Физичка култура и спорт- уређује Бранко Гајић

БАЦАЧ КОПЉА САЊА ОЛИМПИЈАДУ

 16 фебруар 2012, за ФБР пише: Бранко Станић

Ђука у Атлетском клубу Цер Шабац

Миодраг Ђукић Ђука за време представљања на Скупштини

У четвртак, 22. децембра 2011, на четвртој годишњој Скупштини Атлетског клуба Цер у свечаној сали Средње економске школе у Шапцу члановима и пријатељима клуба представио се нови члан. Клуб који уједно слави и четврту годину постојања примио је у своје окриље Миодрага Ђукића, већ истакнутог спортисту и дугогодишњег репрезентативца Србије у бацању копља. Ова дисциплина, иако атрактивна, у Србији, а поготово у Шапцу није много заступљена. Разлога има више. Поводом тога, а и о разлозима доласка у нову средину, после Скупштине, поразговарали смо са Миодрагом, кога сви више знају као Ђуку.

Досадашња спортска каријера?

Моју спортску каријеру почео сам у Шапцу, у АШК-у, у пионирској категорији. Потом сам са тренинзима наставио у Сремској Митровици, у Атлетском клуб Сирмијум, али сам и даље наступао за АШК из Шапца. Као јуниор освојио сам више медаља за АШК, а био сам и трећи на првенству Балкана у Истамбулу 2002. године. У АК Сирмијум званично сам прешао 2001. и као њихов такмичар освојио сам златну медаљу на Балканским играма у Румунији и постао јуниорски првак Балкана. Као сениор све време наступао сам за АК Сирмијум. И у овој категорији имао сам доста успеха. Био сам репрезентативац Србије и као јуниор, а и сада, као сениор. Али после пуних 10 година проведених у Сремској Митровица одлучио сам да се вратим у Шабац. започео је своју исповест Ђука.

Који је разлог био да се вратите у Шабац?

Исти онај који је био да одем из Шапца, а то су околности под којима сам тренирао у Сремској Митровици наставио је Ђука. Сами услови за тренинг нису били спорни. Једино Митровица има стадион искључиво за атлетику са пратећом опремом. Одговарало ми је што је све на једном месту, али сам морао свакодневно да путујем. Дуге паузе између тренинга проводио сам на стадиону па сам у Митровици остајао по цели дан. То ми је одузимало време за одмор, а тамо нисам имао услова ни да се адекватно храним. Услови у Митровици су добри под условом да живим у Митровици, али пошто не живим, мени ти услови више толико не значе. А 2012. године је у плану да и Шабац добије атлетску стазу.

Зашто сте баш одабрали АК Цер?

Разговарао сам и са мојим првим клубом, АШК-ом. Међутим, моја оцена је да ће ми АК Цер више пружити и омогућити у оквиру својих могућности боље услове за тренинг. И Општина Шабац ми је обећала новчану помоћ и храну до јуна 2012. године.

Да ли су завршене све формалности око вашег преласка у АК Цер.

АК Сирмијум ми је дао сагласност и ових дана треба да се заврше све формалности у вези мог преласка у нови клуб. Међутим, док се у Шапцу не заврши стаза и даље бих бацачке тренинге обављао у Митровици, али то је само 2-3 пута недељно, укупно 2-3 часа.

ДВА МЕТРА ДО ОЛИМПИЈСКЕ НОРМЕ

Следећа година је олимпијска и очекујемо бурну годину што се тиче спорта. Да ли помишљате чак и на Олимпијаду?

Да, то не кријем, једини циљ ми је да у новом клубу коначно остварим норму за олимпијске игре које се наредне године одржавају у Лондону. Да бих то постигао потребан ми је хитац од најмање 79,5 м, два метра дужи од мог најбољег резултата. Ако све буде ишло како је планирано надам се да то није недостижно. Али ако будем и на нивоу својих ранијих резултата неће изостати ни нека медаља са Балканијаде, нити са неког од купова Европе.

На крају разговора Ђуки смо пожелели да коначно оствари свој сан, сан свих који се баве спортом, и нађе се на Олимпијади у друштву најбољих спортиста света.

Бранко Станић