За шаку долара под руку са свецем

26.01.2012. извор: Тројка.рс и Вечерње новости

Ликови познатих јагодинских бизнисмена Миодрага Николића и Радослава Миленковића нашли су се на фрескама уз светитеље Српске православне цркве у сеоским црквама у Ракитову и Мајуру, чији су они ктитори. Николић је осликан како Светом Луки дарује храм у Ракитову, а Миленковића за руку држи Свети Роман и води га ка Христу.
Фреске бизнисмена наишле су на опречне коментаре у јавности. У овом потезу многи виде неукус и естрадну религиозност, док другима не смета да они који су дали паре добију и место које им припада – на црквеном зиду.
– Сматрам да човек вреди онолико колико трага остави иза себе, добра дела остају да се памте. Цркву у Ракитову комплетно сам саградио и фрескописао до последњег милиметра. За тако нешто ме је мотивисало ходочашће у Јерусалиму, а више пута боравио сам на Светој гори и манастиру Хиландар – каже Миодраг Николић Феман.
Фреска са његовим ликом у храму у Ракитову, налази се поред Светог Луке, на зиду лево од улаза у цркву.
Мајурска црква Светог Романа освештана је 1941. године, а обновљена 2003. године.
Становници Мајура су били иницијатори и учесници подизања црквеног храма уз помоћ још неких задужбинара из Јагодине, али у периоду обнове и уређења највеће заслуге има Радослав Миленковић, који је финансирао радове. Због тога је на улазу, у припрати, коју је он саградио, са десне старне осликана икона на којој је Свети Роман води Миленковића самом Христу. То говори да је он био ктитор, те финансирао обнову и преуређење храма, објашњава свештеник цркве Светог Романа у Мајуру, јереј Немања Стефановић.

Двојица јагодиснких бизнисмена нису, међутим, први градитељи нашег доба који на вернике гледају са црквених кубади. Сликању ктитора раме уз раме са светитељима Црква се не противи. У СПЦ кажу да је, иако данас изгледа необично, фрескописање ктитора укорењено у црквеном градитељству. То је била пракса вековима уназад, а дародавац има право да бира да ли ће његов лик бити осликан или не.
По ликовима живих људи на фрескама међу првима је пажњу скренула Црква светог кнеза Лазара у Матарушкој Бањи. Њен ентеријер украсили су и ликови тада живих епископа жичког Стефана и архимандрита Герасима, али и мати Јелене, тадашњу и садашњу жичку игуманију.
У Духовном центру „Свети владика Николај Велимировић“ у Краљеву налази се фреска о завештању владике, знаменитим људима и тренуцима из историје, па и о Карађорђу и Милошу. Вође српских устанака, међутим, приказани су – измирени.
Параклис краси и фреска на којој владика Николај Велимировић предводи плејаду Срба – Карађорђа, краљеве Петра и Александра, војводе Степановића и Мишића, Пупина, Теслу… Сви су они окренути фресци Христовог вазнесења, осим Тесле који је окренут леђима јер је, према тумачењу твораца овог приказа извео – самокастрацију.
Да и новија историја има место на фрескама сведочи и пример из манастира Подострог у Маинама изнад Будве. У овој светињи приказан је Јосип Броз у маршалској униформи, како га одвлачи демон у ватру пакла. У београдском насељу Медаковић изграђена је црква на чијем своду достојанствено стоји – ђенерал Дража Михаиловић. Он је саставни део сцене „Небеска Србија“, где му друштво прави плејада знаменитих Срба – од Јована Владимира до Десанке Максимовић.
(тројка.рс/извор: Вечерње новости)