Пише:

Ратко КРСМАНОВИЋ

 1 фебруар 2012, ФБР                      

ГЛОБАЛНА ИМПЕРИЈА  ИЛИ ТА АМЕРИКА

(Између илузија о свемоћи и страха од провале истине)

У свету мултинационалних медија и манипулација, постајемо опчињени илузијом како је глобална империја у лику САД, незаобилазни и предодређени „анђео“ –  чувар мира, који изгара од жеље да помаже другима. Таква улога САД-а претворена је у својеврстан међународни и политички аксиом. Истина, дешава се да неки сумњичави према таквој улози  светског мисионара племенитости, натерају својим поступцима ову глобалну империју да повремено буде сурова у уверавању и дисциплиновању неповерљивих и непослушних.

Услед таквих илузија, цео свет као и домаћа јавност, нису у стању, није им допуштено или не смеју да препознају како сви прилажу данак глобалној империји, те да се у пракси одвија посве супротан процес у односу на сервиране илузије и формирану представу о америчком хуманизму и демократији. До тих сазнања, како свет плаћа глобу глобалној империји, не долази се преко медијски обликованих прича, преко излобираних резолуција и декларација тобожњих међународних институција (УН, ЕУ, НАТО, ММФ), преко официјалних ставова корумпираних и марионетских влада са својеврсним статусом квинслиншких влада, преко наручених и диригованих истраживања, преко дефиниција квази-интелектуалне елите и тзв. НВО – сектора ослоњеног на богате јасле америчког буџета. До тих сазнања се долази простом методологијом сагледавања стварног живота, искуства или праксе. Ако се темељно и са озбиљношћу непристрасног истраживања анализирају образложења и резултати америчких „мировних“ интервенција у свету, видеће се неодржива противуречност и непоправљиве последице уништавања и разарања, са коначним циљем – ПРОФИТ и САМО ПРОФИТ! Са прилично извесном прецизношћу могуће је извести егзактну калкулацију трошкова и добити по основу разних „хуманитарних“  интервенција.

Такве („хуманитарне и мировне“) интервенције су у функцији ширења базе за дугорочну контролу и стицање добити, док се финансијским малверзацијама, спекулативним новцем, зеленашким бизнисом, управљањем берзама и монополом над трговином стратешким ресурсима, обезбеђује редовни харач за америчку потрошачку раскалашност. Нема земље, народа, компаније, нити појединца у свету који није део тог ланца за цеђење новца, рада или сировина у корист глобалне империје, као што не постоји нико у свету који није постао њихов дужник. Онај ко покуша да се реши таквог статуса, може очекивати изолацију и потпуни слом.

И све је то легализовано кроз рад великих америчких или мултинационалних банака. Послови који се тичу изазивања и вођења ратова, као и контроле токова информација у искључивој су зони америчке контроле и утицаја.  Део аналитичара актуелне светске економске кризе, на бази стања укупног америчког дуга, који се мери десетинама трилиона долара (што је лакше написати словима него цифрама), пада индустријске производње, раста незапослености, одсуства реалне монетарне подлоге и др. склони су да изведу закључак о катастрофалној монетарној перспективи Америке. За разлику од таквих аналитичара и експерата, ја се усуђујем то назвати страшном глупошћу.  Оно што не желе или не смеју да разгрну, јесте управо зона спекулативног капитала која је ослонац и тајна америчке снаге и економије. Осим тога, Америка има неспорно најјачу војну силу у свету, што је и најјачи адут свеукупне снаге па и економске.  У бесконачној игри бројки, задужења и стварања вредности којих нема, Америка са својом монетом нема премца. Као резервно и допунско решење, увек постоји изазивање, одржавање, контрола и вођење рата, што јој са позиција најмоћније војне силе и улоге у НАТО алијанси, уз медијску контролу не предсавља посебан проблем. А најпрофитабилнији посао је рат и свака кризна ситуација где се економске вредности мењају преко ноћи.

Постоје и респектабилне земље које су на бази своје, пре свега економске снаге, избориле америчку наклоностса улогом продужене руке контролора, попут Немачке чија је супердоминација у Европској унији препознатљива као и немачко дисциплиновање целе Европе. Таквом улогом је обезбедила квалификације којима јој се данас све чешће придаје значење као „Четвртом рајху“ .

Спроводећи недавно скромну анкету у свом непосредном окружењу о пореклу цитата – „Треба да се боримо да ослободимо свет, да уклонимо границе и расне баријере, да би заувек искоренили завист, мржњу и нетолеранцију“ , већина анкетираних је понудила објашњење или претпоставку како се односи на неког од последњих америчких председника или чак лидера ЕУ. Усуђујем се, са приличном сигурношћу тврдити да бих сличан одговор добио анкетирањем у било којој земљи света. По среди је један, прилично препознатљив цитат озлоглашеног Адолфа Хитлера из његовог дела „ Mein Kampf“. Међутим, Америчким предсдницима је све допуштено!?

Оно што данас очигледно брине стратеге ширења глобалне империје, јесте домаћа, америчка јавност, нарочито свет младих, којима се не могу у недоглед сервирати обмане и провидна образложења. Ма колико најмоћнија земља користила и злоупотребљавала глобалне медије у функцији поробљавања света, иста та „батина“ глобалне империје, указује и на свој „други крај“. Друга страна батине, заправо јесте лице неумољиве истине, која данас спонтано у мноштву информација плови разним глобалним друштвеним мрежама, неретко обогаћена шароликим духом народних традиционалних и културних вредности.

Није реално очекивати да свемоћ и сила учини целу домаћу јавност пијаном и да скривају тајну лажи своје владајуће олигархије!

Није реално, очекивати да ће медијска манипулација окаменити ону бунтовничку нарав и критички дух сваког појединца и групе!

Није реално да са рађањем лажи умре свака истина и сваки уздах слободе!

Управо, услед страха од отпора америчких грађана предстојећим акцијама поробљавања, страха од могућег пролома истине у домаћој  јавности, 31. децембра 2012. г. ступио је на снагу Закон о овлашћењима војске у ванредним ситуацијама   /The National Defense Authorization Act (NDAA)/. Тај Закон, поред бројних овлашћења председника на заштити „националних интереса“ , даје и право да сваку особу, не полиција већ војска, идентификује као терористу, да буде ухапшена, приведена, да се измисли кривица, неометано право да муче, да пошаљу у неки од тајних затвора којима раполажу широм света, чак и да убију,  без права habeas corpus.  Није по среди пука превентива, већ озбиљан облик гажења слободе и права, које је Америка годинама силом утеривала широм света.

Америчка опсесија демократијом траје само као покриће за властито насиље широм света. Отуда и потиче незнање и заблуда о пореклу оног напред поменутог цитата.