И ОВО МАЛО ДУШЕ…
Да ли бих само да гледам, или бих и да видим,
Оца свог да упамтим, или имена свог да се стидим,
Да ли бих само да имам, и на крају ипак да немам,
Од смрти да бежим, или за живот вечан да се спремам?
Земљом својом да корачам, или да клечим у туђу да ме приме,
Дете своје у храму православном да крстим, или туђе да му дам име,
Човеком божјим да се зовем, или животом робским да живим,
Спокојно сан вечни да усним, или заувек да осећам се кривим?
Могу и да се питам и да се плашим, али одговор је само један,
Једино живот частан, без стида и без робства човека је вредан,
Могу и земљу да ми отму, светиње моје да скрнаве и храмове да руше,
Али борићу се све док у мени крв предака славних тече и ово мало је душе!
Миодраг Новаковић, 4 јануар, 2011
Категорије:АУТОРИ, Миодраг Новаковић, ПАТРИОТИЗАМ, ПОЕЗИЈА















Meni licno “ i ovo malo duse ne ide uz ovu pesmu kao naslov“.
Nisam iz tog zanra..
Iskreno nedodjijce..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ми нисмо само ми… ми смо одјеци утихнулих гласова предака, ми смо њихова нада и слутња, њихов сан и чекање… Зато немамо право да одустанемо!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ових дана сам суштински схватила: Једино што је вредније од живота је слобода.
Свиђа ми сеСвиђа ми се