МАНДИЋ: ПАРЛАМЕНТАРНА ИСТРАГА ПОВОДОМ АФЕРЕ ,,ТЕЛЕКОМ“
17 јануар 2012, ФБР
Лидер Нове и предсједник Комисије за контролу приватизације Андрија Мандић доставио је Скупштини предлог одлуке о отварању парламентарне истраге и формирању анкетног одбора за прикупљање информација и чињеница о корупцији у приватизацији Телекома Црне Горе. Посланици ће се о Мандићевој иницијативи изјаснити на ванредној сједници Скупштине 10. фебруара.
Мандић је у образложењу иницијативе нагласио да је неопходно хитно спровести парламентарну истрагу јер црногорско тужилаштво досад није направило ниједан корак ка утврђивању конкретне одговорности у поступку приватизације Телекома.
– Парламентарна истрага требало би да доће до информација и чињеница које би расвијетлиле улогу свих учесника овог корупционашког скандала. Тим незаконитим радњама је нанесена директна милионска штета буџету, малим акционарима и радницима Телекома. Управо су чланови Савјета за приватизацију, тендерске комисије, бившег пословодства и ангажовани савјетнички тимови оквир у коме се морају пронаћи одговорни појединци који су корумпирани од стране Мађар телекома у износу од 7,35 милиона еура, како је утврдио надлежни суд у САД. Истрагу против менаимента Мађар телекома и Дојче телекома покренула је америчка комисија за хартије од вриједности 2006. због су.мњи да су у финансијским извјештајима нетачно приказали стварне трошкове куповине већинског пакета акција Телекома Црне Горе и Телекома Македоније. Након спроведене истраге дошло је до покретања судског спора пред окружним судом у Њујорку и пресуде којом су тројица високих менаџера Мађар телекома проглашени кривим за корупцију државних званичника у Црној Гори у износу од 7,35 милиона еура, уплаћених преко четири лажне консултантске фирме Фиеста (Маурицијус), Актива (Сејшели), Сигма (Њујорк) и Роулеј (Британска Западна Индија). У образложењу пресуде детаљно су дати подаци о везама уплата Мађар телекома на рачуне ових фиктивних консултантских фирми и депозита осумњичених званичника Владе на своје приватне рачуне у банци, као и признање једног од осумњичених да се ради о „његовом дијелу“ од приватизације Телекома, навео је Мандић.
Позивајући се на наводе пресуде, Мандић је прецизирао да су владини званичници подмићени да би се саставио уговор о приватизацији по значајно повољнијим условима за Мађар телеком од дате понуде на тендеру, као и за притисак који је извршила Влада на мале акционаре Телекома да продају акције новом власнику по драстично нижој цијени од тржишне.
– Влада је противзаконито и без било каквог правног упоришта прије склапања купопродајног уговора понудила додатних 30 центи поакцији, сваком малом акционару који прихвати понуду Мађар телекома од 2,2 еура за акцију. Исте акције су у истој трансакцији плаћене Влади по 4,7 еура. Акције малих акционара нијесу биле предмет купопродаје путем међународног јавног тендера, на самим тим нијесу ни могле бити дио преговора између Владе и Мађар телекома. Јасно је да је накнадна интервенција Владе и одлука да плати додатних 30 центи но акцији резултат неких посебних договора и аранжмана, који немају никакве везе са тендером, нити са легалним поступком приватизације. На неопходност покретања парламентарне истраге указује и чињеница да су Мађар и Дојче телеком у поступку нагодбе са тужиоцем пристали да плате 95 милиона долара казне, јер су процијенили да ће платити више ако се случај процесуира до краја, истакао је Мандић.
Додао је да постоје јасно исказане сумње да је нечијим утицајем или притиском грубо прекршена регулатива која је тада дефинисала тендерски поступак.
– Сад се отвара ново питање, да ли је и у ком обиму обавезујућа понуда Мађар телекома била накнадно мијењана кроз преговоре између тендерске комисије и купца, и на чију штету. По тада важећим прописима, понуда сваког учесника на тендеру је обавезујућа, а самим тим сваки понуђач је унапријед прихватио и клаузуле нацрта уговора о купопродаји акција које су означене као непромјењиве и око којих се не могу водити преговори након достављања понуде. Ово је логичан професионални стандард јер обезбјеђује равноправан третман свих понуђача и тјера их да дају своје најбоље понуде и да иза њих стоје током преговора. У нацрту уговора су дати дјелови који могу бити предмет преговора, и они су назначени обично другачијим фонтом. Да би се избјегле накнадне манипулације и договори Владе са унапријед изабраним купцем, јасно се морало ставити до знања да се након достављања обавезујуће понуде, може преговарати само о неким техничким питањима везаним за правне процедуре испуњавања обавеза, а никако о дјеловима уговора који дефинишу материјалне обавезе купца. Логика је једноставна накнадним преговорима тендерска комисија не смије мијењати ниједан елемент понуде који би угрозили конкурентност и равноправност свих понуђача. Тендерска комисија је у току преговора о финалној верзији Уговора, значајно и незаконито измијенила дио понуде о социјалном програму на штету запослених, а у корист купца. Такође, сазнајемо да је дошло до суштинске промјене анекса о улагањима, које су супротне тендерској документацији и инструкцијама за понуђаче. Наиме, у уговору о купопродаји омогућава се Мађар телекому да инвестиције од 67 милиона не финансира из сопствених извора, што је крајње неуобичајено. Државни функционери су омогућили Мађар телекому да драстично смањи трошкове за социјални програм и уштеди 67 милиона еура, а суд у Њујорку је утврдио да је за такве и сличне услуге на име корупције Мађар телеком уплатио 7,35 милиона, констатовао је Мандић.
Сматра да би, коришћењем института међународне помоћи, новоформирани анкетни одбор и тужилаштво могли у најкраћем могућем року обезбиједити од америчких власти комплетну документацију у вези овог предмета, која би била довољна да се успјешно идентификују сва лица која су у Црној Гори учествовала у корупционашкој транскацији.
– Од напретка у области владавине права и ефикасне борбе против корупције и организованог криминала зависи наставак ЕУ интеграција. Такође, овај случај је добра прилика да се контролна и надзорна улога парламента подигну на значајно виши ниво. Ефикасна истрага, подизање оптужнице и привремено замрзавање имовине лица инволвираних у ово тешко кривично дјело био би видљиви резултат и доказ да у Црној Гори закони важе за све грађане подједнако и да више нема недодирљивих појединаца, закључио је Мандић.
По четворо из власти и опозиције
Мандић предлаже да у парламентарни анкетни одбор буду делегирана но четири посланика из странака парламентарне већине и опозиције. Два представника би имала само Демократска партија социјалиста, а по једног Социјалдемократска партија, Бошњачка странка, Социјалистичка народна партија, Нова српска демократија, Покрет за промјене и албанске партије.
– Предсједник одбора је из редова Нове српске демократије. Чланове и предсједника предлажу посланички клубови, навео је Мандић.
(ДАН, 16. 01. 2012.)
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…