је створена тврђава Санкт Петербург. Касније је од тврђаве настао град, а тврђаву су назвали Петропавловска. 1712 године престоница Руске Империје jе из Москве пребачена  у Санкт Петербург. После Октобарске револуције 1917 године  престоница је враћена у Москву.

За време дуге историје град је три пута мењао свој име. Првобитно име – Санкт Петербург је добио у част Светог Апостола Петра, покровитеља Петра I. 1924 године, после смрти В. И. Лењина, оснивача совјетске државе, Петроград је променио име у Лењинград. Историјски назив је био враћен граду после референдума 1991. године.

Данас је Санкт Петербург културни и научни центар. У граду има више од сто музеја, око педесет позоришта, ту се налази најстарији Универзитет у Русији и један од највећих музеја на свету Ермитаж.

Санкт Петербург је културни центар Русије у коме су најпознатија позоришта – Марински театар, Велико драмско позориште Г. Товстоногова, Позориште драме А. С. Пушкина (Александријски театар) и др.

*************

Како смо снимали аерофотопанораму?

За снимање виртуелног путовања по Петрограду припремали смо се око годину дана. Још у лето 2009 обавестили су ме да над Петроградом лети туристички хеликоптер и ја сам  брзо пронашао њихов телефон на интернету и следећег дана их већ позвао.

Дуго смо припремали опрему, спремали докумената, дозволе, упознавали се са пилотима хеликоптера, и те године је један од наших момака, Дмитриј Мојсенко, одлетео у Питер да направи  тест снимке виртуелне шетње. Нажалост, киша је почела да пада и он је се само провозао хеликоптером од Петропавловска до Пулкова. Други пут, на снимање је пошао други фотограф, Сергеј Семјонов. У почетку је било само облачно, али онда је почела да пада киша. Али овог пута Сергеј је барем успео да направи неке панорамске снимке са писте.

После тога сам схватио да овим темпом нећемо скоро завршити снимање и одлучио да позовем мог познаника фотографа који живи у Петрогради, да бих сазнао како тамо стоје ствари са временом. „Нешто никада немамо среће са сунчаним данима“ – рекао сам му весело преко телефона – „Да ли би могли да дођемо у Петроград, да се настанимо у неком хотелу и просто да чекамо неки сунчани дан?“

Он је на то рекао: „Нисам сигуран да је то прави начин, можете ви тако живети у хотелу и пар месеци :).“

Био сам збуњен. Живети у Санкт Петербургу на неколико месеци никако се није слагало са нашим плановима. И онда смо одлучили да Петроград снимимо триком.

Договорили смо се са хеликоптерском пилотима, као и са неколико наших пријатеља из Санкт Петербурга да нас позову чим крене период лепог времена, а ми ћемо се брзо припремити и долетети. Недељу дана касније, добили смо први позив. „Код нас је сунце напољу, ако будете стигли до подне – можете снимати после подне су најавили кишу.“

Али то нам није успело, јер нам је требало добрих пола дана само да допутујемо до Петрограда и још пола дана да организујемо лет и снимање. Био нам је потребан цео дан. Цео сунчан дан. А то је веома много за Петроград. Седели смо са спакованим коферима и чекали. Пријатељи су телефонирали још неколико пута, али нису могли да понуде више од  пола дана, што нас није чинило срећним.

И већ месец дана касније одједном су нас сви позвали: и пријатељи, и познаници, па чак и хеликоптерски пилоти. „Данас је код нас још увек киша, али сутра – сутра ћете бити задовољни! Хитно долећите.“

Као резултат тога, успешно смо стигли у Петроград у вечерњим часовима, преноћили и ујутру, полетели хеликоптером. Време је било дивно, и чинило се да ће увек тако бити.

Успешно смо снимали и приземљили се у Петропавловској тврђави. Ту су се већ преселиле наше колеге фотографи који су снимали са огромним дирижабла „Мегафон“, почели да износе своју опрему и припремају цепелин за полетање. Они су такође више од месец дана чекали лепо време и сада се спремају за снимање, у нади да ће надокнадити изгубљено време. Ту су били и оператери из ОРТ, па чак и неки са ТВ станица.

Одлучили смо да још једном полетимо до подне, пошто су се на небу појавили веома лепи облаци, а хеликоптер је стајао ту поред нас. Поново смо узлетели, снимали око пола сата и вратио се у Петропавловску тврђаву. А на небу се дешавало нешто необично. Од финског залива наилазио је огроман градоносни облак покривајући тамом пола града, док је у другој половини било сунчано. Град је био подељен на два дела као линијом фронта. Подигао се и ветар.

Већ смо седели, када су момци са цепелина завршили своје припреме за лет, али смо знали да им данас нема летења.

Напустили смо Санкт Петербург увече уз звуке олује. Велике капи су добовале по стаклима вагона, али то нас више није узнемиравало – посао је био завршен. Година припремања, месец и по чекања на лепо време и сат и по лета над једним од најлепших градова у Русији – већ је то већ било иза нас.

И тако је прошло снимање нашег виртуелног путовања по Петрограду.