Суочени смо са леденим таласом који је захватио Србију. Лопатама је скочила цена, а путари су (опет) изненађени. Један министар је, чудећи се, изјавио да је „снег дошао у погрешно време“. Но, нећу о политичарима и њиховом схватању снега.

12.02.2012. извор: Блиц блог, аутор Марко Селаковић

Тема су најављена искључења струје. Грађани у многим местима миле нам и напаћене отаџбине улазе у режим хаваријских искључења. ЕПС је објавио да ће, поред грађана, ускратити струју и многим привредним системима.

Истовремено, непотребно усред дана светле бандере у Лештанима, а зграду Железница, којима држава свако мало упумпава огроман новац за текућу ликвидност, обасјава декоративно осветљење.

Господо, много је ефикасније укинути снабдевање електричном енергијом бирократизованом и политизованом државном апарату (изузимам одатле службе које су директан сервис грађана и привреде), него привреди и грађанима. Оставља се струја онима који троше новац, а укида се онима који стварају новац. Ко ће да обештети фирме које ће, а самим тим и држава, изгобити милионе због тога што им стоји производња? Ко ће у комплексним системима сносити трошкове поновног покретања процеса, који се такође мере милионима? Чини ми се да се о томе не размишља. Нека нам државна управа и апаратчици буду живи и здрави, а оне који стварно стварају вредност – ко пита.

Докле год нас буду красили немар и нерад, докле год будемо имали парадокс да пазимо трошаџије, а давимо произвођаче и обичне грађане, нећемо као држава и друштво моћи да изађемо из сметова у које смо се дубоко, дубоко увукли. Ово врзино коло мораће да се прекине, пре или касније. Грађани и привреда морају да буду важнији од државне управе. Овако неће ићи.