Две недеље након што је затражила пријем код председника Србије Бориса Тадића, наша уважена интелектуалка Загорка Голубовић, професорка антропологије није добила позив из председништва.

10.02.2012. извор Тројка.рс и ravnopravnost.org

– Тражила сам да ме прими јер ово што се дешава с „Југоремедијом“ захтева хитну реакцију. У његовом кабинету ми је прво речено да председник не може да ме прими, а после тога су ме позвали поново и рекли ми да ће то ипак бити могуће. Од тада је прошло недељу дана, а из кабинета нема гласа – каже Загорка Голубовић за Блиц.
У кабинету председника Србије, међутим, кажу да професорка Голубовић никада није одбијена, као и да она никада званично, писменим путем, није затражила пријем.
– Председник Тадић јако цени професорку и њено мишљење и чим буде имао времена, примиће је – речено нам је у кабинету председника.
Професорка је одлучила да се председнику Србије обрати отвореним писмом, које објављујемо у целости.

Отворено писмо Председнику Тадићу

09. фебруар 2012. године

„— Драги Борисе, замолила сам да ме примиш да Ти лично, у пријатељском разговору кажем неке ствари о катастрофалном стању у нашем друштву, које сазнајем путем истраживања, а које Теби сигурно неће рећи људи из Твог окружења – али Ти си одбио да ме примиш, зато сам принуђена да Ти се обратим преко јавности, јер осећам и личну одговорност ако ћутим пред упропашћивањем сваке наде у будућност за грађане Србије.

— Прво питање које сам желела да Ти поставим било је: да ли желиш да Те грађани упамте као главног кривца за пропаст друштва и затирање и оно мало демократског потенцијала освојеног 5 Октобра?
А друго питање гласи: зашто си годинама толерисао обављање лоше приватизације, коју је инаугурисао Војислав Коштуница, а која је настављена и у периоду Твоје власти, не инсистирајући да се раскину уговори са новим власницима који су намерно доводили купљена предузећа до стечаја и буквално уништавали привреду? (Можеш рећи да није Твоја ингеренција да се мешаш у економију, али се у процесу трансформације власништва ради о последицама на целину друштва, и то, свакако, јесте домен и Председника).
Данас се поставља питање: у чијем интересу се настављају малверзације са приватизацијом, упркос доказаним погубним резултатима у већини приватизованих фирми.

— Најупечатљиви је случај „Југоремедије“ из Зрењанина, одакле су после приватизације избачени већина радника-акционара, наводно као „технолошки вишак“, мада је нови власник на њихово место довео своје раднике. Али су се протерани радници, који су три године били на улици, удружени у синдикат борили да докажу да нови власник не испуњава ни једну обавезу из уговора о приватизацији и да растура фабрику (продајући нове машине и инвентар и купујући нова предузећа са тим новцем). Али се поставља питање: зашто су се судски органи оглушивали о доказе радника или су више пута мењали одлуке које су доносили у корист оправданих захтева акционара да им се врати фабрика и радници на своја радна места, да би тек 2007. године био коначно раскинут уговор са новим власником, али када је фабрика била доведена до стечаја? Прича се ту не завршава. Када су акционари преузели фабрику успели су да исплате огромне дугове које је направио бивши власник, и то од свога новца, да покрену погоне и нове лиценце лекова и да почну успешно да раде. Али опет „невидљива рука“ тржишне државе“ 2011. године покреће захтев о новој приватизацији „Југоремедије“, потпуно игноришући успон акционарства и добре резултате и вршећи сталне притиске и полицијске истраге наводно због многих неправилности акционара-власника, која никада нису доказана. Уводе се присилне мере које ремете рад фирме, спречава се продаја произведених лекова који остају на лагеру, а истовремено се склапају уговори са иностраним фирмама о увозу истих лекова, на штету производа „Југоремедије“. Због тих сметњи поново расту дугови и неколико месеци радници остају без прихода, што се користи као потврда да је неопходна нова продаја фирме. Све то и много других детаља (видети Билтен радника и акционара Југоремедије А.Д. Зрењанин 14.01. 2012).

— Посебно је питање, које као и многа друга која се тичу казни за прекршиоца уговора или закона, зашто бивши власници који су кршењем уговора о приватизацији, укључујући и бившег власника „Југоремедије“, нису кажњени, а сурово се кажњавају радници који остају без посла годинама на улици?

— Повод овог писма је сада озбиљна претња стечајем „Југоремедије“, а тиче се и свих других намерно произведених стечајева, којима је упропашћена привреда. Али је случај „Југоремедије“ озбиљнији, јер је ова фирма тешком борбом радника изборила своја права, постала симбол слободе акционара и неке врсте оживљавања радничких покрета у борби против злоупотреба власти, те садашња политика која се спроводи према тој фирми може ођекнути у јавности као безуспешни покушај који не вреди предузимати. А то ће сигурно значити велики минус за демократску владу и Председника Републике, јер грађани не процењују рад Председника Републике само према ономе што мисле да не чини добро, већ и по ономе што не чини, а морао би.

— Другим речима, заокрет у политици који си Ти као председник јавно промовисао мора да се испољи и у стратегији и у пракси у оштријем реаговању на све нелегалне радње, нерационалне компромиосе и злоупотребе, које сада некажњено пролазе.

— Зато овај тест са „Југоремедијом“ може да ојача поверење грађана у демократску власт ако
се правично реши, или да скрши демократску коалицију, али и веру грађана и бар минимални демократски потенцијал данашње Србије, ако се дозволи да друштвом управљају тајкуни и криминалци. Надам се да Твоје обећање заокрета нису празне речи.

Са надом у добар исход наше кривудаве транзиције поздрав од Загорке Голубовић.“