Према подацима Народне банке, држава Србија ове године мора да отплати 3,8 милијарди евра дуга, у 2013. оптерећење буџета биће слично 3,7 милијарди, а у 2014. на отплату доспева 3,4 милијарде.

10.02.2012. ФБ и bktvnews
Укупан дуг актуелне власти на почетку мандата 2008. износио је 8,7 милијарди евра, данас је нешто више од 14,5 милијарди, а само у прошлој години грађани Србије задужени за око две милијарде.

Рачуница економисте Мирослава Здравковића показује да је садашња влада Србију сваке секунде задуживала 55 евра или 4,7 милиона евра дневно. Поређења ради, од 2000. до јуна 2008. јавни дуг је смањиван за два милиона дневно или 24 евра у секунди. А нова задуживања у буџету за 2012. планирана су за више од један одсто БДП-а изнад договорене границе, односно за око 300 милиона евра.

Он тврди да Србија у последње време има пребрз темпо задуживања, “До великог задуживања долази зато што повећавамо јавну потрошњу, која не иде за инвестиције. Другим речима, ради се управо супротно од онога што би требало. Не смањујемо и не балансирамо јавну потрошњу и онда просто постаје инерција да се мора повећавати јавни дуг. И једноставно је дошло на ред да се задужујемо јер смо претходно потрошили новац од приватизације”.

Власт у Београду највише троши на плате и пензије, добар део зајмова отишао је јавним предузећима, док је мање од трећине уложено у конкретне пројекте као што су изградња путева и мостова.

“Одлучивање у овој земљи је отежано јер постоји оно што се зове партократија. Као и до сада, главари партија које ће бити у коалицији о свему ће одлучивати. А то онда враћа бираче у апатију и уствари смањује елан да се мењају и унапређују ствари у друштву”, каже Ковачевић.

Тако се догодило и да је Међународни монетарни фонд одложио оцену прве ревизије аранжмана из предострожности јер се Србија није држала договора о планираном нивоу јавног дуга, који не би требало да пређе 45 одсто бруто друштвеног производа (БДП).

Милан Ковачевић закључује да су потребне јасне економске реформе.

Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, верује да очување социјалног мира и политика у овој причи имају важну улогу.

“Политичарима није важан ММФ и шта мисли неко у Вашингтону, него им је кључно како ће да добију наредне изборе или бар како најбоље да изађу пред бираче. Према томе, тај приоритет који постоји на унутрашњем плану има много већу тежину од свега што долази споља. И у том светлу наравно да се могу разумети оваква изврдавања, а сасвим друго питање је да ли се могу оправдати”, сматра Прокопијевић.