Белим Србима у Пољу Беле Сварге

Драган Симовић

Звездана јата и ја, гле,

Сневамо исти сан!

(Песник Румених Облака)

Ја се, уистини, Белим Србима дивим – посвећеним творцима и дејственицима Беле Сварге, и чуварима изабраним Велике Мајке Земље! Они су Светлост Света и Савест Свеколиког Рода. Без Њих, зацело, Свет овај, одавно, постојао не би.

Васколико Зло Света, и Сва Тама Света, и Сва Поган Света, већ вековима завере снује, и силне војске креће, да Беле Србе сатре и затре, али у свим ратовима и војнама, гле, Бели Срби побеђују!

Једном ми је, један велики ратник Светлости, од Рода Белих Срба са Инда и Дњепра, у стиху сведочио:

Није било зла у Свету, за минулих стотину и осам векова, које није на нас Беле Србе ударало, и свеколика смо зала вазда побеђивали, па ћемо, верујем и знам, и ово потоње зло да победимо!

Бивало је, и бива, да увек бољег, и лепшег и мудријег, мрзе они који су вас никоји и вас ничији! Никовићи и Никоговићи и Ничијићи шкргућу зубима, арлаучу и урличу, сикћу и кевћу на Беле Србе; но Белим Србима ништа не могу; јер Бели Срби имају Сварога Сваргу, Белога Бога Светлости!

Ја се, уистини, Белим Србима дивим, и славим их, и величам их  у песмама и кажама својим, јер јесу и бивају Синови Неба, Посвећени Ратници Бога Перуна!

И опет ми један други велики ратник Светлости,  а и Он од Рода Белих Срба, из Србистана, иза степа Руских према Персији, у песми казиваше:

Бели је Србин рођен од Богова и Великих Предака, и свагда следи Сунчеву Осу, Пут Што Навише Води; и никада не именује непријатеље Своје; јер Његови непријатељи и немају имена, будући да су Сенке и Утваре!

Ратник од Белих Ведских Срба, када се на бојном пољу обрете, никада не гледа колики је и какав је непријатељ Његов, већ је свим Бићем и Суштаством Својим, загледан у лепоту и дивоту Онога што брани у Свету Сенки и Утвара.

И гле! догоди се да сретох и трећег ратника од Белих Срба, на светим водама Словенског Дунава, али то не беше ратник, но Ратница Светлости бејаше, из Племена Сурих Орлова, а од Рода Срба Сварожића.

И Она ми овако бесеђаше:

Наше је време било, и јесте и биће! И нас је у свим минулим временима  било, и нас ће у свим надолазећим временима бити!

Било нас је и кад Сенки и Утвара није било, и биће нас и кад Сенки и Утвара не буде нигде било!

Сви наши заклети непријатељи, кроз векове и светове, имају само једно име, уистини двојно име:

Сенке и Утваре!

Они немају имена;

они немају рода;

они немају претке;

они немају потомке.

И гле,

они ни себе немају!

Ја се, уистини, Белим Србима дивим, и у песмама их својим славим, и обожавам. Јер Они, заиста, бивају

и јесу!

Гле, бивају и јесу!

На светим водама Дунава Словенског,

у јесен од руја, 2011. године.