Докле више да трпимо?

Данијела Нишавић | 18. 02. 2012. – 02:00х | БЛИЦ

Сваки дан због картела, акциза и маржи смо на губитку. Трпимо и због нечињења државе. Ево и зашто:

Картелски споразум између седам највећих произвођача лекова и шест веледрогерија, грађане Србије за три године коштао је 180 милиона евра. Толико су за лекове платили више него што би у нормалним околностима. И час кад вас неко пљачка преврши меру, а не када у томе прође чак 1.095 дана. И, ником ништа.

И гориво преплаћујемо. У просеку, плаћамо више БМБ 95 него у БиХ, а литар дизела је код нас скупљи него у Албанији, Хрватској, Црној Гори, БиХ или Македонији.

Рачуница показује да сваки власник аутомобила у Србији, током године у просеку купи око 800 литара горива. Плаћајући по просечној цени бензин у 2011. на пумпи је оставио 105.040 динара. У поређењу са 2010, чак 17.520 динара више. Зашто? Правог објашњења, осим покушаја оправдања да је у појединим земљама и скупље, што би требало да нам буде нека утеха (а није) – нема. Исто важи и за беби-опрему, и ко зна шта још…

И храну смо донедавно, због незајажљивих трговачких маржи плаћали као да се хранимо у хотелу. Све док држава није уредбом рекла „доста”. Можда би и у случају трговине лековима и горивом могло слично да се учини. Макар то био предизборан потез. Грађани Србије не би га заборавили.