Нико није дошао да нас пита како смо. Звали смо Пећку патријаршију да нам изађе у сусрет са намирницама. Данима једемо само сир и млеко и зимницу, а потребни су нам и брашно, шећер и со. Струја нестаје на свака два сата, а када нема струје нема ни мреже на телефону, па не можемо никог да позовемо за помоћ.
*************

Срби са Космета: Никог не занима како смо

08. 02. 2012. 12:22
Ј. Л. Петковић

Повратници у село Жач у општини Исток прошле године на -19 смрзавали су се у шаторима, а затим и у лоше саграђеним кућама. Решени да остану, јер у централној Србији нису успели да се скуће, ни слутили нису да ће и ову годину провести у сличним условима – завејани, без огрева и хране. У Жачу су, иначе, зиме хладне и са јаким снеговима.

– Очекивао сам више од представника наше власти. Разумем да су прошле године били затечени и изенађени, и не кажем да је неко дужан на нам нон-стоп помаже, али није у реду ни да нам као помоћ за читаву зиму дају два метра дрва, и оставе нас овако завејане. Ми смо на ивици, живимо као у логору – каже Вељко Коматовић, повратник у село Жач.

Каква је сада ситуација?

– Проходност је отежана, а ситуација са намирницама је алармантна. За хлеб који добијамо смо ишли у Осојане, али ево већ два дана нисмо могли до хлеба. Обично би отишли трактором или пешке, али сада ни пешке не можемо, а немамо ни кап нафте. Наша улица је тотално завејана, нико није прошао. Са огревом смо на крају, по дрва смо ишли у шуму наших рођака и сналазили се, а сада је и то изузетно тешко.

Да ли вас је неко обишао?

– Нико није дошао да нас пита како смо. Звали смо Пећку патријаршију да нам изађе у сусрет са намирницама. Данима једемо само сир и млеко и зимницу, а потребни су нам и брашно, шећер и со. Струја нестаје на свака два сата, а када нема струје нема ни мреже на телефону, па не можемо никог да позовемо за помоћ.

Имате ли лекова?

– У Осојану нема медикамената, осим за најхитније случајеве. Ја сам био прехлађен и нисам могао да нађем најосновније лекове. На крају сам звао Албанце који раде за УНХЦР и они су ми купили и донели лекове.

Да ли сте звали неког у помоћ?

– Звали смо Кфор пре пет дана, били су прекјуче, рекли смо им шта нам све недостаје, и они су отишли. И то је то. Од представника наше власти нико није дошао, а када смо се обратили за помоћ општини, рекли су да не могу да нам дају дрва јер смо их већ добили, као и да има још 500 људи којима су потребна. Па да ли је два метра довољно за читаву зиму? Очекујемо једино помоћ од Цркве. И у Пећи је сада блокада, и њима је веома тешко, али сам сигуран да ће послати помоћ.

Једино нада

– Немамо други избор осим да се надамо да ће бити боље и да ћемо успети да нађемо неко решење. Без икаквих примања живот је изузетно тежак. Ваљда ће оно што сам посејао на крају и родити па нећу поново бити у оваквој ситуацији – каже Коматовић.

Извор: Вести