РТВ—специјални рат против Срба?

04.01.2012. Војводина – држава у припреми (1)

за ФРБ приредила Б.Диковић

Средином прошле године новинарка Радио Б92, Даница Вучинић, до тада водитељка емисије „Кажипрст“, прешла је на јавни сервис Војводине (РТВ). Занимљиво је да је у РТВ пре тога дошла и Санда Савић, бивша уредница ТВ Б92. Санда је на РТВ постављена за новог програмског директора а њена колегиница Весна Крањац, такође из исте куће, за директора продукције ТВ Нови Сад.

На основу оваквих кадровских промена донекле се могло предвидети у ком правцу ће ићи даљи развој „програмских шема“ на РТВ. Тиме је још једна „грана“ јавног сервиса Србије („ваше је право да знате све“) наговестила заокрет у свом јавном деловању, поготово у домену „политичког“ информисања. Поменуте госпође која су свој занат испекле у тој, по мишљењу многих, антисрпски оријентисаној Б92, кажу, дошли су у РТВ за плату од око 200.000 динара.

У међувремену, као што знамо, крајем прошле године ТВ Б92 је добила новог већинског власника. Фирма „Астонко“ д.о.о, огранак шведског инвестиционог фонда „Ист капитал“ и грчка фирма „Лејк Блејд“ у власништву Стефаноса Пападопулоса, сада поседују 84,99 одсто акција „деведесет двојке“. Акције су откупили од досадашњих акционара МДЛФ и НЦА. Ово напомињемо да бисмо покушали да схватимо дубину „тектонских“ поремећаје на медијској сцени Србије. Наиме, пажљив посматрач пропагандно медијских промена у Србији, сигурно је приметио да Б92 донекле прави отклон од оне хистеричне и нескриване противсрпске халабуке, док улогу те „сорошевске“ куће, за коју многи Срби сматрају да је „плаћеничка“, лагано али сигурно преузима јавни РТВ сервис Војвођана. Намерно кажемо „Војвођана“ а не „Војводине“, јер озбиљно сумњамо да се медијска сцена у Војводини постепено мења, да би се на крају, за коју годину, сасвим прекомпоновала у отворени сервис у служби пројекта за стварање нове нације од Срба – војвођанске.

Поменута новинарка Даница Вучинић добила је на РТВ нову емисију под називом „Један на један“, која је, у ствари, задржала континуитет са њеном емисијом „Кажипрст“. Наравно, тешко да се нека озбиљнија примедба засад може приписати новинарки. Она свој посао води на прихватљив, помало провокативан начин, што је за овакву врсту ТВ интервјуа увек пожељно. Ипак, упадљиво је да Даница у своју емисију углавном доводи (или јој доводе) представнике власти, и невладиних организација које су блиске власти, који могу да послуже за „пеглање“, малтене, свакодневних српских пораза и траума. Њени гости били су Драган Шутановац, Славица Дејановић, Бојан Пајтић, Иван Вејвода, Миљенко Дерета, Чеда Јовановић, Динко Грухоњић… Више од 90% оних који су од септембра до данас гостовали у „Један на један“, довођени су са јасном намером да некако прикрију сву беду и голотињу српске политичке „потемкинијаде“ или да на један „софистицирани“ начин упуте поруку српском народу да мора да „призна да је крив“.

Тешко је рећи како ће се ствари надаље кретати, али, оно што би морало да забрине сваког савесног грађанина Србије, јесте оно што се открива и у презентовању исте те емисије на сајту РТВ-а. Наиме, на интернет порталу Радио-телевизије Нови Сад налазе се снимци емитованих емисија, као и простор за коментаре гледалаца и посетилаца сајта. Сваки неострашћени посетилац одмах примећује да нешто са поменутим „коментарима“ није у реду. Готово да не постоји ниједан постављени коментар који није жестоко аутономашки обојен, а супротних мишљења скоро да и нема.

На пример, испод видео на коме се налази интервју са Чедом Јовановићем, следи коментар једног „посетиоца“ под надимком Бивши опозиционар:

„У Србији ама баш нико од актуелних политичара нема петљу да јавно каже истину коју народ већ зна: Косово је НЕЗАВИСНО и то је фактичко стање које се мора признати! Нико од нас дакле не тражи да признамо Косово, већ да признамо то РЕАЛНО стање. Да је неком требало наше мишљење, питали би нас пре отцепљења. Наравно, нама се сад своди на исто, јер признање стања није ништа друго него другачији назив за признавање независног Косова. Без таквог признања наставиће да се отцепљују други делови, најпре Војводина и Санџак, а даље можда Источна Србија, па Централна и Западна Србија, све док се сви не одвоје од Београда, па ће тада Србија бити од Калемегдана до Чукарице, и од Сајма до Коњарника. Једини спас је да се цела Србија (дакле без Косова, које је већ отцепљено) ФЕДЕРАЛИЗУЈЕ, тј. трансформишемише у федерацију равноправних РЕПУБЛИКА. Сви који се боре против тога и воде некакву „недамкосовску“ политику, у ствари покрећу процесе за отцепљење других делова. Такве „патриоте“ су дакле највеће АНТИПАТРИОТЕ.“

Могуће је да се исти човек појављује и под именима; Милорад Велики или под надимком Rexon, који, рекло би се, заступа и тумачи идеологију сајта РТВ, а тиме, можда, посредно указује и на политичку оријентацију те медијске куће. Заправо, Милорад Велики, Бивши Опозиционар, Отпораш демократа, Стаја, Срба Србијанац и велики број дугих алијас имена, која се појављују међу „коментаторима“, могла би да припадају једном те истом човеку. Закључак за овакву могућност се намеће и по стилу којим сви они (те „особе“) пишу и како наглашавају одређене речи тако што их исписују великим словима. Дакле претпостављамо да је реч о појединцу, који за потписивање коментара користи више псеудонима. Али тиме се наша сумња не завршава, јер постоји и могућност да би ти људи – односно тај човек – истовремено могли да буду и модератори (модератор) на порталу РТВ; особа (особе) која прима (које примају) плату да би усмеравала (усмеравали) дискусије. Она (или они) има могућност да контролише приспеле коментаре и да их (пристрасно) селектује, односно да не дозволи објављивање оних порука које не доприносе јачању идеје и припреми политике Војводина република или Војводина – независна држава. Засада нисмо у могућности да директно докажемо да има коментара које су написали модератори или чланови редакције, али поседујемо необориве доказе да се поруке „филтрирају“, што указује на то да би све наше сумње могле бити сушта и горка истина.

Неприхватљиво је веровати да руководство РТВ не зна шта се дешава на њиховом порталу, у овом случају на страници „Један на један“. Али је за очекивање да би неко од њих требало и директно да буде одговоран за ширење једне планске сецесионистичке антидржавне пропаганде, са позиције јавног државног сервиса. То што у дну странице пише, да су коментари „приватно мишљење аутора коментара и не представљају ставове РТВ„, није довољно и ближе је несланој шали, него одговорном професионаизму. Нигде не пише и нико не зна, да ли постоји нека и нечија одговорност за ставове и одлуку, да се углавном не објављују коментари који нису увредљиви и испуњавају наведене услове за објављивање, али су супротни нечијој политичкој потреби?! Уколико бисмо ћутали и пристали да медији наставе да „и информишу и коментаришу“, онда бисмо и у томе, вероватно, били јединствени у свету: да неко ко је запослен у државном медију шири пропаганду против исте државе која га за сав тај и такав антидржавни посао и плаћа.

Ево шта још један од посетилаца сајта (мада није искључено да је и то написано унутар РТВ-а, што би се, евентуално, могло утврдити тражењем провере ИП адресе), сада под именом Милорад Велики:

Придружујем се идеји о паралелној власти овде у Србији. Одушевио сам се ноћас кад сам прочитао, јер моји пријатељи и ја имамо одавно неке сличне идеје. СРБИЈА СЕ НАЗАД БУДИ! Чим сам дошао данас на посао испричао сам колегама и шефици, онда су и они читали и свих двадесеторо се сложили да је идеја генијална. Непослушност честитих људи према оваквој власти је најнормалнија ствар, ми смо бре ОКУПИРАНИ од стране разних „увозних“ патриота из свих досад отцепљених република, а поготово са Косова. Чак се овуда и цркве масовно граде у неком византијском стилу, који се раније могао срести само на Косову, у Санџаку и уопте доле јужније. Србијанска црквена архитектура је одувек била другачија, рекао бих ЕВРОПСКА, са витким звоницима и лепим иконостасима, а сад се чак уводи и фрескно византијско иконописање без познавања перспективе, давно превазиђено, чак примитивно и одавно непримерено овим крајевима. Бојкот власти у таквим околностима је увод у праве промене. Наравно, ми смо порески обвезници који такву власт финансирају и можемо да БОЈКОТУЈЕМО КОГА ХОЋЕМО И ШТА ХОЋЕМО, а нека нико не мисли да ће важити и обрнуто, тј. да од државе ништа заузврат не тражимо! Треба да тражимо што нам одговара и да им не дамо оно што нам одговара! Ако су паралелне институције на Косову легалне, онда су нелегалне оне које је формирала држава Косово. Зашто онда државни органи Србије не растуре те нелегалне институције. Ако не могу њих, неће сутра вала моћи ни нас! Кад је већ поменут пример са полицијом, ја лично се зауставим и покажем документа и даље више ништа не разговарам, не потписујем и не признајем. Биће тако све док се не очисте од ових „увозних“ српских патриота, као и од оних који су се деведесетих јуначили на демонстрацијама и по Косову за дебелу надокнаду. Да неће можда сад и према нама у Србији да примене сличне „косовске“ методе?! ‘Ајде бре баш да видимо!

Да ли то значи да се на „пројекту“ независне Војводине, ако ничим другим онда својим нечињењем, ангажује и РТВ? Шта пише неки Rexon, могуће исти човек који се горе појављује као Милорад Велики, а који је за нас скривен (али не и за провајдера, а тиме и за РТВ), а иза непробојне електронске завесе неуморно бљује отров у српску душу. Сада тај Rexon (алијас Милорад?) пише „хрватским“ језиком, окомивши се на „заговорнике Велике Србије“ и хвали нов курс овог новосадског медија:

„Сложити ћу се са Златаном и Витомиром да је већини већ прекипјело све ово, те да број истих вртоглаво расте, али мислим да је то ипак само ђеломице точно. Желим казати да број нас који су и тијеком ранијих година и десетљећа овако расмишљали није ни раније био мален у Србији, а посебице овђе код нас у Војводини. Али до недавних промјена у јавному сервису Војводине и редовитог емитирања ове емисије, нисмо се нигђе могли огласити. Гледатељи дакле нису ни имали прилику овако коментирати нити оцјењивати коментаре који слободно говоре о СТВАРНОМУ опређељењу најширега пучанства, те се дојмило да у цијелој Србији готово уопће нити нема разумна и поштена човјека, што је, разумије се, чиста неистина. Сад када овђе имамо најразличитије коментаре по разним овдашњима врућим политичким темама, када се ти коментари очито цјеловито објављују и поштено оцјењују без икаквих намјештања – тек сада видимо праву слику стања, а то је да су поборници какове год Велике Србије, као и бранитељи Косова, недвојбено у апсолутној мањини, премда та мањина, нажалост, још увијек обухваћа и готово све водеће политичаре. Захваљујући тому, те медијској блокати с тиме повезаној, као и уз околност да су те иначе малобројне патриоте способне једино стварати галаму – стјецао се дојам да смо сви ми остали у мањини. Но што је било било је, очито да се слика већ промијенила захваљујући овој нашој телевизији, али мене брине још једна особина тих бранитеља „Српства“ (што такођер важи и за сличне бранитеље „Хрватства“), а то је да они након што виде да су се ствари битно промијениле одмах почињу пјевати друге пјесме, како већ налаже политична стварност. Ево одскора овђе готово и да их нема да оцјењују коментаре контра својим неистомишљеницима, као да су негђе отишли. Тога се и бојим поучен претходним искуствима. Што ако су напросто „отишли“ МЕЂУ НАС еуропски оријентиране?!! То им не смијемо допустити.

Оно што након оваквог излива нежности и хвале према једином „слободном“ медију у Србији – који допушта својим гледаоцима да се њихови „коментари очито цјеловито објављују и поштено оцјењују без икаквих намјештања“ – посебно изазива позорност, свакако су ознаке „плус“ и „минус“, постављене испод сваког коментара. Тиме би посетиоци сајта могли да дају своје мишљење (позитивно или негативно) о садржају онога што је виђено у емисији или у коментару написано. У случају горе наведеног Rexon-овог „кроато-еуропског оријентирања„, што је веома индикативно, 03.01.2012. у подне, однос је био 111:2 у корист позитивних оцена. Дакле, 111 посетилаца су гласали да им се поменути Rexon-онов садржај поруке допада, а само двојица се нису с таквим мишљењем сложила. Да ли су заиста тако гласали „грађани“?!

Иначе, на поменутој страници, уколико имате времена, можете да ударате плусеве и минусе док вас прсти не заболе. Једино што мора да се уради да би се поново гласало јесте да се обришу „колачићи“ у претраживачу и освежи се страница.

Наравно, када нормалан човек угледа такво убедљиво одобравање испод нескривено анимозних коментара према српском друштву и српској држави, тешко може а да се не нађе у чуду. Како је могуће да у Војводини, у којој живи 70% Срба, преко стотину људи прочита некакав текст и похвали га, а да од њих стотину нико не каже да му се таква порука не свиђа? Јасно је да би тако нешто било немогуће, таман да у Војводини нема ниједног Србина. Да је гласало само 111 Хрвата или 111 Мађара, нашло би се међу њима више од два човека, који би гласао другачије. Ако ни због чега онда бар што би их било више који би схватили да се ту ради о некаквој мутној „режији“, која је срамотна. Тога су свесни и људи, који наступају као креатори те целокупне „слободновојвођанске параде“, па зато често понављају како на сајту „слободне РТВ“ ништа није намештено. Сетимо се оне народне: ко о чему, војска о скраћењу… Да не помињемо први део те пословице, и тиме увредимо онога ко се препозна у тој речи.

Одакле стижу толики „гласачи“ и „оцењивачи“? Да ли је могуће да су сами модератори, у ствари, аутори највећег броја коментара (и српских и хрватских и војвођанских), који, као  jack of all trades (мајстор свих заната) сами себе оцењују како им је воља, ударајући плусеве или минусе у касним часовима ноћне досаде? Како је могуће да на интернет страницу РТВ, на којој се налази снимак гостовања председнице Скупштине Славице Ђукић-Дејановић (од 22.12.2011) буде готово изједначен број „гледања“ и број оних који су оставили плус или минус, само испод једног од коментара? На слици лево видимо да је ова страница имала 637 гледања и 144+482 оцене испод коментара (укупно 626!). С друге стране, на страници на којој је гост Данице Вучинић (пуних седам дана након Славице Ђукић-Дејановић, 29.12.2011), био Динко Грухоњић, председник Независног друштва новинара Војводине, имамо чак 1173 гледања, замало па дупло више него на страници председнице Скупштине (а за дупло краће време), а највећи број гласања испод једног коментара је 92. Иначе, Динко Грухоњић је етнички Хрват, члан коалиције „Грађанска Војводина“, чији је циљ не само „аутономија“ него и одвајање Војводине од Србије. Овде је, пропуштен један, условно речено, „негативан“ коментар, можда само зато да се да привид демократичности, јер нигде на сајту не можемо да видимо још један одговор који би дошао са стране онога ко је „оцењивачким“ гласањем проглашен за „неподобног“. Наиме, у природи је човека, не само да постави одређен коментар, већ и да добије прилику да узврати одговор на исказано оспоравање његовог става. Попут СПС-овца ни Прави Новосађанин (псеудоним под којим се аутор датог коментара само једном појавио) није добио прилику да одговори. Тако је било и са извесним Анатолијем, а вероватно и са многим другима којима ни први коментар никада није објављен.

Уколико покушате да поставите питање регуларности таквог начина оцењивања коментара, модератори ће вас одбити, онако као што се десило и са следећим коментаром који је прослеђен на РТВ сајт, али тамо није објављен. Ево и садржаја тог коментара, који је сасвим пристојан и који, верујемо, ни по којем основу не би требало да буде одбијен:

„Приметио сам да је гласање испод горњег СПС-овац коментара ишло веома необичним током. Изгледа да се нешто покварило на вашем каунтеру. Најпре сам видео да ту стоји однос гласова 120 плус према 90 минус, а онда само за неколико сати ствари су се обрнуле. Наиме, нисам могао да верујем када сам након неколико сати (како рекох у року од два три сата) видео да се број негативних гласова повећао на преко 400. То је практично немогуће, зар не? Да лиће неко бити љубазан да ми објасни о чему се ту ради?

Блокирање сличних коментара нимало није наивно, јер у једном озбиљнијем медију, таква врста „одобравања“ или „осуђивања“ може значајно да утиче на формирање јавног мњења. Медији на којима се пушта информативни програм и емисије политичког садржаја, морају да остану неутрални и отворени према свима, осим према онима који крше основне норме људског понашања. Политичка оријентација било којег гледаоца, читаоца или посетиоца, никако не би смела да буде мерило којим ће се некоме забрањивати или одобравати приступ на сајт. Примарна улога и обавеза медија у демократском и правном друштву је да промовише и омогући једнако право свакоме да на пристојан и разумљив начин изложи свој лични став.

Ако би била истина да се и модератори баве пласирањем политичких идеја, тада би сви поштени људи (без обзира на националну или верску припадност) тешко могли да схвате и прихвате, да једна оваква институција допушта такво деструктивно деловање унутар њихове куће. Стога, уколико се заиста покаже да они, који уређују поменуту страницу, овде имају политичко-пропагандну улогу, а руководство РТВ о томе још не зна ништа, онда је коначно време да озбиљно провере да ли имају „кртице“ усред своје куће. У супротном, ако би се показало да претпоставке аутора овог текста нису неосноване, тада би цела Новосадска ТВ могла да се окарактерише као огроман медијски „кртичњак“ новинарског бешчашћа, па, ако хоћете, и националне издаје. Јасно је да убедљива већина радника РТВ не би желела да понесе такав печат, па би стога, претпостављамо, једна провера у вези поменуте странице Данице Вучинић на интернет презентацији Телевизије Нови Сад била крајње неопходна.

Лазар Јанићијевић

———————————————————-

* Корени су направили неколико видео снимака из којих се јасно види да модератори РТВ портала одбијају да објаве поруке, у којима се, бираним речима и на пристојан начин, поставља питање регуларности оцењивања раније објављених коментара. Таквим понашањем, радници РТВ, који управљају сајтом те медијске куће, донекле потврђују сумњу да се иза кулиса догађају некакве ствари које немају никакве везе са поштеним и правовременим информисањем, али су у вези са једном врстом политичке пропаганде у корист идеологије војвођанског сепаратизма.

Корени се објављивањем овог текста неће зауставити само на „Један на један“. Под крилатицом „Један на њих више…“ наставићемо да пратимо и анализирамо евентуално непрофесионално понашање, како овог тако и других медија, њихове активности и нечасне игре, које би, дугорочно гледано, могле да нанесу велику штету грађанима Србије, Републике Српске и српског расејања.
4.1.2012.

извор: Корени.нет