ЈАВНО УБИЈАЊЕ ДР ШЕШЕЉА…
11 јануар 2012, ФБР
Пише: Миодраг Новаковић
Омиљена анегдота међу Српским сужњевима у Хагу јесте- да је тамо „свако невин, све док му се не докаже да је Србин“… Онда му не гине или вишедеценијска робија, или „напрасна болест“ и консеквентна смрт у рукама неког хашког „др Менгелеа“…
Српском грађанину др Војиславу Шешељу, након једне деценије заточеништва у истражном притвору (вероватно најдужег и најскандолознијег притворског затвора у модерној историји људске врсте) не само да нису успели да докажу ниједан „грандиозни злочин“ са властитог судског репертоара, већ је др Шешељ веома успешно раскринкао све њихове лажне сведоке, као и сву нелегалност и корупцију, која постоји у том наводно „непристрасном“ Трибуналу… За ово последње сама статистика Хашког трибунала најбоље демантује његове творце и спонзоре из редова водећих НАТО земаља…
Није џабе исфрустрирани француски судија Антоанети, иначе председавајући претресеног већа пред којим се суди Др Шешељу, недавно узвикнуо да ће ускоро можда одбити да више учествује у судској фарси која се води против невиног др Шешеља. Тиме је наравно признао да је процес др Шешељу једна обична судска фарса…
Та судска фарса, уз сво мешетарење и намештања, је у овој фази ушла у слепу улицу- а пошто је др Шешељ одведен у Хаг не као ратни злочинац, већ као предмет политичко-трговачког дила између Ђинђића и Дел Понтеове, уз назнаку „да га одведу у Хаг и да га више не враћају“- онда је очигледно да пословични латини у садашњој фази (не)суђења покушавају да испоштују тај својевремени „уговор“ између ђавола и његовог шегрта (Дел Понтеове и Ђинђића), тако што ће уз (не)прописну примену свих болничко-менгеловских процедура Хашког казамата ликвидирати грађанина Шешеља, на сличан начин како су већ ликвидирали председника Милошевића, али и многе друге знане и незнане Српске сужњеве…
У светлу ових последњих покушаја криминалног лишавања живота Војислава Шешеља, наравно запакованог у наводну лекарску бригу за окривљеног ( читај невиног) грађанина Шешеља, постоји више веома забрињавајућих индиција, које говоре у прилог овој горњој тврдњи да се ради о криминалном покушају убиства В. Шешеља…
За оне неупућене:
Пре пар дана Војислав Шешељ је нађен у бесвесном стању у својој ћелији, и то не од стране стражара, како то имплицира Хаг, већ од стране другог хашког сужња, Јовице Станишића, бившег шефа ДБ-а, да би тек на његову интервенцију био пребачен у болницу…
Претходно је др Шешељ одбио да прими непознате „лекове“ од стражара, за које му је касније затворски лекар потврдио да их он није преписао!?
Према наводима Шешељевог тима, он је у болницу стигао практично „клинички мртав“ да би тек тамо био оживљен. Само пребацивање и држање у болници, је било праћено контрадикторним саопштењима особља Хашког трибунала, углавном оних хрватско-бошњачке националности (који и чине апсолутну већину административног особља, овог „победничког“ и по карактеру изразито анти-српског трибунала).
Тако је Нерма Јелачић (особа асоцирана са бошњачким ратним злочинцима) изјављивала да је др Шешељ здрав као дрен и да му ништа не фали. Потом је спречавала (она и њени надлежни) чланове породице да дођу у посету Воји Шешељу, као и да обелодани локацију (болницу) где је др Шешељ смештен.
И ако то није довољно, Хашки трибунал је одбио да обелодани тачне здравствене податке и налазе, не само јавности, већ и Шешељевом стручном тиму, његовим лекарима из Србије, и породици. Све то упућује на само једну ствар: Заверу широких размера, у овом западно спонзорисаном трибуналу (без икаквог правног кредибилитета, бар код шире стручне јавности)…
На крају желим да нагласим опште познату чињеницу, да у Хагу, да би се неки вишегодишњи сужањ, у зрелим, или поодмаклим годинама (наравно под условом да му је „доказано да је Србин“) медицински ликвидирао, није потребно измишљати и примењивати неке специјалне отрове, или спроводити компликоване „операције“- Довољно је да му се након вишегодишњег ( у случају др Шешеља вишедеценијске психофизичке тортуре) невиног заточеништва у истражном притвору, под којима би сваки људски организам просто „еродирао“- једноставно ускрати адекватна и правовремена лекарска нега, и ако је баш потребно да му се повремено припишу неки „погрешни лекови“… И онда би наравно случај др Шешеља, или било ког другог неугодног (невиног) Српског сужња, неминовно завршио у хашким „ад актима“- тако да планирани (и наравно унапред изманипулисани) политички избори у Србији могу да иду по возном реду…
Наравно, надам се да сте схватили да се све ове прљаве радње и насиље спроводе над невиним др Шешељем, да би се он једноставно спречио да се врати жив у Србију. Где би онда он као као изразита харизматска личност, доказани родољуб, и један од највећих Српских интелектуалаца- засигурно угрозио опстанак Српског режима на власти (вероватно и више него цела Српска опозиција заједно)…
Оно што потврђује моју забринутост јесте и данашњи долазак министра Расима Љајића у Хаг, који ће тамо наводно заступати интересе др Шешеља. Тај податак је веома забрињавајући, ако узмемо у обзир чињеницу, да Српски режим који свих ових година ниједном није мрднуо прстом да би спречио документовано кршење људских и националних права грађанина Шешеља, а камоли издејствовао његову одбрану са слободе- сада напрасно шаље свог емисара, министра Љајића (бившег „бошњачког јастреба“) да се „нађе“ др Шешељу. По мени, једини разлог доласка Љајића може да буде „лешинарска“ потреба да се нађе у близини жртве (др Шешеља- доказане жртве Српског „демократског“ режима), чији крај предосећа. У сваком случају поред „лешинарске острвљености“, присуство министра Љајића може да буде и знак потребе однарођеног Српског режима, да у овој фази „убијања“ др Шешеља, демонстрира наводну забринутост за грађанина Шешеља и тако (бар јавно) умири „своју савест“…
Ипак верујем, да ће им на крају храбри и неуништиви Воја помрсити рачуне. Да ће успети да се врати из „мртвих“, и да ће потом, као што је то недавно обећао, разбуцати до краја овај нелегални и неморални Хашки трибунал…
И потом нам се вратити у Србију као победник. То је управо оно чега се сви његови непријатељи смртно плаше- а чему се сви ми његови пријатељи тако искрено надамо…
Категорије:АУТОРИ, ИСТОРИЈА, Издаја, Миодраг Новаковић, Мишљење, Нато, ПАТРИОТИЗАМ, ПОЛИТИКА, СВЕТ, СРБИЈА















Коментари читалаца…