Гледам на ТВ-у емисију Б-92 „Између две ватре“ аутора Југослава Ћосића, у којој је гостовао командант Жандармерије полицијски генерал Братислав Дикић. Не улазим у то да ли је господин Дикић стручан да обавља свој посао, како је дошао на то место и да ли је заслужио. Југослав маше са неким папиром (који је како обојица потврђују оверен као строго поверљиво, државна тајна), при чему се јадан генерал рапортира Југославу зашто Српској жандармерији треба толико људи, ново наоружање, да ли је баш неопходно да има толико снајпериста и остале небулозе. Даље се правда и смирује видно узрујаног Ћосића да ниједан део легитимних оружаних формација Републике Србије не могу да представљају било какву претњу како по држављане Републике Србије тако ни по саму државу.
Да ли је икад ико могао да гледа макар сличну срамоту на ТВ-у, па нека се то радило и о некој банана републици?

Након тога читам како Наташа Кандић прозива начелника генералштаба Војске Србије, генерала Диковића, говорећи да је директно одговоран за неке злочине на Космету. Зашто нико до сад није ухапсио ову јадну госпођу за изношење клевета на рачун свег Српског што иоле вреди.
Скоро су Бугари изашли са признањем да су управо њихове тајне службе измислиле војну операцију „Потковица“ која је даље искоришћена од стране Немаца да добију медијску подршку за напад на Србе. Књига „Војна тајна 1. и 2. део“  аутора Влајка Влајковића у сарадњи са Фондом за хуманитарно право где су управо нашироко описивали ту ортодоксну лаж од војне акције, бајка под радним насловом „потковица“ на Космету и убеђивали све да се то заиста и десило. Јадно и тужно…

Шлаг на торту је наравно била спектакуларна полицијска акција противу неколицине изгредника који истукоше навијаче хрватске репрезентације у Новом Саду. Камера у стан, јединица специјалаца упада, приводе, налазе панцир (да ли је забрањено имати панцир?) , телескоп пендрек (да ли је забрањено поседовати исти? Ако јесте, одузмите све то по “ARMY SHOP”–овима и кинеским радњама), неко секирче (заиста не могу да верујем да нису пред камерама „презентовали“ и кухињске ножеве)  као доказ да су део опасне организоване групе обучених убица који имају за циљ да јурцају Хрвате по Србији и …

Каква болест од медијског спина! Па на Космету немају струју на сваких сат времена, животи су им диретно угрожени, а они дигли на толики ниво тучу неколико изгредника коју  је обична патрола полиције могла да ухвати за уши те да их замоли да пођу у полицију.

Зашто се спроводи шовинизам над Србима од стране „просрба“? Да ли је Хрват вреднији од Србина? И ако јесте, зашто нам то нико није јавио?
Зашто кад напаљени навијач Звезде претуче навијача Партизана (или обрнуто – небитно) не пишу све новине и дођу макар пет репортажних кола да известе? Ова власт и њени налагодавци су постали много параноични.
Сви им изгледа раде о глави… толико су важни. Најнезависнија влада од почетка спомињања имена Српског! Од њих  баш ништа не зависи! Под Турцима се Срби питаше више но данас.
Демократе и остали што коалициони, што опозициони партнери, докле више?

Има ли краја неронској лудости? Сумња на жандармерију, сумња на војску, сумња на неке пензионере из РС, сумња на блогере, кориснике друштвених мрежа (ФБ, Твитер и слично).
Ова Србија је изгледа препуна ортодоксних, затуцаних, хомофобних, нетолерантних, крвожедних, лудих Срба брђанско – кафилеријског типа? Докле бре више о хулиганима? Понављају на свим медијима ко мантру изнова и изнова. Почећу да их сањам. Једна те иста група изгредника прави неред и штету на свим утакмицама или скуповима родољубивих организација.  Мука ми је од тих плаћених вандала и од поистовећивања истих са огромном већином оних који искрено воле своју земљу и народ. Зашто их не похапсите? Зато што су ВАШИ. Зато што ВАМА одговара да све неистомишљенике приказујете као рушитеље без мозга.  Ајмо једном за свагда да видимо ко су хулигани. Који део Србије потпада под дефиницију коју сте сами извели.

Одакле појам „хулиган“ ?

Што се тиће порекла речи, поједини претпостављају  се да је у питању био Ирац по имену Патрик Хулиган,  који је убио полицајца  у лондонским демонстрацијама  (те је и сам осуђен на смрт и убијен 1898.). Тада се први пут у полицијским извештајима Велике Британије спомиње (hooliganism).
Други пак повезују са ирском  лондонском уличном бандом „Hooley gang“, а има и оних који порекло термина извлаче из ирске речи „houlie“ која означава дивљу и разуздану пијанку.  У Србију је међутим дошла из руског језика.
СССР је прва држава које је термин хулиганство поставила у кривични закон (1922.) као мање кривично дело уништавања имовине, физичко малтретирање, ометање јавног реда и мира, итд.) У каснијем верзијама кривичног закона појам хулиганства је проширен и на нешто тежа кривична дела (до 7. год. затвора). И данас се у Русији, као и у кривичним законима већине екс СССР држава тај појам истоветно третира (за разлику од западне Европе где се оно повезује искључиво са насиљем навијача) као мање кривично дело.

Ко су и шта су хулигани у ствари?

Чудновата реч, појам који  се укоренио у нашем језику. Своју примену  је нашла као још једна у низу мутних неразјашњених пежоративних епитета. Користи се и као глагол и као именица. Воле поједини да је користе уз (исто веома нејасан) појам крерофашизам .Неистомишљенику,  политичком противнику накачите то (не ретко са „антисемито“ , „националисто“, „хомофобу“, итд.) и не може га опрати ни Дунав ни Сава. Но о томе ћемо неком другом приликом.
Постмодеристичке, глобалистичке владајуће структуре неретко користе горепоменути појам као синоним за сваки вид екстремног, насилничког понашања групе (навијачи и демонстранти) и  индивидуе (насилник, силеџија, кабадахија…). Дакле,  јавно физичко насилништво. У одређеним случајевима се да пришити и психичко насилништво.  Узнемиравање лојалног, мирног грађанства од стране бучних појединаца који износе из мрака разноразне социо-друштвене ТАБУЕ.
Пример вербалног насиља би рецимо за новинаре Б-92, Ал Џазире, СНН-а, Скајњуза, ХРТ-а,  или РТС-а био и: „ Хулигани са трибина су претили … певајући … узвикивајући пароле…Ивице Турчине или Томо, Млађане, Борисе, Ненаде …спаси Србију и убиј се…“
Отуда често  можемо чути од дела Србије која подржава глобализам и „нове европске цивилизацијске тековине“  следеће мудрости :
„Хулиган је штеточина, уништава туђе хранећи сопствене фрустрације. Храбар је у групу – велика кукавица кад је сам. Дно цивилизације  (на несрећу, није нам дато објашњење шта спада у сам врх цивилизације и цивилизованости), необразован, поводи се идеалима који не захтевају рад, труд, елементарну промисао о циљу…  Без идеје о сопственој будућности као ни неке претеране жеље за истом… као кривца за сопствене неуспехе препознаје државу, поједине етничке и мањинске групе. За идоле најчешће бира особе које су криминалним делатностима зарадиле велики новац, не схватајући да је и за врхунског криминалца потребна врхунска интелигенција и храброст. Пошто њима недостаје интелигенција и храброст, делују у мањим или већим групама разбијајући и рушећи, односно празнећи нагомилани бес због сопственог промашеног живота. Углавном потичу из материјално скромних (читај: блато, хладноћа, мемла, беда) породица и воде се мишљу да су заслужили живот принца, али пошто нису из краљевских породица и немају шта да наследе, фрустрирају их и саме помисли на то да би требало да раде и створе материјалне вредности (???) сопственим идејама и залагањем.

Исти очекују од некога (ко год то био) да се позабаве њима, да у њихово име донесе одлуке које ће им живот учинити подношљивијим (можда чак и добрим). С обзиром на то да нико нема ни времена ни жеље да се са њима бави, а нису у стању да се баве самим собом, једино што им преостаје јесте удруживање у групе навијача, екстремних организација и сл. у којима препознају особе сличне себи и делују тако што уништавају све оно што они мисле да му ту није место или да не треба да постоји, или једноставно не виде сврху постојања тог истог…“
Прочитајмо сад глас неке друге Србије (по свему судећи  већинске, тихе, која се полако буди из кататоничног стања):
„`ХУЛИГАН` је просечан грађанин Србије, мушког или женског пола, старосне доби од 15-75 година, без визије у своју будућност, без могућности да ускоро добије колико толико пристојан и плаћен посао, без наде да доживи пензију, шиканиран од стране актуелног режима, обасут морем пропаганди о бољем животу који ће започети тек негде средином XXII века али само под под условом да се садашња политичка ситуација на тлу Србије ни мало не промени у следећих 200 година.
Хулиган је особа којој је ускраћена срећа да створи своју породицу, да постане отац, ујак, ујна, тетка, течо, деда, баба из простог разлога јер за то нема потребна материјална средства јер никада неће успети да створи свој топли дом, из разлога што никада неће имати довољно средстава да направи кућу, купи стан па чак ни да изнајми неки стан јер неће имати никакав адекватно плаћен посао а самим тим ни да издржава своју породицу. То је особа којој се свакодневно добронамерно саветује да промени своје место боравка јер је “тамо негде” далеко боље и подстиче се да напусти своју кућу, дом, град, Србију и да оде трбухом за хлебом у “бели свет” који једва чека да га прогута …

И поред тога што је свакодневно бомбардован морем мрачних доказа из режимских листова и ТВ станица да му породица никад више неће ни бити потребна и да то више није ни нормално и да је „демоде“ јер ће убудуће живети и стварати само брачну заједницу са припадником свог истог пола, човекова исконска и природна потреба да живи са својом лепшом или јачом половином живи у њему и не прихвата никаква режимска убеђивања да је брак између различитих полова прошлост. Он зна одлично шта је за њега права будућност и да њега ни једна режимска полувест, полуистина, неистина или сирова милицајска сила не може променити.

То је човек који нема никаква права осим права да гласа како му се нареди а ако то не урадио онда се његова воља прекраја по жељи актуелног режима на више начина па чак и заокружавањем листића у његово име али само како то одговара режиму са адекватним објашњењем да је то једино и најбоље решење за његову будућност.

Даље, хулиган је особа која воли да гледа свет широм отворених очију, са здравом и правилно развијеном свешћу о свом пореклу, историји, географији, о свом месту у друштву, држави и земаљској кугли. Највећа одлика хулигана огледа се у употреби мозга јер је непобитно доказано да га хулигани употребљавају константно и у свакој прилици, на сваком месту и по потреби што предстаља велики проблем режимским контролорима свести јер толики степен самосвести за њих нажалост није доступан.“

Кроз ова два апсолутно дијаметрална погледа и схватања појма ХУЛИГАН, можемо приметити неколико занимљивих фактора и тумачења по којима се можемо сврстати у прву или другу групу.  Приметан је социјани аспект, образовање (односно знање, свесност о проблему) и питање оправданости насиља, односно, прави одговор на питање: „КО ИМА МОНОПОЛ НАД НАСИЛНИМ МЕРАМА (присила, репресија) .

Социјални аспект

Ко су хулигани узимајући за репер опис дела Србије који сматра да је глобализам пут који нема алтернативу. Користићу податке Владе Републике Србије. Узећемо само пар, тек толико да видимо о ком броју „критичних“, односно потенцијалних хулигана говоримо.
Подаци за 2002 – 2003. годину
Извор: Анкета о животном стандарду

• Анкета о животном стандарду (АЖС) која је реализована 2002. и 2003. године, је показала да је 14% становника или око милион људи у Србији живело испод линије апсолутног сиромаштва.
• Линија сиромаштва била је 4.970 динара месечно по члану домаћинства.

Подаци за 2009. годину
Извор: Анкета о потрошњи домаћинства

• Током 2009. године Србија бележи прво повећање броја сиромашних од демократских промена. По Анкети о потрошњи домаћинства у 2009. години је 6.9% становника живело испод линије сиромаштва. сиромашна су била сва домаћинства у којима је потрошња била испод 8.022 динара по потрошачкој јединици.

Узмите у обзир и чињеницу да нас је по последњем попису из 2011. у односу на 2002. годину  мање за 377.335 људи.
Све се слаже са резултатима вишегодишњег праћења раслојавања становништва др Миросинке Динкић (иначе мајке свима нам знаног Млађана Динкића Упропаститеља), сараднице Економског института у Београду, који  се своде на закључак да је сиромашних у овој земљи све више и да су све сиромашнији, док је круг богатих све ужи, а његови припадници све богатији.
Сличним подацима о социјалној карти Србије барата и њен колега Данило Шуковић, директор Института друштвених наука, чија истраживања кажу да је српско становништво, у последњој деценији, поделило 200.000 богатих и милионску армију сиромашних. На дну је неких стотинак хиљада људи који једу у народним кухињама и живе од мизерне и нередовне социјалне помоћи, а на врху мали број људи који купују јахте и туку се за аранжмане за путовања у монденске егзотичне крајеве.

Образовање ( односно, свесност  проблема и знање како да се превазиђе)

„Заиста, браћо, школован  је онај човек, који је успео да очисти свој језик од гадних речи, и своје срце од смрадних жеља, и свој ум од безбожних мисли…”.  (Св. Владика Нилокај Жички)
Свети Николај одлично осећа, резонује и пише. Волео је свој народ, није му било равног у беседништву, те је као такав и говорио онима који имају уши да чују и очи да виде. Школован не значи бити и образован.
„Највећи број сиромашних у 2010. години бележи се у категорији лица са незавршеном основном школом. Евидентно је да степен образовања високо колерира са сиромаштвом (евидентно је једино да спинујете информације како вама одговара- прим. аут.) и у категоријама становништва са завршеном вишом и високом школом бележи се најнижи проценат сиромашних.“
Од укупног броја неписмених особа у Србији 2002. године, чак 74,2% је старо 65 и више година, док са друге стране млади узраста 15-19 година чине 1,4% од укупног броја неписмених.

Табела 6 : Проценат сиромашних према образовању НОСИОЦА домаћинства.

(Извор : Републички завод за статистику)
Као што можете видети, не ради се о годинама у којима је човек веома продуктиван и најбоље зарађује. Срамотно је што узимају пензионере и децу, омладину, не би ли показали да високо школовани нису у групу сиромашних. Да ли држава плаћа 12000 људи са високом стручном спремом и након истека законског рока, односно обавезе у заводу за запошљавање? Од чега то живе ако су незапослени ? То је исто као да смо им дали задатак да нам одговоре на питање где се највише умире, а они нам одговоре :“ не идите у болницу- тамо се највише статистички умире“.
Са друге стране, међу Ромима и Власима учешће неписмених је велико. Према резултатима пописа из 2002. године, сваки пети Ром старости од 10 и више година је неписмен, док је учешће Влаха 10,5%.
На Међународни дан писмености 8. септембра прошле године објављено је да у Србији има 1,3 милиона неписмених или људи који немају основну школу, а да их у свету укупно има око 862 милиона.
Ко воли да рачуна нека изволи. По попису становништва из 2002. године, при чему је Космет изузет из ове статистичке анализе (не питајте ме зашто…) можемо видети два веома „занимљива“  податка:

1. Имамо 11,67% националних мањина којима Српски није матерњи језик
2. У седму деценију живота загазила је најбројнија послератна генерација, тако да у Србији данас имамо скоро 1,7 милиона људи старијих од 60 година и 1,25 милиона старијих од 65 година.

Да резимирамо ову другу карактеристику хулигана. По критеријумима грађана Србије који који су УЧЕНИ и евидентно добро научени од стране глобалиста.
Ако слепо следимо „опис“ ко су хулигани, за сад можемо видети да се углавном ради о 98% становника Републике Србије (убрајам гладне и жедне), статистички, ради се о хордама нешколованих и индоктринисаних људи старости преко 60 година при чему им се кад кад у дивљачким рушилачким походима придружују Роми и Власи.
Да ли ми за сад добро иде?  🙂

Питање оправданости насиља

Чија је држава? Да ли она припада корпорацијама или народу? Ко даје власт председнику државе, Скупштини, министарствима, свакојаким фантомским агенцијама? Тајкуни, тајна братства, стране тајне службе, верски поглавари туђина или НАРОД?

Горе поставих један појам, „кабадахија“ као синоним за хулигана. Устаљен је код нас али ретко ко зна шта значи. Кабадахија представља ауторитет који се води по систему ЈАЧИ –ТЛАЧИ. Ни мало цивилизовано, зар не? Уличарска философија – закон џунгле.

Шта се дешава кад се државни врх толико осили, охоли, умисли да је Богом дан и предодређен да влада како жели? Кад оде у ту крајност да сопствене законе не поштује већ туђе гледа да испоштује по сваку цену. Шта се дешава кад све туће постане слаће, квалитетније, исправније и лепше  од својег ? Деси се народ.
Ко то још има право да развласти властодршце те тиме укине државни монопол на примену силе ?
Кад год размишњам на ову тему, сетим се старог познаника и његове јадиковке.
Имао је неки приватан посао почетком деведесетих (у она луда времена), често је био на путу, ишао по робу, носио доста девиза са собом, а у Србији (као и у сваком другом делу бивше Југославије) безвлашће и криминал, разбојништво на сваком ћошку.  Зарад личне сигурности, отишао је у полицију и поднео захтев за пиштољ. Био је наравно аутоматски одбијен као неподобан (наравно, кад је говорио против Слободана Милошевића, СПС-а, ЈУЛ-а, дрчних комуниста и квази националиста). Два дана након што је сазнао да је НЕПОДОБАН за легалну куповину, регистровање и држање пиштоља, добија позив за рат где му (гле чуда) дају аутоматску пушку, 4 оквира и 2 бомбе. Каква животна иронија, зар не? Наравно да ни након завршетка рата није био подобан за поседовање оружја.

Где  је граница у односу грађанске непослушности и хулиганизма и и ко је одређује?

Грађанска непослушност је одбијање грађана да се повинују захтевима и законима власти, често на ненасилан начин и уз колективно масовно учешће. Историјски примери су индијски отпор колонијализму, јужноафрички отпор апартхејду и борба америчког покрета за грађанска права, као и протести против Милошевићевог режима у Србији током последње деценије 20. века. (Али, тада нису хулигани рушили и палили, већ академци, студенти, елита???)
Морални релативизам у овом потрошачком друштву је опаснији од било чега на овом свету. Оно што Власт одлучи (оно што Империја нареди) може да у само једном трену промени све до сад знано и устаљено. Данас је неморално убити, али већ сутра, донеће закон да је ОБАВЕЗНО УБИТИ. У случају неиспуњавања обавезе, кршите закон и одговарате.

Намећете под претњом кривичне одговорности родитељима либерално васпитање, забрањујете оцу имајци детета „прутић по гузи“ кад је дете несносно да се примени као задња мера (тиме развластисте родитеље и тотално смањисте маневарски простор у васпитању- док у случају кривичног дела тог истог детета опет старатељ одговара) а све под окриљем ваше вајне ултра мега гига цивилизованости, љубави и хуманизма, позивајући дете од само 3-4 године на „дијалог“.
С друге стране сте дали невероватна овлашћења појединим службама и органима који су задужени за спровођење „ваших законски предвиђених репресивних мера“. Изгласасте драконске казне и на најгори могући начин себи дали за право да „легално“ воајеришете, тиме наравно безобзирно рушећи елементарне слободе и право индивидуе на приватност.  А све то само зато што се бринете за Нашу безбедност. Нашу или Вашу?

Знајте једно, ми „хулигани“ се плашимо Вас што се Бога не бојите, мислећи да га нема. Плашимо се ваших „мудрих“ одлука и неронских заповести.
Плашимо се за себе и оне за које се сами природно осећамо одговорни. За нашу децу, сестре, браћу, старе родитеље, рођаке, кумове, пријатеље и све оне које волимо. Велика је разлика између нас и вас, ту се можемо сложити.

Ми се срамимо и свакодневно мислимо да ли смо макар сена, ако не и нешто ближе, части и славе наших Отаца. Да ли им на очи смемо и можемо изаћи последњег дана? Да ли смо учинили све што смо могли да заштитимо оно што су Они вековима пре нас стварали и крвљу плаћали, не издавши ни тренутка Веру у Бога Живога, Бога Правду.

Ви срама немате. Непознат вам је. Не бринете ни за живе, а камоли за уснуле претке.
Бирате пролазно насупрот вечности.
У свој својој егоцентричности и гордости уобразисте да тај пут плаћате нашим телима, а не видите заблудели да је душа и спасење једина валута која се изистински рачуна.
Не брините се. Сигуран сам да вас нико  од овог дела Србије неће ни прстом пипнути.

Има дана када се растужим, кад кад и гласно негодујем гледајући, осећајући свакодневно надземаљско зло које нас сналази и прождире. Можда би одговор од Бога, на ове вапаје тихе, неприметне, угљетаване, већинске Србије могли наћи у псалмама:  „Ако бездушници као трава ничу и цветају сви који зло чине, то је зато да се за навек истребе“.

Референце :
http://www.srpskapolitika.com/intervjui/2008/059.html
http://sr.wikipedia.org
http://www.inkluzija.gov.rs
http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pdf
http://www.smedia.rs/vesti/vest/70424/Obrazovanje-Statistika-Nepismenost-Zarko-Obradovic-U-Srbiji-77-odsto-stanovnistva-nema-osnovnu-skolu.html#
http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G2002/Pdf/G20024004.pdf
http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/00/22/91/16_OBRAZOVANJE.pdf