ДЕЈАН ЛУКИЋ: БИЋЕ РАТА.

09. 01. 2012.

На глобалном плану Нова година почела је лошим знамењем – окончањем хладног рата између Ирана и Империје. И многи су знаци да смо сада пред новом драмом и да је Лажни Нобеловац наумио да у Заливу потпали ватру према којој ће сви досадашњи ратови које је Империја покретала последњих деценија по свету ради одржавања „америчког сна“, бити Мики Маус инциденти.

Реторика хладног рата у Заливу из кога излази 40 посто светске нафте, а само у Ираку леже две трећине светшких резерви,уступа место „атиртиљеријској припреми“ за нови сукоб;

Пета америчка флота је већ са обе старне мореуза Хормуз, НАТО је уз бок Пете флоте, арапски сателити Империје (Саудија, Катар, Емирати) корачају на репу, док „мека имерија“ из Брисела објављује „смртоносне“ санкције на извоз иранске нафте која, пак, са 80 посто учешћа у буџету земље, значи живот или смрт Ирана.

И омча око техеранских ајатолаха ће да се стеже, не само док не одустану од претње да ће – ако санкције прораде – затворити Хормушки теснац, него све док Иран не одустане од нуклеарног програма, а последњи комад атомског прљавог веша не извеси на конопац да Империја све то лепо прегледа, провери и евентуално одобри. Ако се све то не деси,Велики Шарлатан поручује да су „све опције на столу“ – што ће рећи и она атомска.

Нико жив на Западу не зна да ли Иран производи атомску бомбу, докле је стигао ако је производи и да ли му је атомски програм у цивилне сврхе – како тврди Техеран – или је у сврху нуклеарне бомбе, како тврди Велики Шарлатан.

У свим ратовима кроз историју војске су се покретале када је постојао стварни или исфабриковани „казус бели“ (цасус белли) – повод за рат. Лажном Нобеловцу и Великом Шарлатану за „казус бели“ је довољан Он сам. Довољно је да Америка закључи како је угрожен њен „амерички сан“ – ма шта то значило – да ајатоласи тамо нешто мувају испод земље (што не значи да не мувају), па да се империјални хуманизам, демокаратија, владавина права, демократија и остало империјално смеће, обруше на несретника.

Велики Шарлатан се, господо моја, у иранском случају игра великом ватром. Ако Империја, НАТО и Израел ударе на Иран, све варијанте су у игри, нарочито она најгора. Ни аналитички текстови у интереним западним предвиђањима догађаја у Заливу, нису пријатни за читање.

У случају да Империја са НАТО пактом на боку, заливским сателитима на репу и Израелом раме уз раме, ударе на Иран, анализе говоре да Русија и Кина не могу остати по страни, јер је реч о виталним геостратешким интересима две земље. Представник Русије у НАТО и заменик премијера, Дмитриј Рогозин, креће половином јануара у Пекинг да са Кинезима усагласи заједнички одговор за случај „дављења“ Ирана.

Рат у Заливу би – иду даље анализе – активирао све замрзнуте конфликте у Региону – око Абхазије, Јужне Осетије, Грузије, Нагорно-Карабаха, Јерменије и Азербејџана. Јермени, савезници Русије и Ирана у овој области, већ су званично објавили да неће остати скрштених руку и то већ саопштили Москви и Пекингу.

У конфликт би аутоматски ушле све земље Шангајске Ораганизације за сарадњу. А у Пекингу, адмирал Чјанзенг,врховни кинсеки војни планер, отворено каже да ће Кина (са виталним интересима у иранској нафти) „стати у одбрану Техерана ако Америка крене на Иран“! Још каже да би тај сукоб распламсао „несагледив пожар у целом простору евро-азије“.

Хоће ли се Велики Шарлатан и Лажни Нобеловац, тргнути пре него што стигне до амбиса,широм је отворено питање. „Амерички сан“ је фатална фикација Империје, а Лажни Нобеловац је фатална лутка у рукама један посто оних који у институцијама америчког корпоративног и олигархијског система одлучују о „животу и смрти“ остатка Америке и света, а свој интерс и профит виде у перпетуирању спољних ратова. Све до атомског. Када затреба.

„Прилике на небу“ не обећавају ништа добро, него(светски) рат усред нафтних поља, у коме земље са 2.800 атомских бојевих глава – САД 2.150, Британија 160, Француска 290 и Израел са својих 80 – прете да ће ударити – чак и тактичким атомским бомбама – на земљу која, наводно, покушава да направи своју прву атомску бомбу. Застрашујуће и гротескно у исти мах.

Али то је свет у коме смо. Па је мој савет да када следећи пут чујете Лажног Нобеловца да каже како како су „све опције на столу“, не часите ни часа него бежите у први бункер.

ИЗВОР: ВЕСТИ