ЈОШ ЈЕДНО ПИСМО ПОБУЊЕНОГ ОДБОРНИКА ДС ИЗ ПАНЧЕВА – СРЕТЕН МИХАЈЛОВИЋ: МЕЂУ ЗВЕРИМА!

(записано у четвртак, 29 децембра 2011. 09:05)

„Дошли смо до ивице бездана историјског и физичког нестанка са мапе света, а за собом смо довукли намучену и измрцвављену Србију“, каже Михајловић у писму Зорану Ђинђићу

Поштовани председниче, издали смо те. Издали смо Демократску странку, издали смо чланство, издали смо народ, издали смо и Србију. Осрамотили смо се, председниче. Осрамотили смо и тебе и себе. Осрамотили смо и отаџбину.

Ништа у нама није доброг остало. Нити вере, нити части, нити поштења. У нама није остало чак ни самопоштовања, пристали смо на проституцију ради мрвица са мафијашких столова, веће поштовање и самопоштовање имају пси луталице него ми, демократе. Спремни смо свашта да кажемо и још спремнији да свашта учинимо за пар евра, па и мање.

То што ми радимо, председниче, то ни ђаво у паклу не ради. Нема више људи међу нама као што си ти био, председниче, и као што смо ми некада били, мада се често питам нисмо ли одувек овакви били, нисмо ли се само пред тобом претварали како би те обманули.

Не знам куда и како даље, шта учинити или макар шта не учинити? Мада смо свашта прошли, ништа нисмо научили. Не знам, председниче, како се изборити са незаситом алом која се уселила у наше душе, како се искобељати из канџи незасите похлепе и безскруполозности које царују нашим умом? Како остати честит међу лоповима, како остати частан међу издајницима, како остати човек међу нељудима, како остати верен међу неверницима, како остати хуман међу зверима?

Остварили су се твоји страхови, председниче, а и страхови многих нас који смо остали верни политици странке коју си ти некада водио. Србија је стала 12 марта. Тај метак није био теби намењен, председниче, он је намењен Србији, нису они пуцали у тебе већ су пуцали у Србију. То је горка и сурова истина све остало је заваравање и прикривање злочина над Србијом и тобом председниче.

Често смо се питали ко је то пуцао у све нас 12 марта? Одговор смо добили ових година. Њихов лоповлук и њихова издаја су њихови смрдљиви трагови који их одају и који упиру прстом у њихову кривицу. Дошли смо до ивице бездана историјског и физичког нестанка са мапе света, а за собом смо довукли намучену и измрцварену Србију. Али и у несрећи има среће председниче, само ми, жути, како нас сада зову, висимо над амбисом, Србија се срећом налази још на чврстом.

Даће Бог, пре него што се сурвамо тамо куда смо неповратно кренули, да нам се из прљавих и крвавих руку истргне макар синовина јер смо дедовину и очевину одавно прокоцкали. У бесцење смо је продали европским гилиптерима и албанским касапима.

И, да ти више не солим и овако смртне ране, председниче, прекинућу ово моје писање јер иначе ти немам шта добро рећи. Доста сам гововорио, сада ми једино остаје ћутање и чекање да се нас двојица сретнемо тамо негде у будућности.

Искрено, твој поштовалац,

Сретен Михајловић

извор: standard.rs