Есмин Хамза, Албанац који је био осумњичен за подметање пожара и подстрекивања на мржњу, неред и нетолеранцију према српској етничкој групи на Косову током мартовског насиља 2004. године, осуђен је у среду условно на две године затвора одлуком мешовитог судског већа Окружног суда у Призрену.

17. 02. 2012. ВЕСТИ

СПАЉЕНА СВЕТИЊА: Остаци цркве Светог Ђорђа у Призрену

Судије, којима је председавао судија из Еулекса, наложили су Хамзи да плати 2.000 евра, мада га је оптужница теретила за подстрекивање националне, расне, верске или етничке мржње, раздора или нетолеранције, изазивање опште опасности окупљањем већег броја људи и стварање велике материјалне штете.

Дуг списак злодела

– Тужан је и дугачак списак злочина који су остали некажњени. Од оног у Липљану, до Горажда и убиства деце која су се купала. У свакодневном смо контакту са међународним институцијама на Косову и стално им указујемо на овај апсурд и инстистирамо да правда буде једнака и кад је реч о српским жртвама – каже Звонко Стевић.

Погинули код Подујева

У нападу на аутобусе са Србима код Подујева погинули су отац, мајка и двогодишњи син – Небојша, Снежана и Данило Цокић, Мирјана Драговић, Сунчица Пејачић, Тихомир Стојковић, брачни пар Токић, Драган Вукотић, возач аутобуса, Ненад Стојановић, Милинко Краговић и Лазар Милкић.
Он се теретио да је 18. марта 2004. године подметнуо пожар и јавно ширио мржњу, неред и нетолеранцију према српској етничкој групи која живи на Косову, а дан касније је запалио возила Унмика. Оптужница против њега је подигнута 21. марта 2006. године, а Хамза после ове пресуде нема права на жалбу јер је постигао договор са Тужилаштвом о признању кривице.

Ова пресуда донета је само дан пре него што Срби обележавају 11. годину од убиства 11 и рањавање 40 Срба у аутобусу Ниш експреса код Подујева.

Да подсетимо, испод пута у месту Ливадице код Подујева, 16. фебруара 2001. године, постављен је експлозив који је активиран када је туда прошла колона од шест аутобуса са Србима који су ишли ка Приштини.

За овај злочин првобитно је ухапшен и осуђен на 40 година затвора Албанац Фљорим Ејупи, али је одлуком такође мешовитог судског већа он је 13. марта 2009. године пуштен на слободу због „недостатка доказа“.

Шеф Координационог центра за Косово и Метохију Звонко Стевић каже за „Вести“ да оба ова догађаја на недвосмислен начин говори о двоструким аршинима међународне заједнице кад је реч о процесуирању ратних злочина.

– Пресуда суда у Приштини најблаже се може оценити као смешна и дрска. Међународна заједница је још једном показала да је суштински не занима да открије иједног убицу Срба на Косову, па је тако и могуће да се после погрома 2004. године нико не нађе на оптуженичкој клупи, а Липљан, Обилић и Косово Поље су уз присуство снага међународне заједнице етнички очишћени – каже Стевић.

Према његовим речима, двоструки стандарди међународне заједнице се виде и у чињеници да већина злочина почињених од 1999. године нису разјашњени.