Дневник Voron Ravensky за уторак 24.01.2012….

Новосадска Рација 1942.

Дана 11.04.1941. мађарске трупе су ушле у Краљевину Југославију, тачније у Бачку и Барању (Банат им се омаче због Немаца), прекршивши „Пакт о вечитом пријатељству“ потписан претходне године.

Окупација је протекла практично без испаљеног метка јер се тадашња војска сконцентрисала на линије одбране на Фрушкој гори (линије никад нису практично успостављене због издаје хрватских официра који су чекали свога Павелића).

Одмах по наступању учињени су многоброни стравични злочини над српским становништвом. Сурово убијане цивиле су остављали раскомадане по улицама да заплаше народ, а малобројни ратни заробљеници су буквално били исечени на комаде. Репресија и убиства се несмањено настављају целе те године, а попис који су тада организовали је показао мањак од више од 50.000 Срба у односу на 1931. ( шестина популације ).

Неки су дакле били мучки убијени са целим породицама, а други, нарочито они досељеници под Краљем Александром и добровољци из Првог светског рата, су протерани. Неки су се изјаснили као Мађари, и усуђујем се рећи, данас се њихови потомци изјашњавају као Војвођани. Таква је то крв. Очигледна је била намера да се изврши геноцид и за сва времена се на ово тло „устоличи круна Краља Иштвана“ . Досељени су Мађари из Ердеља и Буковине „да поправе крв“. И данас су им потомци ту.

А сада долазимо до сврхе овог писања. Пажљиво планирани план је почет да се спроводи у дело 08.01.42. у Чуругу. За један дан, на православни Божић, је убијено више од трећине села. Стрељано, поклано, испребијано на смрт и умлаћено. Старци, жене, деца, бебе у колевци, цивили…
Терор се наставља током целог јануара у више места а кулминира у Новом Саду, од Светог Јована до 23.01.42. Чувена РАЦИЈА. Погром. Прво су их као пописивали а онда одабране под лед. Градску српску елиту са целим породицама. Семе да се затре… Лекаре, адвокате, апотекаре, инжењере, судије, студенте, трговце… И сиротињу, да се нађе кад смо ту… Али и Јевреје, Русе и Цигане. Пре тога се темељно пљачкало. Цивилизовано и Еуропејски. Почињени злочини су били невероватни, у рангу Лектора Ханибала.
Укупно је побројано око 5.000 жртава Рације у Бачкој, а неки нису никада индентификовани…

Ко су били извршиоци. Мађари униформисани и неуниформисани. Право шаренило : „ловци“, „граничари“, жандарми, „њилаши“, „хонведи“, „немзетери“… Обратите пажњу на ове последње – „перјаре“. Ткз. „народна стража“, до јуче мирни грађани, фине комшије, љубазни људи из продавнице и колеге са посла… Упирали су прстом и вршили селекцију, а и сами су били невиђене звери. Убијали су шипкама, ножевима, кундацима, ексерима… Вадили очи и гњечили мозгове по улици… То је матрица која се на овим просторима исувише често понављала. Ти су после рата бежали по другим варошима и државама и викали као су „ они били јадни немзети и како су само калемили џенарике“. Многи су остали некажњени и усуђујем се рећи да их можда и сада има међу нама. А потомака, не зна им се број. Касније ћу се вратити на то.

Овај је догађај иначе имао веома важне репрекусије јер је био формалан разлог зашто нису успели преговори мађарске владе са Черчилом око њиховог прикључења заједници слободних народа ( суштина наровно није била та ). И напори да им се остави Бачка после рата. А онда упад немачке војске 1944. И погром тамошњих Јевреја. Па онда улазак Црвене армије… Све је на свету повезано.

Ала сам се расписао… Г. Броз је водио политику – мир, мир, мир – нико није крив. Догађај је службено стављен под тепих. А то је као кад би сте бубашвабу тамо ставили. Сигурно би се размножила. Споменик је подигнут тек 1972. Стављен је на погрешно место. Егзекуција је била на купалишту Штранд, па претпостављам да тамо нема спомен плоче, да се снајкице у тангама неби ојеле позади кад пролазе поред ње. Одржавање рок концерата и весеља на том месту спада у наш класичан осећај за морбидност.

Значајно ћутање траје и ДАНАС. У Чуругу је први пут! службено одржан помен после 70 година. У Новом Саду је било равно 5 парастоса и манифестација, да ја знам. Те може градоначелник, те не може. Он свакако није био позван да врши верску службу. Можда мису. Ако хоће може приватно. А није га било на Штранду… Свако је правио за себе. Наша посла!
Зашто је важна истина и јавна реч без муљ-муљ и шу-шу?

1. Мора се знати ко су биле жртве, а ко злочинци. Именима и презименима. Занемаривање чињеница увек води у шпекулације. Савремена мађарска историографија не штеди новце да прикаже како је овај догађај дело „пијаних“ жандарма. То да су се набокали паленке ни не сумњам, али ово је била организована државна политика. Као што је и пас Кепиро ослобођен ваљда случајно. Дабогда му се петоро деце Јовандића јави кад буде крепавао. А Врховни суд Мађарске је идејног творца Рације Сомбатхељија и јавно посмртно рехабилитовао. Случајно?..

2. Оваквих јадних примера има свуда по бившој СФРЈ. Жртве Јасеновца се процењују у размери 1:10. Зашто? Јер се нико озбиљно није смео тиме позабавити. Именима и презименима. Једних и других. Да се зна. Онда се Јадовна дописују и отписују. Да би се заборавило.
Има и других примера. Службени број стрељаних одраслих мушкараца у Сребреници је већи од броја становника тог места пре овог задњег несрећног рата. Не верујете? Проверите.

3. За разлику од својих мађарских колега, српски историчари, ако се баве овим темама, своје студије морају финансирати из свог џепа. Ако се обрате градским властима добиће – мрш, куш, ти да ми овде правиш немире! А колико би нам сада годило да се наука бавила српским становништвом на Космету, нпр. Историчари, етнолози, етномузиколози… За такве ствари мораш имати државу. Тако ће сада испасти да су наше највеће светиње некаква „косовска култура“, византијски артефакти и сакрални објекти. Исто и у Македонији.

4. Важно је и због сада већ очигледних претензија нашег северног суседа. Више нисмо ни Војводина него „Јужне земље“. Ово им је превише српски. И због других суседа. Западних. Само им допустите да лажама и паралажама докажу своју моралну чистоту. Зато чињенице на сунце! Једаред већ једном!

5. Важно је и због националног самопоштовања. Због будућих покољења. Да се не би стално то понављало. Да би они који прижељкују повратак њихове власти, тачно знали шта их чека. Џабе ће сисати чварке.

6. А сад тек ово. Ако се буде изгласао „Закон о реституцији“, шта мислите ко ће се први јавити? Погађате – „мој је предак био јадни немзетер и калемио је џенарике“. Ајд докажи супротно. Где пише?! Па ниси дао научницима да раде посао и заташкавао си истину.

7. И њима би помогло. Истина увек помаже!

Опростите што вам узех време. Нисам могао краће. Како рече мој Свети Патријарх (који још нема своју улицу) : „Ја рекох и душу спасих …“

АУТОР: Voron Ravensky

Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.