Да ли се европска будућност Србије решава у… Косовској Митровици?

По правилу, на интернет-сајтовима материјали о преговорима између Београда и Приштине се илуструју фотографијом знака који упозорава на то да се наилази на раскрсницу путева која води до ова два града. Ипак, што се више ближи пролеће, тим актуелнији постаје други знак, који човек кад прође мора да се одлучи шта бира – пут до главног града Србије или… до Косовске Митровице.

14. и 15. фебруара у четири српске општине на северу провинције треба да буде одржан референдум на којем грађанима предстоји да одговоре на једно питање: „Да ли прихватате косовске институције на северу Косова?“

Српске власти не могу да дођу до јединствене позиције о овом плебисциту, али представници владајуће странке кажу да референдум није потребан, и не само то – да он може да омете Србију у дипломатској борби за Косово.

Бесмисленост референдума се по речима министра за Косово и Метохију, Горана Богдановића, састоји у следећем: пошто Србија неће признати косовске институције, зашто још једном доказивати да је „небо плаво“. Као за несрећу, Београд треба још да се одлучи и у вези с одржавањем локалних избора и из владајућих кругова стижу зачуђујуће изјаве о томе да ће поводом гласања на територији КиМ бити донета „политичка одлука“. Истина, није јасно ако су Косово и Метохија по уставу део Србије, какве могу бити „политичке одлуке“ о одржавању локалних избора на територији ове провинције? Зашто политизовати питање о боји неба?

Одговор знају и у Београду, и у Бриселу, где ће почетком марта бити донета одлука о присвајању Београду статуса кандидата за улазак у ЕУ. Међутим, пошто су за европске чиновнике постојање српских институција, као и мирна воља српских грађана много озбиљнији фактори нестабилности него испади косовско-албанских радикала из „Самоопредељења“ постоји вероватноћа да ће Србија жељени статус добити тек на лето. А то је већ после парламентарних избора, значи демократи Бориса Тадића могу да се опросте од водећих позиција у српској политици, изгубивши свој европски адут. Уколико овај адут уоште постоји, – каже руски научник-балканиста Георгије Енгелгарт:

Чак и ако Србија добије статус кандидата у марту, велико је питање да ли то може да промени расположење у друштву. Јер, то је међуфаза, која није повезана ни са каквим опипљивим бонусима који ће бити јасни српском бирачу. Владајућа партија није испунила многа своја обећања, зато је разочарење бирача врло велико, – закључује стручњак.

Без обзира на то, један од „појасева за спасавање“ владајуће коалиције сад се налази негде на територији северних косовских општина. Очигледно је да ће кривица за евентуални неуспех кандидатуре Србије у марту бити пребачена на то што косовски Срби нису спремни на уступке. Мишљење председника општине Косовска Митровица Крстимира Пантића:

То је само изговор ове неспособне Владе у Београду, која жели да оптужи косовске Србе да су криви за то што они не могу да испуне услове, које је Европска Унија наметнула Србији. Услови за добијање статуса кандидата познате још од августа прошле године, када је Ангела Меркел посетила Београд и када је јасно и гласно рекла, шта Србија треба да испуни. Нажалост, добар део захтева је испуњен. Једино је остало да се српске институције на Косову и Метохији угасе. А одговором министра  Богдановића изгледа да се ближимо и остваривању тог захтева Ангеле Меркел да се српске институције на Косову и Метохији полако гасе. 

Било како било, политички лидери косовски Срба се више неће окупљати ради разматрања питања о одлагању референдума, – каже у интервјуу за „Глас Русије“ Крстимир Пантић:

Уопште неће бити разматрано питање одлагања референдума. А сама чињеница да је министар Богдановић је рекао да Влада Републике Србије још није разматрала да ли ће бити расписани локални избори на Косову и Метохији је довољна потврда да смо ми били у праву, када смо расписали референдум, јер је ово један од начина да се српске институције у покрајини гасе. Није у складу са Уставом да се на Косову и Метохији не расписују избори. Дакле, сада се показује да Срби, који живе на Косову и Метохији, поштују Устав Републике Србије, а да га Влада Републике Србије крши.

У ствари, да би министар за Косово и Метохију Богдановић подржао одржавање референдума, он треба да има чак и личне мотиве. Зато што у „европској“ Србији његово надлештво може бити укључено у састав МИП или једноставно укинуто – јер неће бити потребно.