Нове социјалне трауме и нови раст незапослености и сиромаштва. Последица тога ће бити кључање незадовољства које може донети промену. Институционално кроз изборе или, пак, ванинституционално на улици
Политичка чињеница првог реда је да ће ове године бити изборна година. Но, то неће бити било какви избори, већ избори који могу пресудно да утичу на будућност Србије и региона. Као ретко који избори, од оних када је са историјске сцене Србије отишао Милошевић, и ови избори могу донети политички и стратешки преокрет. Иако је јавност прилично апатична, ови избори могу судбински да утичу на живот и оних који су гласали, као и на оне који су апстинирали.

Чини се да је власт размишљала да искористи потенцијал апстиненције и да кроз кампању о „белом листићу“ демотивише обичне и неопредељене бираче да не изађу на изборе, а да они насупрот тога мобилишу своју армију „сигурних гласова“, те да на тај начин остваре повољнији резултат. Но, како су им анализе показале да је та и таква кампања некако проналазила највише њихове потенцијалне бираче, они су је одједном стопирали. Међутим, то не значи да неће ићи на деморалисање циљних група које гласају за „оне друге“, или, пак, на форсирање „фантомских странака за одвлачење гласова“, односно изазивања хаоса и подела унутар патриотског табора и странака.

Власт која нема ништа да понуди намерава да свим снагама удари на опозицију и да њу оцрни колико је то могуће. Они ће да шаљу поруку „ми нисмо добри“, али опозицију чине лудаци, занесењаци, људи потпуно неспособни да преузму бреме одговорности на своја леђа. До сада, на удару власти били су пре свих и Николић и Коштуница, но од сада ће мета напада бити усмерена на председника СНС-а. У ту антикампању биће укључени и квазипатриоте који ће вршити хајку и прозивку опозиције, а умешаће се и неформални центри моћи – странци и тајкуни.

Ипак, због социјалног и националног незадовољства могућ је преокрет на изборима, а последица може да буде промена власти у Србији. Отпор променама је, међутим, изузетно велики. И странцима, и тајкунима, и домаћем политичком естаблишменту – суштинске промене не одговарају.

Косово и Метохија биће сасвим сигурно једно од најважнијих питања које ће утицати у великој мери и на резултате избора. Ма колико нас убеђивали да смо ми небитни, ипак много тога зависи од наших сународника на КиМ и Србије. Коначно, да читав свет призна Приштини независност, ако то не учини Београд, Косово није у пуној мери независно; са друге стране, у случају да Косово призна само Србија, и нико други на свету – Косово је заиста независно.

У том смислу подршка Србима на Косову је кључна, јер они су показали да импровизоване барикаде могу интернационализовати то питање и довести до нове реалности на терену. Ако се на овом плану постигне консензус и не одустане од референдума под притисцима, онда ће се и ерозија присуства наше државе тамо зауставити.

Евидентно је да смо се заглавили на европском колосеку који се показао као ћорсокак и неуспех власти. Но, то се још некако крије од шире јавности. Јасно је да од наших евроинтеграција дугорочно гледано нема ништа, да ми заправо немамо никакву европерспективу, јер смо и 2009. године, пре почетка глобалне и европске кризе, били виђени да постанемо чланови за око десет година. Сада, после неколико година рецесије, када ЕУ долази у кризу, не само економску већ и политичку, шансе Србије за улазак у „европску породицу“ још су мање.

Са или без кандидатуре, други талас глобалног економског цунамија жестоко ће ударити и на нашу обалу. Додатни проблем је што је наша привреда готово на издисају, јер је погрешном и штеточинском политиком у протеклих десетак година Србија деиндустријализована. Домаћи „експерти“ су заиста стручно извршили еутаназију над домаћим банкарством и већим делом производње.

Други талас кризе у спрези са хроничном и метастазираном домаћом кризом производње довешће до тешке рецесије, која ће изазвати нове социјалне трауме и нови раст незапослености и сиромаштва. Последица тога ће бити кључање незадовољства које може да донесе промену. Институционално кроз изборе или, пак, ванинституционално на улици.

Извор: Печат