Американци куповали бубреге
ПРИШТИНА – Еулексова специјална истраживачка радна група, образована поводом навода известиоца Савета Европе Дик Мартија о умешаности косовског премијера Хашима Тачија у трговину органима, већ је започела с истрагом.
– Радна група, састављена од тужилаца, истражитеља и помоћног особља, основана уз пуну подршку свих 27 земаља чланица ЕУ, наставља са прелиминарном истрагом, коју је Еулекс покренуо у јануару 2011. – каже за „Правду“ Ирина Гудељевић, портпарол Еулекса.
Према наводима портпарола Еулекса, истрага има међународну димензију.
– Главни тужилац је Џон Клинт Вилијамсон из Сједињених Америчких Држава, а он је, као и истражитељи и тужиоци Еулекса, упутио позив свим субјектима који имају било какве доказе или сазнања о криминалним активностима, посебно о трговини органима, да их доставе истражитељима или сада радној групи – каже она.
Како наводе наши извори, органи су најчешће продавани имућној клијентели на Западу, најчешће у Америци.
У интересу истраге, Ирина Гудељевић није могла да потврди, али ни да демантује информације о повећаном броју оних који сведочењем или стављањем на увид оригиналне документације доказују да је Тачи непосредно одговоран за киднаповање, а потом и за убиство више стотина Срба и Албанаца лојалних српским властима у периоду од 1998. до 2004. године на КиМ.
– То је надлежност Еулексовог истражног судије и тужиоца – каже она – понављајући позив могућим сведоцима у вези било које криминалне или злочиначке активности да оно што знају или имају доставе Еулексовим истражитељима.
Међутим, извори „Правде“ блиски Еулексу потврдили су да се до сада истражитељима јавило стотинак сведока, који нуде документацију о одговорности Тачија и његових сарадника, чланова бивше команде ОВК.
– Због сукоба унутар Тачијеве Демократске партије и раздора са присталицама Хашког притвореника Рамуша Харадинаја и његовог брата Даута Харадинаја, на Тачија су се окомили бивши припадници ОВК, који их је, како тврди извор близак косовском премијеру, издао и довео до просјачког штапа.
– Сведоци су поставили услов: виза за неку од западних земаља, па сведочење и докази на столу -каже наш саговорник, наводећи да је управо заштита сведока највећи проблем у прикупљању доказа о одговорности Тачија за киднаповања, убиства цивила и трговину органима.
– По налогу Тачија и њему блиских сарадника у згради полиције у Пећи пре неколико година спаљена је документација УН полиције, која је обухватала истраге о непосредној одговорности Тачија. Спаљена је, такође, и просторија ЕУ на Драгодану, у Приштини – наводи наш извор, додајући да је већи део документације сачуван на чипу и предат Еулексу.
У складу са налогом о затирању трагова, који је, како тврди наш извор, издат уз знање Тачија у мартовском погрому 2004 године, спаљена је и документација Дома здравља у Косову Пољу, у који су руски војници пребацивали киднаповане, мучене и убијене Србе од 1999. до 2002. године – каже директор ове установе Јордан Петровић.
Како наводе наши извори, део документације са собом је понела руска војска и од ње се очекује, како је „Правди“ потврђено, да у најкраћем року Еулексу достави копије доказних материјала.
Бараибар главни сведок
– Круцијални сведок оптужби против Тачија је бивши шеф Канцеларије УН за нестала и киднапована лица Хосе Пабло Бараибар, који је истовремено радио на случају „Жута кућа“ – тврди наш саговорник, наводећи да је „Бараибар доставио ЕУ и Еулексу довољно доказа на основу којих могу да покрену истрагу уколико то заиста желе и смеју“.
Н. Зејак
Категорије:Документи, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Криминал, Нато, Ратни Злочин, СРБИЈА, Тероризам














Етичко питање је на мјесту. Још ако је киднаповано здраво срце уграђено, рецимо некој америчкој познатој личности, на пр. Билу Клинтону, онда се питање проширује на међународни дипломатски скандал.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja bih ovde postavio jedno eticko pitanje.
Sta ako je taj „biznis“ sa presadjivanjem organa toliko uzeo maha da recimo postoje made in USA „firme“ koje to nabaljaju „na slobodnom trzistu“ tako da pacijent ni nezna poreklo onoga sto mu se presadjuje kao novi zdrav organ … pa da li je takav pacijent moralno odgovoran ili kriv sto pristaje na tavu vrstu odnosa koji? … „necu da znam poreklo organa, zmurim pred time, iako naslucujem da je moguca nelagalna nabavka“, tako nekako…
Ili – sta ako platezni pacijent zna poreklo odnosno nacin dobavljanja zadravog organa koji mu se ugradjuje … da li takvog pacijenta mozemo smatrati odgovornijim od onog prvog?
Odnosno – kakva je razlika izmedju da dva pacijenta, prvog i drugog? … Ima li je uopste…?
Свиђа ми сеСвиђа ми се