Предизборна кампања у Врању одавно је почела, једни кажу уочи Нове године, а други одмах са почетком 2012. Врањанци кажу да на крајњем југу Србије не важи правило „једном можете да нас преварите“, него се варање дешава у низу, па се с правом за Врањанце каже: „Намаме се као коњи на празне јасле.“

09.02.2012. Вести

Пензионер Ђорђе С. управо је купио сир. Није му ни до чега. Каже да су грађани Србије поодавно стекли утисак да их држава не сматра за своје.

– Ствара се вештачки утисак да се земља поделила на Београд, Војводину, Србију до Ниша и Србију од Ниша наниже, па свако води своју политику.

Станко Ј. из моравског села Ћуковца, некада пословођа у Јумку, који са Вишом технолошком школом продаје сир, каже да нам се увек исто пише:

– Код нас су 20 година на власти социјалисти, чак и 2008. године кад су имали 13 одборника од укупно 65, опет, воде главну реч. Док су демократе славиле победу, у току постизборне ноћи, социјалисти су направили дил са одборницима Нове Србије и опет имали већину и градоначелника који је већ 12 година на челу града. А, град умире! Док не цркне, имају разрађен систем владавине која се заснива на личним и партијским интересима, град су претворили на оне који су за њих и оне против. Они који су против немају никакву перспективу! Питао сам једном мог побратима из Ниша како је могуће да несвршени студенти, контроверзни бизнисмени, полукриминалци воде град, не одговарају ником, понашају се осорно, прете… Одговорио ми је кратко: „Побратиме, кад би само такви били у Врању, то би била срећа за Србију, али таквих има у сваком граду. Негативна селекција учинила је своје.“

Продавачица сира на врањској пијаци Милева Л. из села Бресница од избора не очекује ништа ново.
– Стално причамо да су сви исти, а опет гласамо за оне који дођу пред врата са бележницом и оловком и питају: „Има ли ко да не ради у ову домаћинску кућу?“ А, како да нема, па ниједно дете које је завршило школу, ако нема чичу или течу у странку на власти или родитељи не издвоје од 3.000 до 5.000 евра, не може да се запосли. Дају нам страначки материјал у руке и још припрете: „Водите рачун на коју ћете страну, леву или десну, после немој да вам је неко други крив што се мучите као сиротиња.“ Кад оду, свекар се прекрсти и виче: „Раније је ишло говедо за говедом, човек за човеком, а сад мора да идеш искључиво за говедом“ – прича Милева.

Држава као забран

Средовечни Врањанац у отрцаној кожној јакни дува у промрзле прсте и одбија да се слика, али не и да удари по политичким партијама:

– Динкићеви „стручњаци“ држе Здравствени центар, апотеку, скијалиште и још неке институције мада су имали пет одборника од укупно 65. Примају у својим забранима људе на месец-два под уговором, отпусте их, па поново приме и тако држе на узду, као добићете сталан посао, али ако останемо у власт. Тако циркулише стотинак људи, а и њихове породице морају да гласају за „стручњаке“. Радикали на претходним изборима имали 16 одборника, али пошто нису учествовали у власти, задовољили су се запошљењем. Сви су запошљени и тиме су завршили свој допринос за боље сутра својих бирача.

Поповска странка

Економиста Стоилко Б. каже да нам се не пише добро и од мањих странака:

– За Двери се упорно тврди да су поповска странка, а зна се какво је овде мишљење о владици Пахомију. За ЛДП људи тврде да су то наркомани, а за ову Љајићеву странку нико и не зна шта су и ко су. И она нема прођу овде јер Љајић, колико год да је поштен и добар, каквог га приказују, није Србин. А, то се овде још гледа код већине бирача – каже Стоилко.

Многи ће у затвор

Драган Николић један је од најпознатијих врањских адвоката. Био је радикал, па је прешао у Нову Србију, али ни ту дуго није остао. Данас је најмоћнија личност Српске напредне странке на југу Србије.

– Ми смо нова странка, неоптерећена било каквим кредитима. Имамо између 500 и 600 чланова са факултетским образовањем. То је наша снага. Власт мора да буде поштена, мора да има озбиљан буџет и ту се показује ко је ко. Ми грађанима Врања обећавамо да ће многи са биралишта директно у затвор – каже за локалне медије Николић.

Продавац пасуља тетовца Трајко Ч. из Врања начисто се разочарао у Бориса Тадића и Демократску странку.

– Мислили смо да ћемо одмах у Европу, па посла колико хоћеш, плате од 1.000 евра и навише, па летовања, зимовања, нови ауто, нов намештај, решење стамбеног питања помоћу кредита западних банака, ма божја идила, рај на земљу. Каже ми комшија, члан ДС-а: „Видећеш, биће Врање мали Париз.“ И видех ја и Косово и Европу, и Врање као Париз, али то ће да бидне на Светога Трајка, 31. фебруара – саркастичан је Трајко. –
Моја жена каже: „И треба да победи Борис, види што је леп, као глумац“, а мени дође да је опалим дивизијску шамарчину, па да се расвести једном од те силне лепоте – наводи Трајко, док се остали који слушају грохотом смеју.

У Врању умеју да кажу да се масна столица не оставља! Јордан К. из Балиновца продаје кромпир и каже да се од муке често ухвати за главу:
– Челне функције заузимају средњошколци и вечити апсолвенти, а огромна већина је купила дипломе на некаквим приватним факултетима чија су истурена одељења у Врању. На једном од „факултета“ предавања се држе у салону за венчанице, а на другом у породичној кући „декана“ који им за паре потписује „звања“. Е, онда су нам такви саветници градоначелника, директори јавних установа и културних институција. Они који су завршили праве факултете седе код родитеља, па сви заједно гледају у диплому.

У Врању је народ оболео од песимизма, па многи кажу да за изборе неће мрднути из куће.