Пише: Ратко КРСМАНОВИЋ

БУС ПЛУС И “НЕЗАВИСНО КОСОВО” ПЛУС

Фирма Кенткарт која уводи Бус плус систем, на свом сајту наводи да се Призрен налази у Републици Косово! Овај систем ужурбано уводи у Београду, није заживео ни у том граду, али ни у Скопљу. Занимљива је и власничка структура српских фирми у овом пројекту: од сина министра, до масонске ложе…

Ових дана су грађани Београда затрпани су пропагандним порукама да купе Бус плус картице, како би 1. фебруара могли без бриге да се возе у градском превозу. Уведени су нови термини, сагласно политици поyападњавања И окупације Србије, попут “персонализовано” и “неперсонализовано”. То су хит речи, док ће изразе из српског језика “откуцавање” и “поништавање” заменити још једна хајтек реч – “валидација”. И док се о Бус плус картицама углавном све зна, многе ствари иза кулиса овог пројекта остају непознате…

НИЈЕ ЛИ ПО СРЕДИ ВАЛИДИРАЊЕ (ПРИЗНАЊЕ) КОСОВА?! 

Нико нам није дао образложење за увођење овог система. Нејасно је и ко је власник фирми Апеx и Линус које су задужене за организацију карата и контролу путника.

Систем је израдила турска фирма Кенткарт, чије услуге користе у градском превозу у Дохи, Аману, али и Призрену. Ништа не би било нарочито чудно да поред имена града не стоји – Република Косово!

У Скопљу су пробали да уведу овај систем, али је он убрзо пропао.
Занимљив је податак да је Кенткарт систем аутоматске наплате увео само у аутобусе приватних превозника и у Дамаску и Аману.

МИСТЕРИОЗНО ВЛАСНИШТВО
Власничка структура фирми Ланус и Апеx Солутионс представља мистерију. Као менаџер се наводи Вељко Влаховић, син бившег министра Александра Влаховића.

Занимљиво је то да је Ланус д.о.о. 2008. припојио фирму ПХТ Интернатионал, која је тада била у власништву Радета Терзића, бившег тужиоца, смењеног у операцији “Сабља”.

Други власник фирме ПХТ Интернатионал је Тахир Хасановић,некадашњи високи функционер Нове демократије, а сада секретар Регуларне масонске ложе Србије .

Апеx и Ланус убираће приход од продаје карата и казни. Део контролора ГСП-а је прешао у Апеx, а запослени су и нови са евиденције Националне службе за запошљавање, и сада их укупно има 200 – каже портпарол Бус плуса.

Без обзира што ће убудуће бити у склопу приватног предузећа, контролори ће моћи да у случајевима када је то потребно, у помоћ позову комуналне полицајце.
– Не радимо самостално као приватна фирма, ми смо под контролом града Београда и Дирекције за јавни превоз – објашњавају у Бус плусу.