08.02.2012. ФБР Boris Stupar

Сви смо сведоци дешавања протеклих двадесет и кусур година код нас, и понашања државе према свом народу. Често лежим увече, размишљајући о томе, шта нам се све дешава, шта нам се све намеће и шта смо све спремни да трпимо као народ и као појединци. Разноразни закони који нам свакоднвено дају привид слободе, а у реалности нам је одузимају перфидно, и то од стране кога? Од стране Државе! Па у том свом размишљању дошао сам до једног парадокса, а то је, да ово трпимо као да смо у ствари МИ, народ и појединци, створени од Државе а не супротно.

Власт наравно не поистовећујем са Државом и сматрам да је власт само инструмент који преко државе спроводи диктатуру у име ње, а у своју најчешће појединачну корист или у корист неке друге државе. Власт је у ствари само паразит који користи државу за своје богаћење, спровођење туђих интереса и поробљавање оних који би требало да су држава, а то смо МИ, народ и појединци, и ЈА! 

Питам се, са разлогом, зашто трпимо то? Кад ћемо устати и рећи власти и држави да су они ту ради нас, а не ми ради њих? 

Докле год смо помирљиви, и размишљамо како размишљамо, ми дајемо дозволу властима да нам преко државе раде што нам раде. Требају ли нам ови закони које свакодневно користе? Треба ли нам туторство организација над породицом и децом? Треба ли нам систем технологија који нас чини робовима и доступним праћењима ( бус плус, електронске картице, платежне картице, електронске личне карте и сл ) ? Зашто дозвољавамо ономе ко треба да нас штити да нас убија? ( запрашивање, ГМО )? Зашто дозвољавамо да нам неморал постане морал ? ( естрада, порнографија, легализовање неморала у виду ЛГБТ)? Треба ли нам држава која се одриче сама себе и одбране саме себе? ( уништавање војске и ресурса одбране и заштите нас )?

Треба ли нам овај намет, који се свакодневно перфидно увећава, а ми, народ, појединци, ја, то дозвољавамо погнуте робовске главе? У време Турака, смо плаћали намете који би данас изгледали као рајски, и једва би чекали крај месеца да тај намет платимо, и попијемо са наметником ракијицу и кафицу, понудили га слатким и водом, хлебом и сољу… Јесте да су понекад неког и на колац набили, али гледајући пораст ових што хоће да буду равноправни, верујем да би било добровољаца у име народа који би и колац прихватили оберучке.

Питање друштвеног уређења државе је веома битно, и до сад, се као најбоље показало баш оно од ког смо побегли почетком деведесетих, штета само што су погрешни људи владали у том друштвеном уређењу, опет на уштрб народа и нацоналних интереса и свести, али уз добру корекцију, могао би да се направи скоро, па скоро савршен систем владавине, тј услужног сервиса народа, појединца и мене! Ово друштвено уређење које сад преферирамо, се показало као најгоре до сад од времена робовласништва, а само из разлога, што драговољно сами пристајемо да будемо робови, од оног времена кад су нам то силом наметали, а ради се о простој и једноставној манипулацији, на коју нико не обраћа пажњу, а огледа се у томе, да смо несвесно пристали да смо МИ, народ, појединци и ЈА, постали власништво државе, а не она власништво свих нас.

Желим и борићу се за то, да имам посао, да од тог посла могу да одгајим своју децу, васпитам их у складу са моралним и етичким начелима, духовно их очистим кроз сазнање и упознавање Бога. Желим и борићу се, да од свог рада, и кроз свој рад, доживим адекватну пензију, у којој ћу уживати у посследњим данима свог живота помажући своју децу да је и они дочекају и они могну помагати своју децу, нећу пензију коју уплаћујем да дочекам два дана пред смрт ( иначе, економисти вам никад неће рећи, да што пре одете у пензију, пре ћете ослободити радно место млађем нараштају и тиме омогућити свеж прилив новца у пензиони фонд, као и да ћете тај новац реално у свој вредности моћи и уживати, и тако и смањити незапосленост). Желим и борићу се за то да социјално, које уплаћујем, буде довољно за здравствену заштиту мене и моје деце, да не морам да туткам икоме још новца да би ме боље гледали од оног у другом болничком кревету, већ да су ти кревети једнаки за све нас. Желим и борићу се за то, да ми гарант безбедности служи за безбедност, а не за праћење и шпијунирање сопственог народа, појединца и МЕНЕ! Желим и борићу се за то….. упишите сами речи које недостају, а верујем да сви имате по нешто да додате у корист свих нас, народа, појединца и МЕНЕ! Желим и борићу се за то, да моја држава ради за народ, појединца и мене, а не за неки други народ, појединца и тамо неког.

Мислим да је дошло време, да се раскрсти са овим питањем и одлучимо, да ли смо ми власништво државе или је она власник нас?

аутор: Zlotjko, извор форум Видовдан