Нажалост на прелазима Мердаре и Бела земља ,,печатају“ се српски пасоши овим неделом (печатом „Републике Косово“) још од 2010. Нико тада није реаговао. Одсечени од матице, без правих људи, осуђени смо на ћутање, бар што се Срба јужно од Ибра тиче… Али, ничија није до зоре!
*******************
ПОСЕТИТЕ ФБ СТРАНИЦУ – ГЛАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
——————————————————————
24 јануар 2012, уторак
(11.01.2012 по Јулијанском календару)
ИЗБОРИ СУ УВЕК ДО САДА БИЛИ И НА СЕВЕРУ И НА ЈУГУ, И ТО ЈЕ ИМПЕРАТИВ ГОСПОДО ОКУПАТОРИ И ГОСПОДО ИЗДАЈНИЦИ!
Коментар на вест: (Не)надгледана независност, http://www.rts.rs
Косовске инстутуције ће до краја године бити довољно ваљане да би се међународна заједница одлучила да испред независности укине префикс „надгледана“. Од Приштине се очекује да трајно обезбеди српско становништво, оценила Управљачка група за Косово.
—————————————————————————
21.01.2012, субота
(08.01.2012. по Јулијанском календару)
Јучерашњи дан је био пун догађаја 🙂 у Северној КМ!
Литургија је служена у катакомби св. Саве и освештани су славски колачи, жито, верницима који су радосно прославили св. Јована Крститеља! Отац Јаков славио је своју крсну славу уз скромни ручак спремљен уз много љубави. Капела била пуна, крцата… У 13 часова у просторијама ДСС-а гостовао Слободан Самарџић, давао изјаве новинарима, ал’ ништа ново и ништа занимљиво тамо.
НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ДОГАЂАЈ ипак је био гостовање бугарске браће у српско-словенском друштву „Шчербина“. Господин Павел Чернев и тројица његових сабораца у Европском парламенту, из различитих странака бугарског парламента (њих тројица из Социјалистичке Странке обичног народа Бугарске) посетили су нас јуче не би ли нас подржали у нашем настојању да се одупремо албанизацији, да нам кажу да има и Бугара који не признају (као што је урадила њихова влада) Косово као шиптарску државу.
Бугари и Срби, сликање на Мосту… Павел Чернов узео гомилу камења са бетониране барикаде не би ли их поделио као сувенире у Бугарској… Иначе Бугари нас замишљају као Обилиће и прате све што се овде збива врло помно.
На сликама: Бобан Ковачевић ДССС Шчербина, Игор Војиновић Народни Покрет Отаџбина,
Брацо Живковић Четнички Покрет Крушевац
Говорио је о братству Срба и Бугара као два народа словенског порекла и хришћанске православне вере, о историјском моменту Косовског Боја и констатовао: да је тад Бугарска помогла светом кнез Лазару, победили би, а онда ни Србија ни Бугарска не би биле под окупацијом од пет векова. Зато они сада, не би ли и сами имали са турском мањином, неко ново Косово на њиховој територији, јавно говоре усред Европског парламента о неправди начињеној нама.
ГОСПОДИН ПАВЕЛ ЧЕРНОВ РАНИЈЕ ЈЕ КОСОВЦИМА И СВОМ СРБЉУ ПОЗНАТ ПО ЧУВЕНОМ НАСТУПУ У БУГАРСКОЈ СКУШПШТИНИ, НА ДАН САМОПРОГЛАШЕЊА „КОСОВА РЕПУБЉИК“. НАИМЕ, ОН ЈЕ ТОГ ДАНА ПОЦЕПАО ШИПТАРСКУ ЗАСТАВУ И РЕКАО „ЈА НЕ ПРИЗНАЈЕМ КОСОВА РЕПУБЉИК“.
А ОНДА ЈЕ БИО ПРОЗИВАН ОД СТРАНЕ СВОЈИХ КОЛЕГА: „ЛАКО ЈЕ ЦЕПАТИ ЗАСТАВУ ОВДЕ. ИДИ НА КОСОВО, ПА ЈЕ ПОЦЕПАЈ!“, ШТО ЈЕ ОН ЈУЧЕ И УЧИНИО НА ИБАРСКОМ МОСТУ У СЕВЕРНОМ ДЕЛУ К.МИТРОВИЦЕ …на запрепашћење Карабињера који су овај чин посматрали на крају моста из јужног дела и неколико Албанаца који су стајали са њима, али и запрепашћених Срба у кафеу „Долче Вита“ и на барикади.
Један од чланова Цивилне Заштите пришао је господину Черневу и његовим колегама, који су са члановима Шчербине, крушевачких четника и Народног Покрета Отаџбина, као и са многобројним новинарима стајали и чекали да отпочне договорено цепање заставе, питајући: „О чему се ради? Шта ћете ту? Немојте нам правити проблеме“.
На то се врло разљутио председник Народног Покрета Отаџбина подсећајући члана Цивилне заштите да је ту снимала Б92 против Срба, да нас је пљувала Си Ен Ен… да су тад ћутали, а сад када су дошла браћа из Бугарске да нас подрже они се буне.
Члан Цивилне заштите се удаљио, није му било право, али када је г. Павел Чернов ПОЦЕПАО ЗАСТАВУ „КОСОВА РЕПУБЉИК“ ПРЕД НОВИНАРИМА, УЗ РЕЧИ: „АЗ НЕ ПРИЗНАВАМ РЕПУБЛИКА КОСОВА“, на опште одушевљење и аплауз, члан Цивилне заштите је пришао и пруживши му руку, рекао: „Свака ти част, брате“, а новинари су праснули у смех.
Иначе Бугарски посланици су рекли да ће поново посетити косметске Србе, да су договарали помоћ у лековима и медицинској опреми за општину Зубин Поток.
Јачање савеза свих Словена и Православаца главни је циљ ових искрених грмаља, који су остатак вечери провели купујући српске Заставе, сувенире, пијући нашу ракију и посећујући барикаде. Остатак К. Митровице је вече провео славећи крсну славу или обилазећи оне пријатеље и рођаке који славе.
Прелеп дан нема шта! Чак ни искључења струје три пута по сат нису успели да покваре утисак!
Срби на окуп:
Бугарски посланик у скупштини Павел Чернов, секретар Социјалистичке Странке обичног народа у Бугарској и члан Европског парламента, познат Косовцима и свим Србима као политичар који је поцепао заставу Косова Репубљик, пред новинарима на дан самопризнавања Косова као републике, 20.01.2012. је посетио Косовску Митровицу и на Мосту на Ибру поцепао заставу непризнате републике. Конференција за новинаре била је у Дссс Шчербина а на њој се уз присуство новинара говорило о подршци Српском народу и својеврсном савезу који би се могао десити међу братским, словенским народима и православцима. Павел Чернов и његове колеге обећале су и помоћ за З.Поток у лековима и медицинској опреми.
Витезови Отаџбине: Драга браћо и сестре, свака част браћи Бугарима а ови наши изроди и Дачићеви агенти боље би било да обрате пажњу на силне издајнике, Шиптаре и ЕУЛЕКС, а не да стално узнемиравају праве борце. НИКАД нису упитали разно разне НВО и Шиптаре шта раде ту, али зато Бугарске комите, Србе из РС, ЦГ или домаће родољубе увек као имају нешто да питају и да упозоре!? То је више превршило све границе.
Централно Косово и Метохија: Кога Господ воли, онога бије и опомиње. Тако и нас. Пар дана нека села нису имала струје, сад нам је понегде и понекад и кабловска телевизија пресечена, коначно можемо да послушамо духовнике који одавно саветују да се телевизор уклони из куће. Завејани смо у снегу, синоћ је након обилне кише снег успео да достигне висину од 10 цм за 2 сата. Помало завидимо северу, јер нас нит ко помиње, нити посећује. Подсећамо оне који се самовољно представљају за наше представнике да ми само једну државу имамо, а то је Србија!
Централно Косово и Метохија: да покушамо браћо и сестре да вас насмејемо мало:
Знате ли како Албанци сада зову тржни центар Боро и Рамиз у Приштини? Борко и Едита! :))
Знате ли шта Аљбин Курти обожава да слави? Српску и кинеску Нову годину! :))
20.01.2012, Св. Јован Крститељ
(07.01.2012. по Јулијанском календару)
To ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања.
И дрво зашуми кад ветар налети,
A ти не зашуми, нит рикну, нит јекну.
… Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л’ ћеш икад хтети проговорит’ c киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, a Oн Реч Божја,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, o чудо чудеса,
Усред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води!
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласа: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скpши.
Ho глас оде, оде, — нико да г’ угуши.
Чиј’ је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.
(Св. Владика Николај)
19.01.2012, Богојављење
(06.01.2012. по Јулијанском календару)
Косовска Митровица: Бог се јави драга браћо и сестре! У сва Три Лица, Јединог Бога, Свете Тројице, како онда на Јордану, тако и данас!!!! У катакомбици Св. Савe у Жеровници на Северу Космета, служена света литургија. Било доста народа, а онда се приступило освећењу Водице! Сви верници Свету Водицу понели су кућама за здравље, очишћење и покајање. Сунце сија ко и сваке године за овај празник, а и знатно је топлије! 🙂 Барем мала помоћ за оне који су пливали за Часни Крст! Срећан вам празник свима!
Брезовица: очекујемо вас на слави у конаку катакомбне цркве Св. Архангела у егзилу. Сем оца игумана, слави и понеки брат, па сврните. Лепо би било да имају госте! 🙂
Лепосавић: У овом градићу на северу Космета јуче је гостовао познати певач народне музике Мирослав Илић, а пре њега публику је забављао и Алекса, звездица Гранда са овог подручја. Сва средства од продатих карата, које су стајале по 300 дин. мада су многи давали више, скупљана су за малену суграђанку Кристину, која болује од леукемије и тренутно је у Италији на лечењу за које треба много новца. Грађани Лепосавића одушевљени наступом великана српске музичке сцене, који за наступ није узео ни динара, а тинејџерке су се радовале млађаном Алекси. Све у свему одлична акција. Ем је скупљено доста новца, ем народ мало доживео чари престонице, овде на крајњем северу јужне српске покрајине, где и нема баш много дешавања.
Прича ми вечерас колегеница из Рашке, како сада на путу до К.Митровице због завејаних локалних путава, комбијем иду до једне тачке у шуми одакле по овом снегу и леду морају да наставе пешака кроз ту недођију до другог комбија који их чека на другој страни да би наставили пут, и то само зато јер проклета Тадићевска власт неће да уведе још који полазак возом.
Прави Србин достојан патриотизма, пре ће чекати у цркви, него редове за визу… Биће боље само верујте у своје снове, ја знам да боли када млади човек нема лове, није решење да се побегне и да се оде, јер треба неко земљу да подигне на своје ноге! Амел Аслани Горанац
Колона верника из Ранилуга на путу до Мораве где је обављено традиционално богојављенско купање.
18.01.2012, среда
(05.01.2012. по Јулијанском календару)
Надам се да је цео Србаљ постио данашњи Крстовдан, па да сутра дочекамо Богојављање…
Бог се јави браћо и сестре! Нек је са срећом свима који пливају за Часни Крст сутра!
Био сам 14.01.2012 год на Брезовици и у Штрпцу поделили деци пакетиће и посетили монахе који су остали верни Владики Артемију! Горе на Шари је прелепо има народа али мучи ме једна ствар зашто нико неће да уложи у хотел “Нарцис”… тамо сам затекао 2 старије жене које седе у просторији нешто шију и греју се! Могу и да вам доставим слике колико је то пропало али најважнија је једна ствар што Срби опстају и боре се за своје!!!
И ми имамо чиме да се похвалимо:
Дарк скај, рок-метал бенд из К.Митровице – учествовао на рату бендова у Сарајеву,
на Зајечарској гитаријади и на мноштво фестивала по земљи и региону
Млада атлетичарка Дајана Петковић из К. Каменичког села Кршљанци,
осваја медаље, промовише свој Космет својом лепотом, васпитањем и лепим речима…
дајући пример младима како да поправе имиџ косметских Срба.
♥ ♥ Невена Божовић, мала Митровчанка која је Србију престављала на такмичењу Дечије Песме Евровизије!
Заузела високо 3. место песмом коју је сама написала у целини, и текст и музику!
17.01.2012, уторак
(04.01.2012. по Јулијанском календару)
Косовска Митровица – Породиље у Косовској Митровици које су запослене у здравственом центру нису примиле плату, надлежни органи нису дали адекватан одговор на ову проблематику већ се одговорност пребацује с једних на друге… директори, начелници не знају о овом проблему, у општини није проблем с обзиром да је само сервер новца, РЗЗО нема одговор… МОЛИМО надлежне органе да ХИТНО реше овај горући проблем!
Косовско Митровачка болница има само један ултразвучни апарат!!!! Јутрос су на преглед чекали старци и старице у бадемантилима са одељења пристигли у колицима, а чекале су и труднице свих раздобља трудноће, тако да за ове „здравије „није било шансе да се прегледају. А тек је постало весело кад су стигли Срби из енклава, посебно неколико десетина Ораховчана и Хочана који су целе недеље чекали конвој не би ли се прегледали у К.Митровици.
Апел! Уместо балова и утакмица фудбалера који везе немају с мозгом, ајде да целу Србију, не само Космет, опремимо апаратима за лечење.
Хвала свима који шаљу текстове, преводе, слике..:) Ко не шаље нек почне.. Ово је наша заједничка потрага за истином
БРАТУ САВИ МОЈСИЋУ
Брате Саво, није мртав онај ко не корача земљом, него онај коме небеса нијесу раширила руке. Она знају кога прихватају, а ми – твоја Србска браћа, заједно са твојим ближњима, клањамо се твоме мучеништву. Сагињемо се до земље пред крстом због кога си страдао, и устајемо сви као један, под небом које те је одгојило.
Крст је слобода и због тога је она часна и златна, и због тога се уздиже изнад свачијег имена као вјенчаница живота. За ту слободу, коју војују данас изабрана Србска браћа на Космету сви страдамо, али само ти и твоји саборци осјећате пуноћу агарјанске и западне силе, која се на Вас непрекидно обрушава.
Ви сте тамо – читав Србски народ. Један Србин мање на Космету је као десетина и хиљада мање ван њега, јер све оно што ваља и што „на вјеру праву не похули“ је са Вама, физички или молитвено присутно.
Брате Саво, почивај у миру, са свим Србима којима су поштење, образ и част били мјерило земаљског живота, и чија се имена, као и твоје, неће заборавити док је свијета и вијека… Амин!
Мало ми је жао нечега. У реду, ситуација у земљи је никаква. Наша подршка је очигледно мизерна, недовољна. Нема струје, најосновнијих услова за живот. То је заиста тешко и страшно, међутим, нико није пренео овде да је у суботу 14.01 био концерт Првог београдског певачког друштва у Народном позоришту, под покровитељством Саборне цркве у Београду и да је цео концепт заправо био посвећен Косову, пре свега људима који тренутно бране Косово. Готово свака песма, извођење, тачке са казивањем су биле посвећене Косову, управо да би се скренула пажња како је сада доле тешко. Истина јесте да много тога иде у једном неповољном правцу за све нас Србе, међутим, није истина да Вас ми заборављамо док седимо у својим топлим фотељама. На овом концерту било је доста утицајних људи којима је врло смело указивано како се народ доле бори. Свако добро! Никола
- Глас КиМ: Први пут чујемо.
- Никола: Отприлике сам претпоставио да је ретко ко и чуо, али имајте на уму да је тај концерт био посвећен Вама и да смо сви били тада уз Вас. Као што и јесмо! 🙂
На Бадњи дан и Божић Сиринићка Жупа је била готово све време без струје. За време певања божићног кондака пред паљење Бадњака струја је дошла на тренутак.
Још једна монахиња из Црногорске епархије на мору прешла код владике Артемија, јер је видела истину. Браво за храброст! Овако се храбро исповеда вера! Једна жена, монахиња, дала је пример еписопима како се живи, дела и умире за Христа… Понос Црне Горе и свег Српства!
Монахиња Стефанида је мироносица Новог Доба, јер када су апостоли (епископи) побегли јер је Господ распет а они се уплашише, мироносице, жене, или у овом случају монахиња Стефанида, храбро су остале уз Христа и проповедале његову Науку Љубави… Ретки су такви људи… Браво !
У Прилужју ништа ново. Време хладно, једино мали обрашчићи црвени од хладноће јуре по снегу, анђели мали, њима није хладно, душе су им топле. Пожелим да и ја будем дете и да не видим шта се дешава, да ли ће неко ко је продата душа и нас продати, те мале несташне анђеле и њихов осмех… не… не желимо да мислимо о томе. Постоји нешто што нам даје снаге да живимо и радујемо се малим стварима. Али имамо нешто што други можда немају – велико срце и душу. Ваљда је то Божји дар… то нам нико не може узети…
16.01.2012, понедељак
(03.01.2012. по Јулијанском календару)
Први Студентски Хуманитарни Фонд у Србији и Источној Европи „ОСМЕХ НА ДАР”, који је представљало 11 студената Правног, Архитектонског и Факултета организационих наука у Београду, 14. јануара 2012. (01. јануара по старом календару) допремили су новогодишње пакетиће деци Осојана, Гораждевца, Ораховца и Велике Хоче као и значајну помоћ за школе у овим местима у облику потрошног материјала и наставних средстава.
Дошли су тихо, без великих најава и крупних речи са широким осмехом, путевима којима на Косово и Метохију стижу сви они којима је до Косова и Метохије стало, носећи свој терет (новогодишње пакетиће и школски материјал) аутобусом до Јариња а онда пешке, чак километар и по на својим плећима, плећима која су у већини била девојачка.
Нико се од њих није жалио ни трена на муке које су их у путу сналазиле, зиму и остало што их је пратило. Огрејали су се у нашим домовима, ракијом и вином и окрепили скромним понудама. Сутрадан су се вратили назад својим породицама и студентским обавезама а ми смо остали поражени њиховом, лепотом, борбеношћу, љубављу, племенитошћу и јаком емоцијом коју собом носе а све то због наше малодушности и бриге да СРБИЈА нема поколење које ће наследити, оправдати предачке жртве и продужити дела њихова.
Ови млади, лепи, наочити и скромни људи су разбили нашу повремену малодушност и вратили НАДУ али и ЧВРСТУ ВЕРУ, да са оваквим поколењем које расте, СРБИЈА никада неће пропасти… а нас, обремењене и исцрпљене у борби за опстанак, охрабрили и дали јој пун и вечан смисао. Захвални смо им, не због материјалних ствари које су донели, већ пре свега ЗАТО ШТО ПОСТОЈЕ ТАКВИ КАКВЕ СМО ИХ УПОЗНАЛИ. Поздрав из Ораховца!
Такав кромпир на Косову расте.
Нови тип косовског кромпира, јужна катакомба, Сиринићка Жупа.
Истакнути Срби са КиМ: Сима Андрејевић Игуманов
Рођен је у Призрену. Школовао се у манастиру и за оно време стекао добро образовање. Бавио се прерадом и трговином дувана. Као трговац је радио у Цариграду и Одеси, а настанио се у Кијеву. Када се обогатио, почео је да се бави добротворним радом. Слао је богате прилоге у новцу и стварима црквама и манастирима по јужној Србији. Свесрдно је помагао школовање младих Срба и искрено се интересовао за просветне прилике у Србији. Своје богатство је пренео у Србију и употребио га за подизање просветних установа од опште користи. Године 1872. је у Призрену подигао угледну зграду и у њој отворио богословско-учитељску школу, која је дала значајан број учитеља и свештеника, не само јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. У центру Београда се налази његова задужбина, тзв. Игуманова палата.
Сима је био из трговачке породице. Рођен је 1804. у Призрену. Његова два старија брата су били у Карађорђевим устаницима (брат Крагуј је имао чин капетана). Његов отац је био велики патриота, давао је велику финансијску подршку устаницима тако да је био потпуно финансијски пропао. Детињство и рану младост је провео у манастиру Св. Марка Коришког где му је најстарији брат био игуман. Он ће цео живот остати везан за тај манастир.
За манастир је такође везано да је у новембру 1915. године када се српска војска повлачила, да је у манастиру побијена цела чета српске војске (око 60 људи). Војници су положили оружје пред манастиром, јер нису хтели да уђу у њега наоружани (ушли су да би се помолили пред повлачење преко Албаније). Одједном, Шиптари из фиса Кабаш су узели оружје, опколили су манастир и дали су бесу војницима да им се ништа неће догодити. Уместо тога су измасакрирани, а двоје старијих Призренчана који су се затекли у манастиру, деда Ђорђе и баба Митра су бачени у провалију Коришке реке. После тога су разорили манастир, који је после рата обновљен. Међутим, манастир је поново настрадао 1941. када су бачена Симина звона у провалију. Рушевине манастира су Шиптари „докрајчили“ 1999. године.
Сима је био веома добар трговац. Као младић, отворио је фабрику бурмута у Призрену. Тај посао је цветао захваљујући пашама из породице Ротуловић. Међутим, тај посао је пропао када је султан на силу покорио Ротуловиће. После Сима одлази у Алексинац где није успео да отвори фабрику бурмута. Онда одлази у Битољ где почиње трговину пијавицама. Посао је добро кренуо, али му неки паша одузме на парници све испоруке пијавица. Та парница је била веома скупа тако да је Сима остао без пребијене паре. Неко време је био у Цариграду, где му је руски конзул позајмио 1000 рубаља да преживи. Чак је продао свој сат да би могао Васкрс достојно да прослави. Међутим, судбина је хтела да се Сима поново врати у трговачке воде. У тамницу у Цариграду је доспео призренски Турчин Куртеш-ага. Њега је Сима стално обилазио и бринуо се о њему. Један дан ага му рече: „Попче тргуј, па ако шта зарадиш, даћеш ми, а ако ме погубе пошаљи мојима у Призрен“. Прича се да је Сима до краја свог живота обилазио агину породицу, чак је агиној ћерки удају платио. То говори да је Сима био човек од речи. После је отворио фабрику у Одеси (данашња Украјина) и веома се обогатио.
После 20 година у туђини, враћа се у родни Призрен. Кажу Призренци да је свакој српској породици у граду и околини да по једну велику икону, и то икону свеца којег слави. Послао је помоћ манастиру Св. Марка Коришког где је за живота изградио своју гробницу. Из Одесе је донео велика звона, манастирима је куповао рипиде и путире, слао је српску омладину на школовање у Русију. Сматрао је да је просвета за Србе веома важна да би се успели ослободити турских окова. Његова најзначајнија задужбина је Богословија у Призрену која је отворена 1872. године. Умро је 1882. од можданог удара. Његов спровод од Призрена па до манастира Св. Марка Коришког је био један од највећих догађаја у Призрену у 19. веку. Манастир Св. Марка Коришког, у коме је Сима сахрањен је уништен 1999. Пре тога Шиптари су оскрнавили његов гроб на стогодишњицу његове смрти 1982. год. Тада су Шиптари порушили његову надгробну плочу и на гробу су му исписали: „Косово-Република“.
14.01.2012, Православна нова година
(01.01.2012. по Јулијанском календару)
СРЕЋНА НОВА ГОДИНА БРАЋО И СЕСТРЕ! Срећан празник Светог Василија Великог и имендан свима који носе ово свето име! Срећно вам било и славили на многаја љета!!! У К.Митровици било предивно за дочек. На тргу певали Цмок Бенд, па Рибља Чорба… сви кафићи, кафеи и клубови имали нешто организовано, па је свако могао изабрати нешто за себе… Ватромет је због очигледних разлога (у рату смо) изостао али самоорганизовали су се Митровчани па је са зграда и тераса пљуштао онај мањи… пуцало се из свог расположивог оружја!!! 🙂 Стварно било скроз предивно…
У Косовској Митровици је више стотина грађана, углавном младих, дочекало поноћ на градском тргу „Браће Милић“, у близини главног ибарског моста, уз наступ „Рибље Чорбе“. Грађанима је дељена кувана ракија испред барикада које још нису уклоњене са северне стране моста. Појачано присуство припадника косовске полиције било је видљиво у целом граду, као и на јужној страни моста где су се могли су се приметити и припадници Кфора и Еулекс полиције.
Синоћ, на концерту Боре Чорбе, публика је узвикивала покличе против власти, издаје а највише Бориса Тадића. У једном тренутку почела је чувена „Спаси Србију и уби се Тадићу Борисе“ на шта је Бора иронично рекао „Будимо фини, немојте да се нервирате, довољно је „Спаси Србију и Губи се !“ што су млади прихватили и орила се нова крилатица преко 10 мин! 🙂 Бора је орасположио Митровчане, дао неку нову наду, унео оптимизам својим провалама… бар нас се неко сети 🙂 Рецитовао је своје песме, смејао се, правио вицеве и феште… орасположио скроз!
Ксенофонт Дечанац: СВИМА ВАМА, ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, НЕКА ЈЕ БЛАГОСЛОВЕНО НОВО ЉЕТО МИЛОСТИ ГОСПОДЊЕ. НЕКА БИ ГОСПОД ДАО ДА СЕ ОВЕ, 2012. ГОДИНЕ СРПСКА ЦРКВА, ПОД СВЕТОСАВСКИМ БАРЈАКОМ, КОЈИ ЧВРСТО И НЕОДСТУПНО НОСИ ВЛАДИКА АРТЕМИЈЕ, ИЗБАВИ ИЗ ЗЛОСМРАДНИХ КАНЏИ СВЕЈЕРЕСИ ЕКУМЕНИЗМА, НОВОТАРИЈА И ОДСТУПНИШТВА. АМИН, БОЖЕ ДАЈ!
Што се тиче овог циркуса са „Самоопредељењем“ – балаву омладину која вољи да се бори за нека своја права на Косову можеш да нађеш у изобиљу. Овај смешни перформанс који су данас направили у циљу је показивања једне теорије која би ојачала Тадићеву позицију. Наиме, тобоже је споразум који су Борко и Едита донели неповољан за шиптарске терористе, а повољан за Србе, па се ето они јадни буне због „обесправљености“. У суштини, ни већина Шиптара не схвата шта је песник „Курти“ хтео да каже, и што су неки због тога зарадили чворуге. Све у свему, овакве наивне представе су замлаћивање и тако их треба схватити. Као што рекох, на КиМ. има огроман број незапошљене сиротиње и они ће се увек бити спремни за овакве акције.
На адмистративном прелазу Бела Земља се налази велики број припадника албанских специјалних јединица, на улазу у свако српско село стоји по неколико полицајаца наоружаних аутоматским пушкама, цело подручје Ранилуга надлећу 2 хеликоптера Апач. Ситуација је засад под контролом полиције. Из разговора са локалним полицајцима, очекивало се да ће на админ. прелазу Бела Земља бити око 10000 протестаната, по процени тренутно се тамо налази око 600 њих. А Срби не би били Срби кад их не би провоцирали, окупили су се на околним брдима и прате протест, и деру се из мозга Србијааа Србијааааааааааааааааааааааааааа….
Новинар Ведат Џимшити: Групација Срба из Ранилуга се налази близу албанских протестаната са раширеном српском заставом и кличу: „Србија“ – то бре Ранилуг!!! Не јавља нам се админ, мора да је међу окупљенима. Браво!
У ЧАСТ СРБА ИЗ СЕВЕРНЕ МИТРОВИЦЕ
Није брате мала ствар
продужити календар!
Зато сваки Србин друже,
13 дана живи дуже.
И Србија нек је славна,
срећна Нова Православна!

Косово и Метохија је најемотивнија реч у нашем речнику патриотизма. Реч која је увек била скупа, стога су и најтежи завети Срба, кроз векове, управо везани за Косово. На Косову су се вековима смењивале војске, владари, али и народи… Оно што је одолело вековима и освајачима јесу Србски манастири и Србске цркве на тој светој, крвљу натопљеној земљи. Један за другим, уздижу се горостаси наше и светске културе Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница, Богородица Љевишка… они су доказ нашег постојања и гарант нашег опстанка… и докле год са Косова допире звук хришћанског звона, Косово неће бити изгубљено… Данас, ми, појединци врло мало можемо да учинимо али, точак историје се окреће и даће Бог да једног дана, надам се не тако далеког, поново Србски војник закорачи на Србско Косово и пољуби прах мајке земље… прах Србије.
Срби јужно од Ибра – Како незванично сазнајемо, осим што не можемо да се крећемо без косовских таблица, косовских личних карти, сада су и наша деца ускраћена да се лече и посећују своје рођаке у централној Србији. Наиме, на Мердару и осталим прелазима, осим на северу, косовски полицајци не дозвољавају улаз ни излаз деци са Косова и Метохија која немају косовски извод са сликом! Знам, рећи ћете, па шта још тражимо овде? Остали смо сами, чак је и црква окупирана, али, зар можемо сву у Београд?! Преко Митровице не можемо да путујемо, јер ће нас при повратку кући, у јужној Митровици сачекати полиција и онда је казна још већа. Елем, ако сте ушли на територију КиМ и платили 60 евра за 15 дана боравка, а тај период истекне а вас понови заустави косовска полиција, платићете 300 евра казну! Питамо господина Борка, да ли је то та слобода за коју се он ,,борио“ и да ли сви да се селимо на север?
- И нама није боље… иста ствар с папирима на северу.. ако хоћемо на југ, плаћамо у јужном све то. Ми имамо понеко кс таблице, али ниико нема ркс… и тако одмах ту платимо силне казне јер знају да само Срби … Ужас!
- Мене зову људи из села да би неко, негде могао да чује шта се дешава… Породиље иду у централну Србију да доносе децу, све је више оних који продају земљу, куће… А РТС, Б92 и остала бижутерија замазују очи народу серијама и играма на срећу..
Од данас се у Вардарску Македонију путује само са личном картом… и Вардарци код нас исто. Чудни су путеви Господњи. Бог и преко црвљивог Дачића спојио браћу. Срећна Нова година!
ПОСЕТИТЕ ФБ СТРАНИЦУ – ГЛАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ
Disclosure: We are a professional review site that receives compensation from the companies whose products we review. We tested and reviewed the web hosting sites ranked here. We are independently owned and the opinions expressed here are our own.
Категорије:БАРИКАДЕ, Балкан, ДЕШАВА СЕ..., Игор Војиновић, Издаја, КОСОВО И МЕТОХИЈА, ПАТРИОТИЗАМ, ПОЛИТИКА, СРБИЈА



























Коментари читалаца…