13.02.2012. Становнике општине Пљевља ових дана погодила је вијест да ће остати без свештеника и архимандрита. Док су се грађани борили са сметовима снијега и чекали престанак падавина, службеници Министарства унутрањих послова су по највећем снијегу стигли до свештеника и манастира уручивши им налоге о депортацији. По нашим сазнањима, сви осим једног свештеника се протерују.

Решење које је уручено готово свим свештеницима Милешевске епархије у Црној Гори

Свештеници и монаси који имају углавном србијанско или босанско држављанство нису успјели да добију дозволу за привремени боравак. Неки од њих су ранијих година имали ове дозволе. Надлежни нису имали објашњење зашто не могу поново да их добију. Од свештеника су тражене разне врсте докумената и увјерења, а када би све прикупили појавило би се нешто ново шта треба да донесу. Касније се појавило немушто образложење које су пренијели медији.

“Свештенство и монаштво Српске православне цркве у Пљевљима се прогони од Министарства унутрашњих послова зато што је добило одбијеницу за привремени боравак, јер наводе да „није доставило ваљан доказ о постајању вјерске заједнице којој припадају“.

Да ли је једини ваљан доказ за министра да се у полицији региструје осмовјековно постојање Цркве која је створила државу Црну Гору? За ресорно министарство не важи црногорски Закон о положају вјерских заједница који каже да су само новоосноване вјерске заједнице дужне да се пријаве или одјаве у року од 15 дана. Министарство није сачекало одлуку Уставног суда који је требао да рјешава жалбе свештенства на политички исконструисане одлуке министарства,” -каже се на локалном ПВ Порталу.

На решење о депортацији имају право жалбе, али морају да напусте територију Црне Горе до 15. фебрура. Владика милешевски, господин Филарет, није дао никакву изјаву, не давши благослов свештеницима да нешто кажу медијима. У току јучерашњег дана (Недеља 12.2.) огласили су се челници градских политичких партија , који су дали подршку свештеницима и рекли да ће пружити помоћ.

“Српски културни центар „Патријарх Варнава“ дао је Подгорици 48 сати да опозове ову „срамну одлуку“.

– У супротном, позваћемо народ на масовне протесте, а раднике Рудника угља, Термоелектране и других пљеваљских предузећа на обуставу производње, која ће неминовно довести до тоталне економске блокаде целе Црне Горе. На силу се мора одговорити силом – поручује се у саопштењу, које је потписао председник центра Божидар Јеловац” -јавља “Курир”.

Занимљиво је то да су само свештеници у Пљевљима добили ова решења. Већина монаштва и свештенства у Црној Гори нема црногорско држављанство, али и не мора да у току вандредног стања напушта државу. Без сумње, ово је једнако напад и на православни народ колико и на свештенство. Народу пљеваљског краја онемогућава се одлазак на службе у цркве, вјенчања, крштења…. “Једном речју право на постојање, јер чему живот без вјере и Бога? Гдје су закони о праву на слободу вјероисповјести?” -кажу пљеваљски Срби који у овој општини чине већину становништва. Изгледа да је све мање закона, а све више анархије и тоталитаризма у напаћеним православним балканским земљама. Но како каже Његош: ” Коме закон лежи у топузу,трагови му смрде нечовјештвом”. На крају се постављају нека логичка питања:

Да ли је ово све плански смишљено и политички организовани ради напада на Србе?

Хоће ли се овим чином извршити притисак како би црква у Црној Гори добила аутономију?

Шта нас све чека на мајском Сабору?

И шта да раде грађани ове не тако мале општине на сјеверу Црне Горе без православних свештеника?

Отац Огњен Перковић и отац Саша Јањић, и један и други су добили решење за прогон.

Општина Пљевља се налази на тромеђи Србије, Црне Горе и БиХ. Иако материјално сиромашна, има велико духовно богатство. Манастир Свете Тројице има богату ризницу и некада је чувао руку и штап Светог Саве, док је у манастиру Дубочица прије 4. вијека служио је Свети Василије Острошки. Данас нажалост у овим крајевима нема пуно монаха, па углавном служе свештеници, њих шесторица, чији је опстанак овдје угрожен.

2007. владики Филарету је полиција Мила Ђукановића забранила улаз у Црну Гору

Подсјетимо, први инцидент, за који се сматра да је био усмјерен на укидање Милешевске епархије био је приликом забране уласка у Црну Гору епископу Филарету 2007. Том приликом епископ Филарет је упорношћу и штрајком глађу успио да уђе на територију Црне Горе. Епархија милешевска захвата територију са обје стране постављене србијанско-црногорске границе и заговорницима осамостаљења дијела Српске цркве у Црној Гори представља реалну препреку да им се тај план испуни. На једном од посљедњих путовања руског митрополита Илариона Алфејева у нашу земљу, који важи за про-римокатолички орјентисаног богослова, било је говора да се Црква у Црној Гори уреди по угледу на неке дијелове Руске цркве ван границе Русије, што практично значи аутономију и нову подјелу СПЦ.

Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни”