Он мисли да је време да се спречи катастрофа. Како он то види, свет се суочава са једним од најопаснијих периода модерне историје – периодом зла. Европа је суочена са упадањем у хаос и сукобе. У Америци, предвиђа нереде на улицама који ће довести до бруталне строгоће која ће драматично ограничи грађанске слободе. Глобални економски систем би могао да доживи потпуни колапс.
*************************

Џорџ Сорош – Америци прети класни рат

23. јануар 2012.

Знате Џорџа Сороша. Он је инвеститор за инвеститоре – човек који и даље држи рекорд у прављењу новца јер, тргујући, он за један дан направи више новца него било ко други. Он је у само једном дану 1992., који је прозван „црна среда“, зарадио милијарду долара на клађењу против британске фунте, када је стерлинг за мање од 24 сата изгубио 20% своје вредности  и када се срушио механизам Европског курса. Није ни чудо што га Британци, са мешавином страхопоштовања и немира, зову „човек који је разбио банку Енглеске.“

Сорош не прави мале опкладе око било чега. Ван тржишта, он је уложио милијарде долара сопственог новца у промовисање политичке слободе у источној Европи и у друге сврхе. Он се кладио против Бушове Беле куће, постајући магнет који привлачи мржњу десничара, која траје до дана данашњег. Дакле, пошто се Сорош и сви они који покрећу светове недеље поново срећу у  Давосу у Швајцарској на Светском економском форуму, шта је то на шта ће се сада економски коцкари кладити?

Али не и он. По први пут у својој 60-годишњој каријери, Сорош, који сада има 81 годину, признаје да није сигуран шта да ради. „Веома је тешко знати како можете бити у праву, с обзиром на штету која је учињена током година раста“, каже Сорош. Он не жели да говори о својим плановима, да нико не би мислио да говори неке ствари да би направио новац. Али људи који га добро познају кажу да се залаже за прављење дугорочних акција са солидним фирмама, избегавајући злато „највећи мехур“ – и, углавном, држећи новац у кешу.

Он не чини чак ни оно што бисте очекивали од човека који једним погледом може препознати лажан новац – да евро, а можда чак и амерички долар, пошаље у пакао. Он, међутим, ради сасвим супротно. Он подржава проблематични евро, јавно позивајући европске лидере да учине све да би се обезбедио његов опстанак. „Евро мора да преживи јер алтернатива тога, распад, изазвала би такве процесе које ни Европа, нити свет, не могу себи да дозволе.“ Он је купио око 2 милијарде долара у европским обвезницама, углавном италијанских, од МФ Глобал Холдингс Лтд, затим хартије од вредности фирме коју води бивши шеф Голдман Сакса, Џон Корзине који је прогласио банкрот прошлог октобра.

Да ли велики продавац лагано одлази? Па, да. Седећи у својој канцеларији на 33. спрату, високо изнад Седме авеније у Њујорку, припремајући се за свој пут у Давос, он је више забринут за преживљавање него за богаћење. „У оваквим временима, опстанак је најважнија ствар“, каже он, гледајући кроз своје „сова“ наочаре и склањајући прамен сиве косе ван чела. Он мисли да је време да се спречи катастрофа. Како он то види, свет се суочава са једним од најопаснијих периода модерне историје – периодом зла. Европа је суочена са упадањем у хаос и сукобе. У Америци,  предвиђа нереде на улицама који ће довести до бруталне строгоће која ће драматично ограничи грађанске слободе. Глобални економски систем би могао да доживи потпуни колапс.

Џорџ Сорош, фотографија Џејка Чессума за Њузвик

„Ја нисам ту да вам причам приче како бих вас орасположио. Ситуација је скоро онолико озбиљна и тешка колико сам ја искусио у мојој каријери“, каже Сорош за Њузвик. „Суочавамо се са изузетно тешким периодом, који се на много начина може поредити са 1930-им, годинама Велике депресије. Ми смо сада пред генерални смањивањем тошкова у развијеном свету, што прети да нас доведе у деценију стагнације, или у нешто још горе. У најбољем случају – у окружење дефлације. У најгорем сценарију – у колапс финансијског система.“

Сорошова упозорења се заснивају највише на његовом изузетном личном искуству, као и на његовом инстикту за кретања на тржишту. „Преживео сам лично много претећих ситуација, како емоционалних тако и рационалних“, признаје он. Сорош је имао само 13 година када је нацистичка војска напала и окупирала његову родну Мађарску, у марту 1944. За само осам недеља, скоро пола милиона мађарских Јевреја је депортовано, многи од њих су упућени у Аушвиц. Он је видео тела Јевреја и Хришћана који су им помагали, њихова обешена тела и смрскане лобање. Он је преживео, захваљујући оцу Тивадару, који је успео да обезбеди лажне идентитете за своју породицу. Касније је гледао како су руске снаге протерале нацисте и како нова тоталитарна идеологија, комунизам, замењује фашизам. Пошто је живот  током послератне совјетске окупације постао тежи, Сорош је успео да емигрира, прво у Лондон, а онда у Њујорк.

Сорош се ослања на своју прошлост када тврди да је глобална економска криза тако велика и непредвидива, као што је то био крај комунизма. „Колапс совјетског система је прилично изузетан догађај и ми у развијеном свету тренутно доживљавамо нешто слично, не схватајући потпуно шта се дешава.“ За Сороша, спектакуларни пад поверења у ефикасност тржишта, као и идеја да су тржишта рационална и да могу да се саморегулишу како би избегла катастрофу“ – може се  упоредити са сломом марксизма као политичког система. Преовлађујућа тумачења су се показла као веома погрешна. То подразумева савршено знање, што је веома далеко од стварности. Морамо да се пресели из „доба разум“а у „доба погрешивости“ у циљу правилног разумевања проблема.“

Извор: Њузвик
Превод: редакција Србског ФБРепортера

Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.