Цртежи из Наске. Јужна Америка, Перу

Нико тачно не зна шта представљају цртежи из Наске. Једино је неоспорна чињеница да се они налазе у Јужној Америци, на платоу Наска у јужном делу Перуа. 1994. године они су уписани у списак светске баштине УНЕСКА. Ту се завршава списак неоспорних чињеница, остављајући пред научницима мноштво неодгонетнутих тајни.

Линије представљају  гигантске геометријске и фигурне геоглифе разбацане по платоу. Они су нанесени на површину у виду бразди ширине до 135 центиметара и дубине до 40-50 центиметара. Немогуће сагледати цео цртеж  без погледа из ваздуха. Баш из тог разлога Цртежи из Наске су откривени тек 1939. године, када је летење већ било могуће.

Цртежи из Наске, паук

И од тада многи научници годинама себи постављају питања: «Ко?» и «Зашто?». Већина истраживача се приклонила верзији да је цртеже много пре инка оставила цивилизација наска, која је насељавала тај плато до II в. н. е. Али с каквим циљем? Сa подједнаком вероватмоћом то може бити и највећи астрономски календар на свету (иако научници нису открили како би се користио), али исто тако и скуп сигнала за посаду ванземаљских космичких бродова.

Наска цртежи су најразноврснијих тема – цветови, геометријске фигуре, животиње, птице и чак и инсекти. Најмањи цртеж је паук од 46 – метара а највећи – пеликан од 285 – метара…

Крајем 2011. године у Јужну Америку су отпутовала двојица наших колега – фотограф Дмитриј Мојсенко и пилот хеликоптера Стас Седов. Они су имали задатак да сниме цртеже у пустињама Наска и Палпа у Перуу, затим древни град цивилизације Инка Мачу-Пикчу и камене идоле на Ускршњим острвима. Сада вашој пажњи предлажемо снимке из пустиње Наска.

У потрази за Колибријем

Првог дана снимања суочили смо се са тим да је у пустињи забрањено, не само путовати аутом, него и ићи пешке. Разговарали смо са полицијом и службеницима на осматрачким местима  али – пролазак је дозвољен само уз специјалну пропусницу коју издаје министарство культуре, које их издаје само археолошким групама. Разлог за ту забрану је тај што је пре неког времена слободни улазака у пустињу довео до тога да је велики број фигура практично уништен  ободными, это привело к тому, что большое число фигур практически погибло под точковима теренских возила.

Цртежи из Наске, папагај и астронаут

За туристе су локалне власти поставиле неколико осматрачница са платформама за осматрање: једна од њих, на коју смо наишли, налази се управо на траси Панамерике, недалеко от Наске, друга –  30 километара према Палпи. Искрено говорећи, туристи не могу много да виде са тих осматрачница. Много је боље разгледати фигуре са малих авиона који лете над пустињом полећући са локалног аеродрома.

Поглед са туристичког осматрачког места

Други дан у Наски је лоше кренуо од самог почетка. Ујутру смо планирали да отпутујемо у удаљени крај близу Палпе и да кроз пустињу покушамо стић до фигура. Претходног дана на осматрачници није било никога: ни туриста, ни стражара. Логично претпоставили смо да ни ујутру у 6 сати тамо такође неће бити никога. То је било врло наивно…

Отишли смо на планирано место у зору , и све време били на опрезу. Али ето шта је лоша срећа! Пре само пар минута на хоризонту је све било чисто, а сада се на путу 400 метара од нас, као да је пао с неба, појавио полицијски џип. Фотографисање је било практично немогуће јер од места где је туристима дозвољено стајање па до самих цртежа има око 200-300 метара. Долетети је могуће, али тешко да се може добити неки квалитетан снимак.

Пре снимања у Палпи

После пар минута размишљања решили смо да ипак покушамо да долетимо. Направили смо неколико пробних снимака, слетели и схватили да данас немамо среће: све фигуре си биле веоме мале и веома удаљене. И шта да радимо, одлучили смо да покушамо да преговарамо са полицијом. Возимо се до џипа и видимо патролу која спава. Не пробудивши успаване полицалц, и брзо смо пожурили назад ка осматрачници. А затим се све дешавало као у шпијунским филмовима.

Натоварили смо опрему и нечујно се упутили кроз пустињу ка фигурама. Негде на пола пута Дима је крајичком ока приметио да полиција више не спава већ да је изашла из аута и гледа нас. Изгледа да смо примећени! Шта да радимо? Да бежимо? Ми смо предузели нелогичан корак – одлучили смо да почнемо снимање на очиглед полиције. Полетели смо, направили неколико снимака, све време погледајући на полицајца. Није било никакве реакције. Можда нас ипак нису приметили? Користећи  заклоне, приближили смо се фигурама. Терен је помогао да се сакријемо од полицијске патроле.

Почели смо са активним летењем, све време очекујући иза леђе страшне повике. После око пола сата провирио сам из провалије према висоравни, и затекао потпуно празан пут – полицијски џип је отишао. Вероватно нас није приметио – срећа! Након тога, могли смо већ фигурама да приђемо веома близу. Потрошили смо скоро целу залиху акумулатора за хеликоптер, оставивши пар комада ради узлетања на осматрачку платформу у близини Наске.
…