11.02.2012. извор ФБ, дневни лист, агенције
„Књижевне новине” на улици!
На годишњој Скупштини Удружења књижевника Србије указано на лош положај књиге и издаваштва
На свечаном делу годишње Скупштине Удружења књижевника Србије уручене су Повеље за животно дело. Овогодишњи добитници су: Јелка Ређеп, Миодраг Б. Протић, Божидар Шујуца, Љубинко Јелић и Коста Димитријевић. Плакете УКС-а добили су: Злата Живадиновић, Слободан Станишић, Бајрам Халити, Међународни фестивал поезије Смедеревска песничка јесен, Фестивал поезије младих из Врбаса, Шумадијске метафоре из Младеновца и Савремена српска проза из Трстеника.
Награду „Милан Ракић”, ове године, равноправно су поделили: Милош Јанковић, Драган Лакићевић и Зорица Арсић Мандарић. Песник Милош Јанковић, као што смо већ писали, награду је вратио, јер није испоштован правилник о додели награде, који предвиђа једног, евентуално два добитника.
Радомир Андрић, у уводном излагању, указао је на лош положај књиге и издаваштва и проблеме које има редакција „Књижевних новина”, којој је суд наложио исељење из просторија у којима је били 63 године. Велике издавачке куће, као што су Нолит и БИГЗ – угашене су, београдска „Просвета” тавори. Писци морају помоћи „Просвети” да опстане, јер нема значајнијег српског писца који у овој издавачкој кући није објавио књигу. Угашени су и многи књижевни часописи, а они који још постоје – једва преживљавају. „Књижевне новине” су од Министарства културе добиле само 200.000, што је довољно за објављивање само једног броја, а сада су добиле и судски налог за исељење. У дневним новинама рубрике културе, практично, не постоје. Изузетак су „Политика” и „Вечерње новости”.
Извршном судском одлуком, објаснио је Мићо Цвијетић, главни и одговорни уредник „Књижевних новина”, редакцији је одузет простор у Француској 7, који је више од шест деценија користила. Овој неправедној и апсурдној судској вољи, претходила је политичка воља нових партократа и господара наших живота и судбина. Следеће недеље редакција „Књижевних новина” наћиће се на улици.
Живорад Ајдачић сматра да треба поднети кривичне пријаве против свих лица која су учествовала, кршећи закон, у расподелу просторија у Француској 7. Петар Пајић је предложио да чланови УКС-а потпишу петицију за одбрану „Књижевних новина” која ће бити достављена Драгану Ђиласу, градоначелнику града Београда, и Борису Тадићу, председнику Републике Србије. Луне Левајац је додао да у дворишту зграде УКС-а ниче нека „скаламерија од гвожђа”, која потпуно одудара од амбијенталне целине.
Зграда УКС-а проглашена је за културно добро и Левајац пита ко је могао да изда дозволе за градњу, ако је неко уопште издао. Биће покренут и поступак за одузимање имена „Клуб књижевника Србије”, јер садашњи угоститељски објекат нема никакве везе са УКС и писцима.
На Скупштини Удружења књижевника Србије чуо се још један занимљив предлог. Предраг Богдановић Ци предложио је да једна улица у Миријеву понесе име књижевника Моме Димића. Разговарало се и о ситуацији на Косову и Метохији. Упућен је апел сукобљеним странама да „дијалогом пронађу решења која би била обострано прихватљива”, јер би у том случају престала потреба за барикадама.
„Препоручује се Правном савету и Управном одбору да се предузму интензивније све мере на решавању статуса зграде и расподеле просторa у Француској 7 и да се притом користе сва законска и друга расположива средства.
УКС мора решавати и друга питања ефикасније – као што су односи корисника простора у згради, и извршене адаптације, основ финасирања (уговори) и права по том основу, комуналије и сва друга нерешена питања која оптерећују редовне активости Удружења.
Поново треба покренути остваривање права на легате и завештања и другу имовину о којима постоје докази и сазнања, да се поступком код надлежних органа та имовина врати Удружењу – као што су куће: Лазе Лазаревића, Исидоре Секулић, Јована Поповића, Вељка Петровића… Посебно се треба посветити новим иницијативама наших чланова о завештањима и поклонима својих добара Удружењу.“
Из извештаја Надзорног одбора УКС, децембра 2011.
извор: ФБ Миливој Анђелковић, књижевник, ФБ група VRATITE KNJIZEVNIM NOVINAMA OTETU PROSTORIJU !!!
Онда се прешло на отимање зграде у Француској 7. Пословни простор је на себе преписао (!?!?) Клуб Удружења књижевника а две собе у приземљуодузете су од УКС и додељене новооснованом Српском књижевном друштву, великом миљенику тадашњих финансијера културе… У просторију у којој су 63 године радиле «Књижевне новине» сада се уселио «Књижевни магазин», часопис СКД…
«Књижевне новине» примају сараднике СВАКОГ ДАНА од 10 до 14- 15 часова, а често и после тога. Новоусељени «Књижевни магазин» прима сараднике ЈЕДНОМ НЕДЕЉНО и то током ЈЕДНОГ САТА (уторком од 12-13. часова), пре и после тога просторија је закључана. Очигледно је у питању стратегија освајања зграде у центру Београда. Кроз 20-30 година, кад је неко целу откупи, знаћемо ко стоји иза свега. Сада знамо само његове помагаче, миљенике које финансира и свесне или манипулисане учеснике у томе.
Негде сам прочитао да живимо у правној држави, која чува традицију, и да је етика неодвојиви део културе, да смо увек и свуда против отимача и отимања… Биће да сам то само сањао.
На овој адреси имате узнемирујући извештај Политике који никог није узнемирио…
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Knjizevne-novine-na-ulici.sr.html
На адреси УКС наћи ћете материјале са Годишње скупштине – погледајте посебно извештај Надзорног одбора http://www.uksrbije.org.rs/
Политичка, пре судске воље
Редакција нашег гласила остаје без своје вишедеценијске адресе. Већ је извесно, извршном судском одлуком одузима јој се простор у приземљу, у Француској 7, где јој је 63 године био дом. Култни и препознатљив, са обележјима, духовом и књижевном аромом и ауром које су оставиле генерације најзнаменитијих писаца, уредника и сарадника, где се исписивао неизбрисив део наше књижевне и културне традиције.
Али, овој неправедној и апсурдној судској вољи претходила је срамна политичка воља, моћна, бахата и безобзирна, воља за моћ нових партократа, господара наших живота и судбина. Невидљивих господара простора у и око зграде у Француској 7, који по својим аршинима мере и прекрајају. Не занима их да ли ће се Редакција нашег листа, са укориченим годиштим и другом документацијом, обележјима трајања и времена, наћи на улици.
Нажалост, цело време док је судски процес трајао, и са стране УКС изостала је правовремена и права одбрана редакцијског простора. Макар, и уз тражење друге и другачије политичке воље и заштите, коју, уз мало више труда, није било немогуће наћи.
Дакле, не само правна струка, већ пре свега владајућа политичка моћ и идеологије допринеле су да се уклони Редакција „ Књижевних новина“ из њеног традиционалног и препознатљивог простора, да се учини што невидљивијом, склони с пута и видика, одгурне у неки затамњенпростор, скрајнут и мање доступан. У неки кутак поткровља, непримерен за свакодневни вишедеценијски, уобичајену и живу, редакцијску и књижевну комуникацију.
Извршна судска пресуда је ту окрутна и неправедна. Међутим, ако је за утеху, прави и правда, историја нас на много примера подучава, ретко су били синоними.
Пре извршне, судске, пресудила је политичка воља. Нека и то остане забележено, пресуду је потписао судија Олга Сокић.
М. Цвијетић
ТРИ ПИТАЊА БЕЗ ОДГОВОРА а о Е***И и да не говоримо…
После отимања једине просторије «Књижевних новина», испословане извршном судском пресудом после вишегодишње правне и политичко-манипулативне активности екипе адвокатских командоса, остало је више питања без одговора.
1. Ко је ШЕСТ година плаћао тим врхунских адвоката? Може ли се направити процена колико коштају годишње, на пример: три адвоката са пратећим особљем и трошковима, три суђења годишње, вишемесечна претраживања архива и документације органа власти да би се дошло до одлука, закључака и ставова који се могу тумачити и у «новом политичком кључу» и тиме обориле раније одлуке? Сличну екипу УКС није могао да плаћа. Када сазнамо ту бројку, знаћемо колико кошта поништавање традиције дуге 63 године. Биће то величанствен податак јер ћемо на основу њега моћи да израчунамо тржишну вредност и осталих наших традиција.
2. Колико су актуелни органи градских власти у томе помогли и изашли «на пола пута», посебно указивањем на «спорне» одлуке и њиховим новим тумачењима, јер тиме директно штите своје, већ деценију финансирано, новоформирано удружење писаца (око 250 писаца, од којих је део истовремено и члан УКС).
3. Где је ту место Министарства културе које се нигде не помиње и не појављује? Ако је држава заштитила «Телеком» и преузела железару Смедерево, а Министарство културе «Просвету» као издавачки «бренд», шта је са «Књижевним новинама» које су НЕСПОРНИ «БРЕНД» међу новинама и часописима у култури? Или су се локални и приватни интереси показали јачим од интереса државе?
Када нађемо, откријемо или отмемо одговоре на ова питања, приближићемо се истини о судбини «Књижевних новина», садашњој и будућој. «Књижевне новине» су после 63 године рада смештене у «нужни смештај» – собичак у поткровљу, тамо раде и СВАКОГ ДАНА примају сараднике. Новоусељени КМ чува закључану отету просторију осим ЈЕДНОГ САТА НЕДЕЉНО, када прима сараднике. То наводи на нешто што се раније звало ЕТИКА, али у односу на ОТМИ – ЗГРАБИ – КУПИ тај старински појам је постао нетржиштан и неупотребљив. Ускоро ће се писати као стидна реч, овако Е***А, док да сасвим не заборавимо.
Три су питања. Зна ли неко бар понеки одговор?
СРБски ФБРепортер 
Па то је англосаксонски принцип: шта ће слугама култура? Ето им Памеле Андерсон нека балаве – и довољно!
Свиђа ми сеСвиђа ми се