Кад је Светлост Земљом ходила

Николи Тесли – Великом Сину Светлости,

који се на Божић, 1943. године,

вазнео у Духовно Небо.

Драган Симовић

Верујем и знам, да си Ти

Велики Син Светлости.

Да си један од Оних

који се из Виших Светова

Великог Духа Стварања;

по Промислу Божјему;

једном, у толико и толико векова,

на Земљу низводе,

да Непатворену Светлост

подаре онима

што у тами обитавају.

Верујем и знам, да си Ти

Онај што са сврхом и смислом

вазда изнова долази;

и да усаображен биваш,

самим рођењем својим,

са Оним што, уистини, јесте

Светлост од Пра Светлости!

Верујем и знам, да си Ти,

Свим Бићем Својим Суштим,

љубио Род Свој Србски;

и да си осећао тугу, патње и боли

свих бића суштих,

у свим световима;

и да си пожелео

да Синовима Човечијим

подариш оно

што ће их узнети

у више светове Духа.

Верујем и знам, да си Ти

опхрван тугом и сетом

напустио овај свет

привида и опсене;

јер они,

због којих си на Земљу и дошао,

Нису у Теби препознали

Великог Сина Светлости!

На левој обали Словенског Дунава,

на Божић (7520) 2012. године.