Аутор: Ратко Крсмановић

13 фебруар 2012, ФБР

ПРЕДИЗБОРНА ОФАНЗИВА ГЛОБАЛНЕ ИМПЕРИЈЕ

ЧЕДА – ЗБИРНО ИМЕ АНТИСРПСКЕ КОАЛИЦИЈЕ

Они који га мамузају, израчунали су број антисрба које ће Чеда задивити и инспирисати да распирују мржњу против свега што је српски народ изборио и сачувао, обезбеђујући изборни цензус; О важности Чеде, његових „заокреташа“, аутономаша и антисрпског НВО сектора за предизборну офанзиву глобалне империје најубедљивије говори заглушујуће медијске промоција пре саме изборне кампање.

Српски непријатељи са Запада се више не служе оним „милосрдним“, нама познатим говором мржње с краја минулог века, када коментаришу овдашње стање и односе. То, уместо њих сада раде изнајмљене странке и НВО организације са лакоћом оне помаме и по-бедничке хистерије из периода уочи и након 5. октобра 2000.г. Неки коментатори и аналитичари су запрепашћени најсвежијим политичким крицима западног ЧЕДА „демократије“, указујући да толика количина мржње и отрова према српском народу није виђена ни у вербалним наступима најистакнутијих србомрзаца попут Хитлера, Павелића…

Збирно име овдашњих антисрба и промоције западних порока као „врлина“ је Чедомир Јовановић. Нимало случајно и још мање сагласно неким његовим личним уверењима. Овакав профил не поседује уверења, већ је њихово понашање и политика резултат уцене, уговора са самим ђаволом, на бази расположивих информација и обликовања сагласно циљевима и намерама глобалне империје. Када антисрби вређају и понижавају српски народ, онда је то „демократија“ и „слобода говора“ а када српски родољуб покаже прстом на штеточине и демистификује карактер и садржај квислиншке делатности, онда се то именује као „говор мржње“. То је постала уобичајена пракса и покриће режимских медија за отвореност промотера глобалног тутора и НАТО алијансе.

Они који мамузају Чеду, Наташу, Соњу, Жарка, Вука, и остале „јариће“, израчунали су број стварних и потенцијалних антисрба које ће Чеда и преокреташи задивити и инспирисати да распирују мржњу и гнев против свега што је српски народ изборио и сачувао. Не заборавимо, да је својевремено сам Хитлер имао, не баш беззначајан број присталица у Србији, упркос чињеници да је на старту похода на Исток раскрчмио Србију и издашно наградио српским територијама своје тадашње савезнике, доделивши Срем усташкој Хрватској, Бачку Мађарима, Банат Фолксдојчерима, Космет Албанцима, Пирот и Босилград Бугарима уз покушај формирања фамозне подунавске немачке државе са Београдом као немачком националном тврђавом. Тај проценат антисрба ако се обједини је према обрачуну глобалне империје довољан за достизање неопходног цензуса њиховог, добро издресираног петлића. Том процету треба додати и неколико промила оних парадера са заставама дугиних и НАТО боја.

Оваквом медијском промоцијом империјалног квислинга, глобални тутор остварује неколико својих важних ослонаца за даљу разградњу и черечење Србије:

–       Ствара се илузија о српској подршци идеологији глобалне империје и шири ослонац даљег поробљавања;

–       Утире се пут владајућој олигархији да смелије крене у реализацију пројеката глобалне империје, односно даље разградње Србије;

–       Ствара се и подстиче антисрпска клима, мржња и страх као могући реметилачки чиниоц за потребе изазивања нових конфликата и сукоба сагласно потребама глобалне империје;

–        Омаловажавају се традиционалне везе, партнерство и пријатељства српског народа изван западне зоне;

–        Девалвира се српско национално биће, традиција, вера и култура као темељни ослонаци националне свести и патриотских осећања;

О важности Чеде, његових „заокреташа“, аутономаша и антисрпског НВО сектора за предизборну офанзиву глобалне империје и намесничке власти у Србији, најубедљивије говори невероватна, заглушујуће медијске промоција ових деловања пре саме изборне кампање. Реч је о медијима чију програмску шему одавно уређују, односно диктирају саветници глобалне империје. То што је галама њихов стил обраћања, резултат је сопственог, оправданог страха од лажи и помрчине које шире.

О осећају сигурности и вери у оно што говоре ове квислиншке утваре, показују хорде разних    телохранитеља и број полицајаца који о трошку овог народа чувају нескривене непријатеље тог истог народа. Оживотворење ове политике, убрзано води српски народ истоветном статусу курдског народа, који данас живи на простору пет држава, али своје нема.