Анђелинин баналан приступ злочину

Анђелина Џоли сада у први план ставља политички контекст филма „У земљи крви и меда“и најављује да ће „након премијере у Сарајеву 14. фебруара затражити да се Република Српска као геноцидна творевина укине и припоји БиХ“. Међу „косценаристима“ и Весли Кларк

Савез логораша Републике Српске најоштрије се противи приказивању филма Анђелине Џоли „У земљи крви и меда“ у Бањалуци, јер тврди да је реч о „невиђеној лажи чији је циљ одржавање стереотипа о Србима као геноцидном народу“. Они поручују да неће дозволити ни организовање Конференције о злочину и геноциду која је заказана за мај ове године у Бањалуци, на којој би, наводно, учествовала и холивудска мега звезда, јер тај скуп, како тврде, заговара бошњачки лоби у САД.

Тако је, дефинитивно, редитељски деби Анђелине Џоли почео да се претвара у највећи филмско-политички скандал у последњих неколико деценија на овим просторима, иако филм овде још нигде није приказан. Информације које сада готово свакодневно пристижу о политичком ангажовању и изјавама најеротичније глумице на планети, показују да „случај Џоли“ добија и „занимљиве“ релације доброг, старог холивудског трилера – као „косценаристи“ филма и сарадници који су помогли да Анђелина Џоли напише љубавну причу која се догађа у Босни током ратних година између Муслиманке и Србина, појавили су се бивши генерал НАТО Весли Кларк, командант током бомбардовања Србије, који је виђен и на претпремијери филма у Њујорку, и покојни дипломата САД Ричард Холбрук, упамћен овде као један од креатора Дејтонског споразума, и велики лобиста албанске независности у САД.

„Кларкова помоћ као саветника на филму била је драгоцена, импресионирана сам тиме што генерал није инсистирао на томе да се нагласи америчка улога у мировном процесу у Босни, али ни на томе да су, с једне стране, `сви хероји`, а с друге, `сви лоши момци`“, изјавила је Анђелина Џоли.

Да читав пројекат филма вероватно није лишен и врсте политичког агитпропа, не сугеришу само изјаве велике звезде дате још током снимања да су, рецимо, „Бошњаци сада њена породица“, или, да су „Бошњакиње најстрашније страдале од силовања“. Они који су имали прилику да виде трагичну сторију у којој Србин пуца у главу жени коју воли, а онда падне на колена пред полицајцима УН узвикујући „Ја сам ратни злочинац, ја сам ратни злочинац“, тврде да она обилује паушалним, пристрасним, непровереним и исконструисаним информацијама, потпуним непознавањем историјских чињеница, претенциозношћу Анђелине Џоли да једним филмом „дешифрује“ страшну трагедију која се догодила у једној мултиетничкој држави, и да још брже осуди кривце.

Више је него видљиво да славна глумица није имала амбицију озбиљног редитеља који трага за истином и жели да направи озбиљан филм, него да је све остало на нивоу памфлета и површног „крокија“, о чему сведоче и подаци на одјавној шпици филма – да је током рата у БиХ убијено више од 300.000 Бошњака, а да је 50.000 Бошњакиња било силовано.

Чињеница да Анђелина Џоли у америчким медијима сада у први план ставља политички контекст филма, и покушава да заинтересује светску јавност тиме што ће „након премијере у Сарајеву 14. фебруара затражити да се Република Српска као генетска творевина укине и припоји БиХ“, такође сугерише да је дефинитивно престала важност естетског, и да је драма „У земљи крви и меда“ постала средство једне организоване неуметничке кампање.

Како је за „Новости“ изјавио Драган Ракоњац, холивудски новинар, дописник РТС из Лос Анђелеса, редитељски првенац америчке иконе није славно прошао ни код америчке критике – на основу објављених 58 рецензија, 52 одсто критичара дало је филму позитивну оцену. У просеку, од пет до десет, добио је оцену 5,8. Колумниста Ричард Коен похвалио је њен рад у „Вашингтон посту“, и навео да је то „пресуда оклевајућим америчким реакцијама на злочине које су Срби починили у БиХ“. Џастин Ченг, критичар престижног филмског часописа „Верајети“, дао је филму негативну оцену, назвавши га „драматично промашеним покушајем да се обнови свест у јавности о сукобима деведесетих на Балкану“, који „мање проистиче из уметничког убеђења, колико из хуманитарног импулса“. Није му се свидело како се сценарио креће „од баналности ка шокирајућим ефектима“, преноси Драган Ракоњац.

И критичарки „Њујорк Тајмса“ Маноли Дарџис такође смета „што су поједини дијалози филма `У земљи крви и меда`, заправо, кратке `лекције` из историје региона“, како је записала. Дарџис наглашава да филм, углавном, држи пажњу, најчешће кроз „перверзну љубавну причу, која није толико очигледна метафора веће битке која се води иза Ајлиног и Данијеловог односа“. Џек Којл из „Асошијетед преса“, дао је негативну оцену филму, али је похвалио Анђелину Џоли управо тиме што је, користећи чињеницу да је позната, покушала да „подигне свест о олаком мирењу са ратним злочинима и етничком чишћењу“.

Као критичар, Којл јој ипак замера што је политику ставила испред приче и карактера, што није довољно дат контекст сукоба и што намеће своју поруку, због чега и читав филм изгледа као „презентација Уједињених нација“. Кенет Туран, дугогодишњи критичар „Лос Анђелес тајмса“, каже да Анђелина Џоли као аутор „има проблема у сценарију, да срж приче мање привлачи пажњу од целокупне атмосфере филма“, и да однос главних јунака није убедљив, јер се заплет поставља шематски – „да су Бошњаци добри“, а да су „босански Срби лоши момци“.

Карина Лонгворт из „Вилеџ војса“ дала је најлошију оцену филму „У земљи крви и меда“, у којој каже „да целулоидна прича Анђелине Џоли иде од предвидљиве трагедије, до смешног спасења“. Она отписује филм као уметничко дело, и назива га „пројектом Уједињених нација о рату у Босни. Овим филмом Џолијева прави рекламу за своје добре намере“ – закључила је Карлина Лонгворт.

Позивница за Џолијеву из Београда

Како је најављено, београдска премијера филма „У земљи крви и меда“ заказана је за 23. фебруар, што је потврдио и Зоран Савић, директор дистрибутерске куће „Миленијум филм“, и истакао да је Анђелина Џоли већ добила позивницу да присуствује пројекцији.

„Веома ми је важно како ће филм бити прихваћен у Србији. То је за мене велики изазов, јер у љубавној драми између Бошњакиње и Србина не треба тражити политичку позадину. Моја жеља је била да направим универзалну причу о насиљу над женама на међународном нивоу, и о томе како још не постоји довољно иницијативе да се такво насиље спречи. Нема црног и белог, нема доброг и лошег, постоји хуманост, баш као што постоји и бол на свим странама“, изјавила је ових дана славна глумица.

Упркос таквим оценама, филм „У земљи крви и меда“, пред америчку премијеру, добио је продуцентску награду „Стенли Крамер“ за 2012. годину, а ускоро ће имати и специјалну пројекцију на 62. фестивалу у Берлину. Али, у Америци се ипак приказује у малим биоскопима. У Филаделфији – чак у трећеразредном биоскопу, на око 60 километара од центра града!

Е. В. Н. (Новости)