– Можда је сулудо, звучи апсурдно, али је истина да су се Срби прикључили својим непријатељима у обрачуну са Србима. Тај обрачун је узео маха након петооктобарске анархо-револуције, преврата. За ових дугих и несрећних 11 година, многи Срби су се утркивали (настављају да се утркују и након 09.12. 2011.) и на домаћој и на међународној сцени, да се докажу колико мрзе српски народ.

Наслов је изјава једног виспреног циника. Можда је сулудо, звучи апсурдно, али је истина да су се Срби прикључили својим непријатељима у обрачуну са Србима. Тај обрачун је узео маха након петооктобарске анархо-револуције, преврата. За ових дугих и несрећних 11 година, многи Срби су се утркивали (настављају да се утркују и након 09.12. 2011.) и на домаћој и на међународној сцени, да се докажу колико мрзе српски народ.

У доба комунизма, Србија је имала најгоре руководство, које се, такође, утркивало како да удовољи Брозу, Кардељу, Бакарићу и другима. Као сведок времена, наводим њихова имена зато што су у сталној телефонској вези из гробова са садашњим владарима. Сећамо се Дража, Пера, Влашкалића, Дороњских, Крунића, Берисаљевића, Тодоровиића, Веселинова…, Срба – функционера, из Хрватске, БИХ, Ц. Горе. Гледао сам их како четвороношке пузе пред Брозом (који је интимно о њима имао најгоре мишљење, јер „Издајице мрзе и они којима услуге чине“, Тацитус) и цинкаре своје саборце.

Још пре (тог) петог октобра, пројектанти су увели вишегодишњу политичку и економску изолацију (кулминирала је зликовачком агресијом НАТО земаља), која им је била постра да школују, створе један посебан слој и сој Срба у политици, економији, култури, масмедијима, спорту, у свим порама живота земље, који су се назвали „демократском опозицијом“. Тај нови сој људи, пришипетљи, посебно је одиграо трагичну улогу у дипломатији и спољњој политици. Уместо развијања равноправних односа и сарадње, једнострано су испуњавали интересе оне стране која их је довела на власт, како у доба СРЈ, ДЗ Србија Црна Гора, тако и у „трећој држави“- Србији. Зар је требало све ове године доказивати да су спољнополитичке мере биле неефикасне. Ко је креирао све ове године спољну политику. Ко је у дипломатски састав доводио српске непријатеље, странце, Сорошовце, незналице без адекватне школске спреме и знања страних језика, људе са улице, кафеџије, пријатеље и пријатељице из кафића, шуре, зетове, брачне парове, синове, кћери, братанце (у свету познати братанац Борко), оне које је требало негде склонити са унутрашње политичке сцене, људе са по неколико кривичних пријава, или људе који су куповали дипломатска места. Ко је крив што је Србија кршила Бечке конвенције и није истеривала из земље, посебно Империјине амбасадоре, и ко је крив да по Србији вршљају страни и домаћи шпијуни, ко је крив, ко је крив…

Одговор је једноставан: Од првога дана злогласног, пироманијачног, лоповског (вратите инвентар и уметничке слике у Скупштину) петог октобра, кључну улогу у кадровању у кући дипломатије и смерницама спољне политике, одиграли су Форум за међународне односе (скоро сви чланови Форума, постали су дипломати највиших рангова), сиве еминенције, проимперијалца проф. В. Димитријевића и Империјиних амбасадора, од Монтгомерија до Ворлик, уз благослов Тадића и Јеремића и др. припадника домаћег соја. Уставри, кадровање у дипломатији и тзв. спољна политика, од 2000. године, у континуитету су антисрпске, јер Србија од 1945. године нема своју дипломатију и своју спољну политику. О тој дипломатији, спољној политици, злодјелима амбасадора Империје, В. Британије, Немачке и Франциске, написао сам (смо) стотине текстова, тако да нема смисла све то понављати.

Врхунац апсурда је Космет, односно Тадићева и Јеремићева „врхунска“ спољна политика, показала је сву своју беду на проблему Космета. С обзиром на то да је Србија под окупацијом, те да постоји, како је већ наведено, Удруга (мало да задовољим заљубљенике у Хрватску) Срба и њених непријатеља, свако ко је био близу памети, знао је да ће Космет бити испоручен на тацни. У једном од низа мојих текстова, старих од две до седам година (када смо опомињали Тадића, Коштуницу, минстра спољних послова, да се са Шиптарима не седа за сто) писао сам: „И Косово и Европа“: о чему они то причају. Ко иоле разумије европске скакаче, видљљиво је да Србије нема у ЕУ док не призна фантомску државу Косово на својој територији. Да ли ми, који нисмо шахисти, можемо фино, културно, замолити наше скакаче да престану да залуђују и замајавају и себе и нас. Да имају поштења, односно да поштују овај унесрећени пук, рекли би само: Космет…“. И сада, јуче, 09. 12. 2011., када су имали идеалну шансу, не смеју да кажу – Космет, а да не пришију уз њега ЕУ.

Када смо нападали флоскулу: „И Косово и Европа“ и њене протагонисте, посебно Тадића, Ђелића и Јеремића, називани смо криптоаналитичарима, криптоманијацима, избацивали су нас са посла, пријетили. Да ли Срби, посебно жртвовани национални хероји и мученици на барикадама (нажалост има и на барикадама оних који су стално у дослуху са Тадаићем и режимом, али то је посебна тема), имају користи од оних који се сада јављају са накнадном памећу. Да ли би требало сада забранити и политичарима и списатељима, којима је памет дошла из (д…..) у главу да ламентирају у масмидијима. Да, управо се они сада хватају за главу због Тадићевих изјава („иш Срби са барикада“, „морате сами себе преваспитати“, „ја сам много научио од Черчила“, додаје – „за мене је Резолуција 1244 алфа и омега“, а до јуче су по њој пишкили и сав смрад товарили на Милошевића), изјаве разних Јакшића, утискачице антисрпског Утиоска (последњи, а требало би да буде задњи, Утисак је срамно понашање утискачице и Јакшића према двојици председника општина са Севера Космета), Чеда, Борка, онога Драшковића из чијих рупа по глави цури на све стране, те његових неколико букача, преосталих трабаната, који се не скидају са ТВ канал, затим Кораћа, Миливојевића, Колунџијки, невјерних Тома, дезорјентисаних Вучића, Чанкова, изгубљених у времену и протстору разних Триванки и целе те „плејаде“ из Удруге.

С обзиром на то да је тај посебан сој Срба све жртвововао за ЕУ, да би Србија била кандидат, једнога дана ће жртвовати Војводину и Рашку област за следеће фазе, тако да ће Србија, ако до тада буде ЕУ, у њу ући као Београдски пашалук. У свим тим фазама, јављаће се накнаднопаметари, који би требало, након свега што се десило, да ућуте или макар данас да запамте, да ако Срби оду са барикада, Србија ће изгубити Војводину и Рашку област много брже него што су то чак предвидели педантни пројектанти. Свакодневно би требало водити рачуна шта то причају и раде сепаратисти и аутономаши у Војводинии, османлије у Рашкој области и све то по кратком поступку санкционисати.

Нећу овога пута цитирати амбасадора Турске у Санџаку (како га титулирају у Анкари) Зукорлића, затим изјаве Љајића, Угљанина, Дачића и др. о Зукорлићу за кога кажу да је „фактор у Рашкој области кога треба уважавати“, или министра спољних послова Турске Давутоглуа, који приватно вршља по Србији, Н. Пазару (и о њима сам превише писао), навешћу нановији пример војвоћанске Јуде и припадника соја, Пајтића. Отварајући фестивал „Златна тамбурица“ и то у сред Стпског народног позоришта у Н. Саду, изјави: „ Труба (дакако српска, прим. ББ) позива на бој, а војвођансака тамбурица на мир“. Замислите шта је пало на памет том аутономашу, која је је то перфидија, болест. Занчи, Гуча је „легло“ оних који позивају у бој против мирне Војводине и не само Војводине. Заборавља та Јуда (без м…, згражавате се, нису ми вулгарности особина, али у праву сте, бес ме је обхрвао) да у Гучу долазе трубачи из целог света. Чувени Армстронг, по доктору Пајтићу (да ли се згражавајте, што је Пајтић доктор наука), био је ратни злочинац. Господо, да нема иза леђа гомилу сојоваца, велики новац, неморално судство, по свим правилима једне модерне државе, механизмима, одмах након изласка из СНП, сваки полицајац је имао право да га ухити (волите Хрватску, јер и она вас воли). Са таквим, назовимо их, бенигним изјавама, почињало се и на Космету и у Ц. Гори.

Надам се у Бога да се наступајући и сви следећи избори, неће добијати на спољнополитичком лудилу и заблуди која се зове ЕУ. Нису ни ти зликовци, који су вас – Новосојце осудили, понизили, мршнули, који вам се смеју иза леђа (након састанка и одлуке, камера је ухватила Саркозија и Меркалову како једно другом намигују и смеју се), донели такву одлуку због барикада и непризнавања фантомске државе Косово. Да ли сте свесни да нас неће јер смо СРБИ и ПРАВОСЛАВЦИ. Срби не припадају западној култури и цивилизацији, како и даље тврди Тадић, ради наставака сумануте борбе за улазак у ЕУ. Сада је тај Вођа имао прилику да кажете: „Е нећемо у ту вашу распаднуту ЕУ, не дамо Космет“, тако би, и поред свих досадашњих зала, ушао у историју овога народа.

Нажалост, ни Вођа ни многи у Србији, који нам дневно са пројектантима кроје судбину, нису свесни да је Еврозапад империјални, који и демократију потчињава либерализму без модератора, а либерализам уништава и нацију и веру. За разлику од империјалне – америчкозападне, евромедитеранска цивилизација враћа се најљепшим традицијхама Европе, која има наду да обједни свет – ЕВРОАЗИЈУ, зато што мора да сачува идеју нације као границе људске мере. Западна цивилизација сваку нацију претвара у ништавило, а онда нестаје морал. Косовски завет је да сачувамо веру и нацију, јер ако нам то отму, извршили смо самоубиство. Гурнуће нас да препливамо Океан без појаса за спасавање, чамца, или ћемо бити мали под столом, отеће нам и ово мало слободе и самосталности.

На крају, каква иронија: почетак и овога века за Србе је црн да црњи не може бити. Мислио сам да се неће поновити прошли век, који се сматра најцрњим веком српске егзистенције: пет ратова, три геноцида над Србима и незапамћено клеветање и окривљавање једног народа. Краљевину смо створили за транзит Хрвата, Словенаца и других. Авнојевску Југославију да би нас окривили као централисте и унитаристе. Да ли имамо право, након изазова судбине, да поново погрешимо. Ко три пута греши није заслужио да га Бог помогне.

записао Божо Бјелак  11 децембар 2011, извор: vidovdan.org