Лавров говори о новом светском поретку

06.02.2012. извор: Видовдан

Кршење међународног права од стране НАТО блока прети светском поретку. То је на Минхенској конференцији изјавио шеф МИП-а Русије, Сергеј Лавров. Такође, министар је предложио Европи да закључе пакт о миру, са предлозима шта може да послужи као основа  и указао да проблем ЕвроПРО прети да подели две гране  европске цивилизације.

У Немачкој је у суботу отворена 48. Минхенска конференција о безбедности. Русију је на конференцији представљао министар иностраних послова Сергеј Лавров.
Руски потенцијал
Министар је један од главних акцената ставио на задатак  стварања једнаке и недељиве безбедности у Евроатлантском простору. Према његовим речима Европи је потребан миран пакт и то може постати Споразум о европској безбедности.  «Европи је потребан пакт о миру, који подвлачи црту испод епохе хладног рата, пошто широка сарадња може да се гради само на платформи поверења, — истакао је министар. — Пошто сви памте познату руско-америчку мудрост “имај поверења, али проверавај”, такав пакт мора бити правно обавезујући».
По њему, «у перспективи би се могло радити и на образовању широког заједничког простора безбедности, који би се састојао од повезаних у „круг“ регионалних сегмената, чији би учесници били везани комплексом правних и политичких обавеза». «Један од таквих сегмената могла би бити зона покривености, што је садржано у нашем предлогу – Договору о европској безбедности (држава учесника ОЕБС), унутар које би било веома корисно политички усагласити заједничко деловање НАТО-а и ОДКБ, за шта се већ годинама залажемо, али никако да добијемо јасан одговор», — појаснио је министар.
Говорећи о улози Русије у глобалним процесима, Лавров је истакао да на карти света не постоји друга територија која располаже огромним потенцијалом за економски развој. «Пре свега имам у виду прелазак руске економије на иновацијски пут, коришћење у том послу огромних могућности Сибира и Далеког Истока», — рекао је министар, додавши да Европа треба да буде заинтересована за успех тог пројекта, на исти начин као што је својевремено подржала реформе Петра Великог.
Како преноси «Интерфакс», говорећи о деловању спољних играча у вези са сукобима унутар појединих држава, Лавров је рекао: «Војнополитичка нестабилност у овим или оним регионима не сме да постане „магнет“ да се примењује сила у условима када водеће државе изгубе уобичајене полуге утицаја на међународне догађаје». «Подршка једној од страна у унутрашњем сукобу, покушај да се споља наметне схема политичког уређења државе – то је опасан пут који води ширењу зона нестабилности и јачању елемената хаоса у међународним односима. Примере не треба далеко тражити», — уверен је министар.
«Не саветима споља»
Што се тиче унутрашње политичке ситуације у Русији, Лавров је истакао да демократски процеси у земљи треба да буду диктирани унутрашњим потребама, а не саветима споља.   «Поново и поново се истичу тезе о „инкорпорирању“ Русије у „проширени Запад“ не узимајући у обзир вековима створене традиције спољнополитичке самосталности наше земље: темпо и карактер демократских процеса у нашој земљи диктираће се искључиво  унутрашњим потребама, а не саветима споља», — изјавио је Лавров, додавши да Москва  не сматра оправданим опрезан, чак подозрив однос европских партнера у односу на конкретне кораке и планове за развој евроазијске интеграције.
Према његовим речима, одлука Русије, Белорусије и Казахстана да пруже пример продубљивања интеграционих процеса на постсовјетском простору усмерена је  «ширењу хоризонта међусобне сарадње». Лавров је оценио да се сада «дешава релативно смањење утицаја и могућности земаља, које спадају у т.зв. историјски Запад, слабљење њихове улоге „мотора“ глобалног развоја». «Не желим да кажем да због тога у Русији осећају злурадост, макар због тога што је ЕУ наш главни трговинско-економски и инвестициони партнер».
Поред тога, преноси ИТАР-ТАСС, Лавров је изјавио да Русија неће учествовати  у схемама које имају за циљ да коче Кину, «која је наш добри сусед и стратешки партнер». «Формирање алијанси које ће бити супротстављене једна другој – то је рецепт протекле епохе, који у савременим условима може довести  до глобалне катастрофе», — убеђен је министар.
«Војна позиција НАТО-а представља претњу»
У свом говору Лавров се дотакао теме сарадње са НАТО-ом. По њему, Русија сматра претњом кршење међународног права и компетенција од стране алијансе. «Ширење НАТО-а Русија не назива претњом, рекао је министар. – Претњу представља војна позиција НАТО-а, која крши међународно право и компетенције». Према речима шефа МИП-а, «Русија то сматра претњом не само у односу на себе, већ и према заједничком светском поретку».
Притом, истакао је министар, Русија, исто као и пре, не може са НАТО-ом да усагласи значење  појма «значајне борбене снаге», које је алијанса обећала да их неће размештати на територије нових чланова. «Војна инфраструктура (НАТО) нам се брзо приближава, без обзира на обавезу после  рушења Совјетског Савеза, да се инфраструктура НАТО-а неће ширити на територије њених нових чланова.  Због тога је и моје питање, везано за размештај елемената ПРО, да ли су они обухваћени овим обавезама или не? Сви наши покушаји да са НАТО-ом почнемо да разматрамо питање колико велике треба да буду те борбене снаге, да би биле значајне, остају без успеха. НАТО не жели да се то разматра, – наставио је министар РФ.
С тим у вези Лавров не види озбиљан напредак у преговорима између Русије и САД по решавању питања о размештају ПРО у Европи— ЕвроПРО. Министар је истакао да се у последње време врше само консултације, не ради се о преговорима. Русија и НАТО су се договорили да сарађују на пројекту  ЕвроПРО на самиту у Лисабону у 2010. години, али су преговори доспели у ћорсокак због одбијања Вашингтона да пружи правне гаранције о томе да систем који размешта није усмерен против руских снага за одвраћање. Крајем новембра прошле године, председник Русије, Дмитриј Медведев, најавио је комплекс војно-техничких и дипломатских мера којима ће Русија одговорити на  развој система ПРО у Европи.
Лавров је истакао да Русија «поздравља све напоре за обнову поверења» између земаља, а поздравио је и публиковање извештаја међународне комисије експерата Евро-атлантске иницијативе у сфери безбедности (Euro-Atlantic Security Initiative, EASI). Комисија је предложила план акција за превазилажење несугласица између Русије и САД у сфери безбедности, као и акције за приближавање Русије и НАТО-а у тој сфери. Извештај је представљен у суботу у Минхену.
Лавров сматра да проблем са ЕвроПРО прети да расцепи две гране европске цивилизације.  «Проблем са ЕвроПРО  је “аларм” који прети да забије клин између двеју грана европске цивилизације. У основи тога је непостојање жеље да се обезбеди једнака и недељива безбедност у правно обавезујућој форми», — упозорио је Лавров.
«Ми нисмо пријатељи Асада»
Током дискусије „на маргинама“ конференције разговарало се и о ситуацији у Сирији. Министар је подсетио о апелима Русије у ОУН да се не дозволи да у тој земљи дође до грађанског рата. «Ми у целости подржавамо мирне протестне демонстрације у Сирији, али наоружана опозиција их користи за своје циљеве», — рекао је Лавров.
Москва, по њему, није специјално забринута за председника Сирије Башара Асада, али је забринута за безбедност у свету. «Ми нисмо пријатељи Асада, исто као што нисмо били пријатељи ни пуковника Гадафија,  — приметио је шеф МИП-а Русије. Али ми не прихватамо захтеве за доношење једностраних санкција које се доносе без консултације са нама и посебно санкције екстериторијалног карактера».
Дотичући се мароканског пројекта резолуције у СБ ОУН, шеф МИП-а је подвукао да Русија настоји да се отклоне све  нејасноће у тексту документа. «Ми морамо… отклонити све нејасноће у тексту резолуције, — истакао је Лавров. — Унутарсиријски дијалог треба да се води без претходних услова».
По његовим речима, у западном пројекту резолуције у много већем степену се осуђују акције владе Сирије, него опозиције, а захтеви би требало да се поставе обема странама у сукобу. «У супротном случају  ми ћемо заузети или апсолутно нереалну позицију, или ћемо дати сигнал да Савет Безбедности отворено подржава једну страну у грађанском рату», — пояснио је министар.
Други недостатак западног пројекта резолуције, указао је Лавров, је у томе што она, с једне стране, предлаже сиријцима да започну преговоре без икаквих претходних услова, како се не би прејудицирао резултат, а, с друге стране, предвиђа да тај дијалог треба да се одвија по динамици коју предлаже Арапска лига. «Наравно, динамику Арапске лиге треба узети у обзир, али треба уклонити противречност између захтева да се ова динамика испуни 100% и ставом о недопустивости прејудицирања резултата», — приметио је Лавров.
Коментаришући руске испоруке  оружја Сирији, Лавров је уверавао да то неће утицати на равнотежу снага у блискоисточном региону.. «Шта год да смо продавали Сирији– то није мењало однос снага ни пре  „арапског пролећа“, то не утиче на ситуацију у земљи, то што ми испоручујемо – то није стрељачко наоружање, то није то што се користи у сукобу», — казао је Лавров.
Сирија остаје најкрупнији увозник руског наоружања и опреме у региону. Сада је у фази извршења уговор о испоруци обалних ракетних комплекса  «Бастион» са надзвучним противбродским крстарећим ракетама «Яхонт ». Највећи подписани уговори су о испоруци: 24 ловаца-пресретача  МиГ-29М/М2 и осам дивизиона ПВО комплекса «Бук М2Э».
«На маргинама» конференције Сергеј Лавров је имао неформалне билатералне  сусрете са државним секретаром САД Хилари Клинтон и генералним секретаром НАТО-а Андерсом Фог Расмусеном. Разматрана је проблематика  ЕвроПРО, односи у оквиру Савета Русија-НАТО и ситуација у СБ ОУН.
Минхенска конференција је утемељена 1962 године од стране немачког публицисте Евалда фон Клајста –  као  «заседање представника министарстава одбране» земаља-чланица НАТО-а. Од 1999. године у њој учествују и политичари и војна лица из држава Централне и Источне Европе, као и представници бизниса. Овај међународни дискусиони форум обухвата око 40 земаља света. На дневном реду конференције су питања  борбе против међународног тероризма, реформисање ОУН и НАТО-а, регулисање ситуације у  врућим тачкама, јачање регионалне и глобалне безбедности.
2007. године на Минхенској конференцији са програмским говором наступио је и председник Русије Владимир Путин, који је изазвао велику међународну резонанцу. У оквиру форума традиционално се одржавају многобројни неформални сусрети, на којима се разматрају перспективне идеје у области међународне безбедности.

Извор: news.mail.ru, за Видовдан превео Милош Матовић