Дел Понте: Знам ко је уништавао доказе о „Жутој кући“

– Бивши главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте одбацила је оптужбе свог насљедника на тој функцији Сержа Брамерца да је одговорна за уништавање доказа у случају „Жута кућа“.

Дел Понтеова је рекла да зна ко је уништио доказе у трговини људским органима косовских Срба, али да она није имала никакве везе са тим. „За то да су докази уништени сазнала сам у медијима, када сам већ била на дужности амбасадора Швајцарске у Аргентини. Никако раније. Сигурна сам да је канцеларија тужиоца провела истрагу о томе и да тачно знају ко је донио одлуку да се униште докази, као што знају и да ја нисам била обавијештена о томе“, нагласила је Дел Понтеова, која је раније оптужила НАТО и Унмик да су спријечили истрагу о трговини органима на Косову.

Дел Понтеова је била главни тужилац Хашког трибунала од 1999. до краја 2007. године, прикупљени докази о „Жутој кући“ уништени су у Хагу 2005. године, а Брамерц тврди да је то учињено по налогу њеног тужилаштва. Некадашњи шеф Координационог центра за Косово и Метохију Небојша Човић изјавио је да је овај центар 2001. и 2002. године са министарствима достављао Трибуналу сазнања о отмицама на Косову и Метохији, потенцијалним локацијама масовних гробница и гдје су отети држани како на Косову и Метохији, тако и у Албанији.“Сви подаци настали су на основу извештаја војних и полицијских безбедносних структура, као и Министарства правде. Тај материјал је систематизован и предат Хашком тужилаштву и Дел Понтеовој, Унмику и шефу Унмикове канцеларије за нестала лица и форензику Хозе Паблу Бараибару“, рекао је Човић. Он је навео да је Београд тражио да Трибунал и међународна заједница обезбиједе формирање заједничке комисије за обилазак локација Кукеш и Тропоја у Албанији, али да је одговор био да Албанија то не дозвољава, те напоменуо да су ти материјали подијељени и Савјету безбједности УН и амбасадорима држава УН у Београду.

„Такође, добили смо информације да је прва мисија Кфора, која је ушла на Косово 1999. године, када се догодио највећи број отмица, имала своју архиву о тим догађајима. Тражили смо од Кфора и Унмика ту архиву. Међутим, изговори су били: први – да је то Кфор однео са собом, други – да је то предато неком институту у Варшави или Бартислави, трећи – да НАТО треба да да сагласност и четврти – да је све то код тадашњег шефа Унмика Бернара Кушнера“, рекао је Човић. Он је навео да је на крају речено да НАТО није сагласан да се Београду доставе подаци, као и да НАТО не може да прихвати податке српске стране који су достављени Хашком тужилаштву, јер то су, тобоже, радиле службе безбједности из „Милошевићевог времена“. (Срна)