Триста Србских Посвећеника
Освестите се, Срби Стриборјани!
Око вас су крвожедне звери!
Драган Симовић
Нама је, уистини, у овом времену, као и у Вечности, у Вечноме Сада, најважније да дејствујемо из Поља Беле Сварге, а то је Поље Божанске Свести, те да, саобразно с тим Начелом, васпоставимо Србско Духовно Језгро, које би се простирало на свих Дванаест Ступњева Великог Духа Стварања. Тиме бисмо ојачали, и Одозго из Највиших Духовних Светова, заштитили Биће и Битије Божанског Србства, које има Пра Васељенско посланство у Словенском Новом добу.
Наши нам Велики Преци поручују из Духовних Светова, да би Триста Посвећених Срба, који би се сабрали у једно Духовно Језгро, могли да створе духовни и дејствени штит над Ведским Белим Србством за сва времена.
Тај би духовни и енергетски штит, песнички речено, штитио Србство од свих магијских, парапсилошких и иних енергетских утицаја, од свих дејстава Синова Таме, који преко својих видиљивих и невидљивих војски воде све видове специјалног рата, и то, превасходно, из астралних и менталних поља човечанске свести и свесности, а са сврхом и намером да посве поробе човечански ум и дух.
Уистини, то Братство од Триста Срба Посвећених требало би да распростре духовну, енергетску и информативну мрежу над Свеколиким Србством, како у вишим тако и у нижим сферама Божанског Стварања.
Триста Србских Посвећеника дејствовали би, истовремено, и понаособ и у заједници, и индивидуално и колективно, али усаображено, синхронизовано, свако спрам талената својих.
Они би покривали сва поља, све области, људског дејственог и стваралачког битисања, од духовности и образовања, до војске и привреде.
Свако би од њих био најбољи у својој области, свако би од њих био експерт у свом позвању.
Свако би од њих Тристотине Посвећених деловао, у исти мах, како по Сварожници тако и по Обзорници, распростирући позитивно дејство о Белом Србству,
једнако у простор-времену као и у Вечности.
На три јака стуба, на три снажне касте, почивало би ово здање Белих Срба – каста духовника, каста ратника, и каста уметника и иних стваралаца.
Тристотине би Посвећених вазда дејствовали скривено, тајно и тајинствено, и нико изван Прстена од Триста не би ништа знао о њима.
Они би се, по потреби, смењивали и замењивали кружно; и кад би неко од њих напустио овај свет, онда би задатак (а и то је веома значајно!), двестадеведесетидеветорице био да што пре пронађу новог (Тристотог!) посвећеника у Пољу Белог Србства а изван тог Прстена Посвећених.
Ово је један од начина, да се Бело Србство заштити и сачува у времену садањем, пред најездом дивљих хорди хуманоида и западних фашистичких легија удружених са људима-зверима што, напросто, кидишу да урнишу и сатру и затру Бело Словенско Србство.
Освестите се, Срби Стриборјани!
Око вас су крвожедне звери!
Ви се не ратујете против људских војски, већ се браните од најгрознијих зверова адских и тартарских!
На водама Словенског Истера,
месеца ледног 7520. године.
Категорије:АУТОРИ, ВЕРА, Драган Симовић, Мишљење, ПАТРИОТИЗАМ, ПОЕЗИЈА, СРБИЈА















Кад ми је сан тежи од јаве, па где ћу онда…???
Ал нада тиња…. и … чека да је неко распламса!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се