| 28. октобар 2011. | 18:16 ПРАВДА
Пошто у овој квазидржави очигледно не постоји ништа што се зове одбрана уставног поретка – о одбрани основних државних интереса да не причамо – узимам себи за право као грађанин Србије да кажем нешто што је многима већ одавно очигледно: све оне срамне клевете које последњих месеци двојац Чедомир Јовановић – Вук Драшковић упућује на рачун Срба са севера Косова и Метохије односе се заправо на њих саме. Другим речима: Јовановић и Драшковић су ти који су инструментализовани, и они су у ствари криминалци.
Чији су инструмент – то је бар јасно. Оних истих који желе да легализују своје бахато кршење међународног права и формализују отимање Косова и Метохије од Србије – НАТО државе и њихових савезника унутар Кфора и Еулекса. Јовановић и Драшковић се, поготово од краја јула, када је избила криза на административним прелазима Јариње и Брњак, понашају као да су пуштени с ланца са задатком да сатанизују српски народ на барикадама, да олакшају Тачију и његовим НАТО савезницима организовање неке будуће агресије на север КиМ, да Србе дехуманизују до те мере да не само међународна већ и што већи део домаће јавности буде пасивизиран, да се недовољно упућеној публици страних и домаћих медија у подсвести што дубље усади мисао да су Срби са севера КиМ заслужили све што их буде снашло – па чак и оно најгоре. То је правац којим иду све хистеричнији јавни напади поменутог двојца на браниоце на барикадама. Тешко да поменути двојац нема елементарну интелигенцију да схвати ефекте свог деловања. А чак и ако нису свесни онога што раде, и ако је плаћени задатак последица урођеног недостатка памети, објективна штета коју они чине довољно је велика да би у свакој нормалној држави већ били и формално окривљени за велеиздају – нпр. за подстрекивање на злочин против домаћег становништва, или олакшавање стране агресије. Где су „државни органи“ да реагују?
У склопу свог инструментализованог ширења непријатељске пропаганде, Јовановић и Драшковић редовно лансирају и тезу да Србе на северу воде „криминалци“. Не улазећи тренутно у позамашно имовно стање ове „црне двојке“ и како су до њега дошли, они су ти за које се без по муке може утврдити да су истински криминалци самим тим што у својим јавним наступима крше врховни закон земље – Устав Србије, према којем је КиМ саставни део територије Србије. Драшковић је недавно на РТ Војводине и дословце изјавио да „не поштује Устав“, док је Јовановић на ТВ Б92 хладнокрвно правдао етничко чишћење Срба из Приштине. „Државни органи“ на све ово не реагују. Штавише, ови одвратни ставови се редовно преносе и преко државних медија за које плаћамо претплату, и преко фреквенција које су јавно добро. У кризним временима, када држава не реагује на акте који је отворено подривају, грађани имају не само право већ и обавезу да сами реагују. Ево, први корак је овде направљен – радње Јовановића и Драшковића назване су својим правим именом. Ако врло брзо не реагују, једини закључак који ће моћи да се изведе јесте да се „државни органи“ заправо слажу са активностима „црне двојке“. А онда на ред треба да ступе грађани којима је још стало до сопствене земље.
Категорије:АУТОРИ, Александар Павић, Мишљење














Коментари читалаца…