15. фебруар 2012.  извор: ФБР getosrbija

 

1. 

ACTA је одраз глобалне неједнакости и средство економског подчињавања мање развијених земаља.

2. ACTA ствара оквир за приватну правду компанија и заобилази основне правне стандарде: основно право да нико није крив пре него што му је кривица доказана, право на судски поступак и казну сразмерну причињеној штети.

3. ACTA угрожава уставне слободе грађана на исказивању мишљења, јавног говора и окупљања грађана.

4. Потребна је реформа ауторског права, а не реформа технолошког и правног уређења интернет комуникација.

Имајући, дакле, у виду штетне учинке ACTA-е, од Владе Р. Србије и парламента ЗАХТЕВАМО:

– да не приступају споразуму ACTA јер доноси опасност по права грађана и просперитет нашег друштва, управо као што су то учиниле Чешка, Немачка, Словачка, Пољска;

– да у међународним односима заузму критичан став против неуједнаког развоја наметањем оваквих трговинских споразума;

– да крену у реформу ауторског права за дигитално доба.

ACTA има неизвесан учинак за заштиту интелектуалног власништва, а доноси известан ризик по основна права грађана. ЗАУСТАВИМО ACTA-у!

Образложење:

1. ACTA је одраз глобалне неједнакости и средство економског подчињавања мање развијених земаља.

ACTA је споразум састављен у тајности, ван оквира међународних институција, далеко од очију јавности.

ACTA је настала као покушај најразвијенијих земаља да опструишу доношење праведнијег споразума у оквиру тела Уједињених нација, а након што су мање развијене земље покушале да ограниче штетан утицај интелектуалног власништва на доступност животно важних лекова, традиционалних знања, напредних технологија, најновијих научних достигнућа и културних добара становништвима тих земаља. Мање развијене земље попут Индије, Кине, Бразила – а у погледу интелектуалног власништва и Србија спада међу мање развијене земље – одлучиле су бојкотовати тај штетан споразум. Подсетимо на крају да је управо због те маскараде, која ће угрозити животе и права грађана, оставку поднео Кадер Ариф, главни рапортер Европског парламента у процесу договарања споразума.

2. ACTA ствара оквир за приватну правду компанија и заобилази основне правне стандарде: основно право да нико није крив пре него што му је кривица доказана, као и право на судски поступак и казну сразмерну причињеној штети.

ACTA омогућује компанијама да намећу санкције које су раније изискивале судски поступак. Терет доказивања кривице пребацује се са тужитеља на оптуженог. Кривично дело се проширује на тзв. чин помагања. Допуштају се неразумне финансијске казне које нису у сразмери са причињеном штетом, а полазе од логике да је сваки илегални примерак један продани примерак мање. Под кривично дело према одредбама ACTA-е спадају пођеднако прекршаји грађана и комерцијалне активности фалсификатора.

3. ACTA угрожава уставне слободе грађана на исказивању мишљења, јавног говора и окупљања грађана.

Проширење казнене одговорности на посреднике у интернет комуникацији – као што су претраживачи, провајдери, послужитељи или напросто странице које линкују на спорне садржаје –водиће ка превентивној цензури садржаја. Како би спровели мере предвиђене ACTA-ом, законодавци и/или посредници у интернет комуникацији могу се одлучити и за активни надзор интернет промета, угрожавајући приватност корисника, или пак за искључење оптужених из интернет комуникације – тзв. “three strikes” регулатива – чиме ти корисници бивају дискриминисани и сведени на грађане лишене могућности деловања, рада и приступа јавним услугама.

4. Потребна је реформа ауторског права, а не реформа технолошког и правног уређења интернет комуникација.

У овом споразуму ради се о поткопавању глобалне економске правде, стандарда кривичног права и права грађана којих би свака Влада требала бити свесна. Међутим, ако расправљамо о ауторским правима, треба рећи да су дигиталне мреже донеле обиље културе и знања тамо где је у аналогном свету владала оскудност. Обиље се не може вратити у оскудност без правног, институционалног, технолошког или економског насиља. Стога, заштиту ауторских права и просперитет стваралаштва треба тражити унутар реформе ауторских права, а не задирањем у технолошко и правно устројство интернет комуникација, нарушавањем основних права и слобода грађана. Предлози како стимулисати стваралаштво и истовремено осигурати универзални приступ њиховим делима у дигиталној сфери постоје и не треба заобилазити могућност увођења криминализације већине грађана због снаге економских аргумената неколико великих дискографских компанија и Холивуда.

Интернет корисници и грађани Р. Србије.

#Geto Srbija