ГОДИНА МУЧЕНИШТВА НА СРБСКОМ КОСМЕТУ
03.02.2012.
Срби са севера Косова Нову годину су дочекали на барикадама, одбијајући да прихвате албанске царинике на Јарињу и Брњаку, под притиском Кфора, ЕУЛЕКС-а и власти у Приштини, у великој мери напуштени од режима у Београду. Солидан број земаља које раније нису, у протеклој години признале су једнострано проглашену независност Косова. Од извештаја Дика Мартија о трговини органима прошло је више од годину дана, али истрага ни данас није покренута с мртве тачке. Косметски Срби су током 2011. преживели своје веровано најтеже дане још од мартовског погрома 2004. године.
Широм Космета наставило се спорадично пљачкање и паљење српских кућа, а провокације, каменовања и други напади нису престали.
Блокадама путева и барикадама, Срби су заустављали и заустављају покушаје наметања косовске државности на северу покрајине излажући се смртним опасностима. Много пута током протекле године налазили су се у обручу, одсечени од света. Упркос свему – успели су да опстану.
ЈАНУАР
Почетак године и даље је био прожет надом да ће, након извештаја Дика Мартија, Хашим Тачи или неко од његових сарадника одговарати за масовна киднаповања и убиства у оквиру монструозне трговине органима Срба на Космету.
„Др Франкенштајн“ ухапшен па пуштен
У Турској је ухапшен др Јусуф Сонмез, али је убрзо пуштен, иако га ЕУЛЕКС и даље тражи поводом суђења осумњиченима за трговину органима у клиници „Медикус“.
Пуштање др Сонмеза као да је наговестило наступање ужасне године.
Парламентарна скупштина Савета Европеусвојила је тада Резолуцију о нехуманом поступању према људима и нелегалној трговини људским органима на Косову и Метохији, коју је предложио Марти.
Он је истакао да је ЕУЛЕКС немоћан да истражи трговину органима и да зато треба створитиад хоц структуру, која би била основана посебно за истрагу трговине органима и која би се налазила ван Космета.
Тада је усвојена и Резолуција о заштити сведока коју је предложио известилац Жан Шарл Гаредто.
Он је поновио Мартијеву оцену ЕУЛЕКС-а тврдећи да на Космету не постоји практично ни један елемент ваљане заштите сведока.
Крајем месеца из институција ЕУ почеле су да стижу другачије вести. Европски парламент је усвојио Резолуцију о Србији у којој се нашао и амандман Улрике Луначек, известиоца за Космет, у коме се захтевало да се, тада још увек предстојећи дијалог Београда и Приштине, не дотиче питања статуса.
Поједини аналитичари оценили су да је то крај државној политици „и Косово и ЕУ“, али српска власт ни до данас није одустала од пласирања те фразе.
Тада су поједини представници ЕУ први пут јасно рекли, иако је то касније демантовано, да је услов српских евроинтеграција и признање независности Косова.
Два дана касније шира јавност први пут се упознала са бившим рокером Бориславом Борком Стефановићем, када је саопштено да ће се управо он наћи на челу српског тима за преговоре с Приштином.
„Фијаско у најави“, прокоментарисали су многи сматрајући да тако значајна улога у државној политици мора бити поверена неком прекаљеном и осведочено успешном дипломати, а не 34-годишњем анонимном политичком директору министарства спољних послова.
ФЕБРУАР
У фебруару је српски министар Вук Јеремић послушао Мартија па је од Савета безбедности УН затражио да успостави ад хоц механизам за истрагу трговине органима на Космету, али је његов захтев био одбијен и тај задатак је поверен ЕУЛЕКС-у.
Србин Тачијев заменик
Лидер Самосталне либералне странке Слободан Петровић у фебруару је постављен на место потпредседника Владе у Приштини.
Србија је касније (у јулу) затражила да истражитељи у овом случају раде са мандатом и извештај подносе Савету безбедности УН, али је и тада одбијена.
МАРТ
Осмог марта су косовски Срби први пут блокирали путеве у знак протеста због присуства Косовске полицијске службе на путевима на северу покрајине.
Истог дана су у Бриселу, уз посредовање ЕУ, почели први директни преговори Београда и Приштине од када су 2008. године представници косовских Албанаца једнострано прогласили независност.
Едита Тахири и Борислав Стефановић очи у очи
Од тада па до данас је сваки састанак српских и албанских преговарача био пропраћен контроверзама.
АПРИЛ
У Призрену је на Васкрс, први пут после 1999. године, у Храму Светог Ђорђа служена литургија, али ној није присуствовао нико од представника државног врха Србије. У Призрену је пре 1999. године живело око 12.000 Срба, а данас их има свега осамнаест.
МАЈ
Борислав Стефановић је посетио Приштину где је разговарао са представницима Тачијеве администрације и косметским Србима, а његов долазак обележиле су и насилне демонстрације присталица покрета „Самоопредељење“.
Славна глумица Брижит Бардо апеловала је тих дана на команданта Кфора, генерала Ерхарда Билера да „заустави масакр паса“ у Приштини.
ЈУН
У јуну се Србија суочила са покушајем отимања значајног дела свог идентитета када је Комитет UNESCO за заштиту светске баштине српске манастире на Космету покушао да преименује у косовске.
Манастир Грачаница
Министар Јеремић саопштио је тада да је покушај осујећен, али опасност од нових покушаја ни данас није отклоњена.
Радио-телевизија Косова вратила је на програм емисију „Слободно српски“новинара Будимира Ничића, након што ју је укинула у марту месецу.
ЈУЛ
Другог јула је саопштено да су преговарачке делегације Београда и Приштинепостигле „прве конкретне договоре“ и да се они односе на слободу кретања, матичне књиге и прихватање диплома.
Због садржаја ових споразума Бориславу Стефановићу и државном врху већ тада је замерено да крше Устав Србије и прећено кривичним пријавама.
Овај, као и све следеће споразуме, Срби са Космета проглашавали су за неприхватљиве, Тачијева администрација и део српске опозиције оцењивали су их као признаје независност Косова (што је српска власт демантовала), док су представници опозиционих странака косметских Албанаца тврдили да представљају „рушење интегритета и суверенитета Косова“.
Љимај поново оптужен за ратне злочине
Специјални тужилац ЕУЛЕКС-а подигао је оптужницу против потпредседника Демократске партије Косова и посланика Скупштине у Приштини Фатмира Љимаја због ратних злочина извршених у селу Клечка током 1999. у два затвора којима је управљала тзв. Ослободилачка војска Косова.
Љимај је касније смештен у кућни притвор.
Њега је хашки трибунал претходно прогласио невиним за злочине у Лапушнику, близу Глоговца.
Постигнуте договоре Тачи и његова администрација искористили су као изговор за почетак наметања своје власти северу покрајине, што тамошњи Срби нису намеравали да допусте.
Први наговештаји озбиљног заоштравања ситуације дошли су у виду отказа четворици Срба, командирима станица полиције на северу Косова, јер нису прихватили одлуку о размештају на нова места.
Представници локалних Срба одбацили су ову одлуку која је обухватала и административне прелазе Брњак и Јариње.
Хаос је и дефинитивно почео када су, 26. јула, специјалци Косовске полицијске службе у једностраној акцији Приштине преузели административне прелазе Брњак и Јариње на северу Космета и тамо, према речима Бајрама Реџепија министра унутрашњих послова у приштинској влади, „пребацили припаднике граничне полиције и царине Косова“.
Локални Срби су на ове насилне потезе реаговали блокадама путева и подизањем барикада.
Дошло је до инцидената у којима је коришћено ватрено оружје. Било доста повређених, а припадник Специјалаца КПС Енвер Зумбери подлегао је повредама. Неколико месеци касније, на основу захтева УНМИК-а, Интерпол је објавио потерницу за Србима осумњиченим да су убили Зумберија.
Тачијев ембарго
Влада у Приштини је тих дана одлучила да „на основу реципроцитета“ успостави ембарго на увоз робе из Србије на територију Космета као одговор на то што Србија не признаје печат косовске царине и „онемогућава извоз са Косова у Србију“.
Борислав Стефановић и министар за Космет у Влади Србије Горан Богдановић дошли су на лице места и отпочели преговоре са командантом Кфора немачким генералом Ерхардом Билером и представницима Срба са севера покрајине.
Специјалци КПС су се тада повукли, али су Срби наставили да блокирају путеве одбијајући присуство „косовских цариника“ на Јарињу и Брњаку.
Дан касније група српских младића запалила је административни пункт Јариње. Приштински медији оптужили су „српског бизнисмена и шверцера из севрене Митровице“ да стоји иза овог догађаја, наводећи касније име Звонка Веселиновића.
Иако је недуго након тога договорено да на прелазима остане само Кфор, Срби су почели да пробијају алтернативне прелазе према централном делу земље и задржали барикаде на путевима, а Стефановић и Богдановић су некако успели да се врате на Космет упркос томе што им је улаз био забрањен.
У Савету безбедности УН поводом ситуације на Космету су одржане специјалне консултације на којима је учествовало свега 15 земаља чланица тог тела, међу којима се није нашао представник Србије иако је министар Јеремић са тим циљем отпутовао у Њујорк.
Савет безбедности УН осудио је насиље на Космету и позвао на наставак дијалога Београда и Приштине.
Биле су међутим приметне разлике у ставовима чланица овог тела према самопроглашеној независности Косова и чињеници да није усвојено председничко саопштење које је предложила Русија.
Скупштина Србије усвојила је Декларацију о Косову и Метохији којом је осудила свако насиље и позвала на мирно решење кризе.
АВГУСТ
Кфору је почетком месеца стигло појачање састављено у највећој мери од немачких и аустријских јединица, а локални Срби су на блокади магистралног пута код места Рударе подигли сада већ легендарни крст висине седам метара.
На чело УНМИК-а постављен је авганистански дипломата и службеник УН Фарид Зариф.
Шеф немачке дипломатије Гвидо Вестервеле кретао је тих дана на „балканску турнеју“, али је заобишао Србију пошто је председник Борис Тадић, у светлу последњих догађаја, одбио да га прими. Каснији развој ситуације и односа са Немачком вероватно га је натерао да се због те одлуке горко покаје.
Већ крајем месеца у Београд је стигла немачка канцеларка Ангела Меркел која је пред европске интеграције Србије ставила „низ косовских услова“.
Ангела Меркел са Тадићем у Београду
Она је рекла да су неопходни „обнова и видљиви резултати преговора између Београда и Приштине“, да се „ЕУЛЕКС-у мора омогућити слободан рад на целој територији Косова“ и да Србија „мора да угаси и не сме поново да успоставља паралелне институције на Косову“. Медији су тада писали да су захтеви „гвоздене фрау“ наишли на тврд став председника Тадића.
Тих дана је објављено да се командант Кфора Ерхард Билер жени локалном Албанком па су медији подсетили на све до сада познате везе међународних представника са косметским Албанкама.
Џон Клинт Вилијамсон
ЕУЛЕКС је на чело своје специјалне истражне јединице за истраживање Мартијевих навода о трговини органима поставио Американца Џона Клинта Вилијамсона.
Он је српској јавности од раније био познат пошто је био ангажован у Хашком трибуналу који га је укључио у истраге против Слободана Милошевића, Жељка Ражнатовића Аркана, и о учешћу ЈНА у операцијама на вуковарском и дубровачком ратишту. Најављено је да ће истрага почети у септембру.
СЕПТЕМБАР
Дужност команданта Кфора од немачког генерала Ерхарда Билера преузео је његов имењак и земљак – генерал Ерхард Древс.
Командант Кфора Ерхард Древс
Дијалог Београда и Приштине настављен је новом рундом у којој је постигнут споразум о царинском печату, након кога се Влада у Приштини са Кфором и ЕУЛЕКС-ом договорила да 16. септембра на прелазе Брњак и Јариње пошаље „сараднике-посматраче“ за полицију и царину. Срби су најавили нове блокаде путева, овај пут у координацији са властима у Београду.
Кфор је 15. септембра блокирао прелазе и на њих допремио царинике из Приштине.
Срби су одговорили блокадама путева широм севера Косова па је Кфор остао одсечен. До прелаза се долазило само хеликоптерима, а блокиран је и у мост у Митровици. Та блокада је касније забетонирана.
Богословија враћена у Призрен
У Призрен је, свечаним уписом прве генерације будућих богослова, после 12 година избеглиштва и званично враћена и почела са радом обновљена Богословија “Свети Кирило и Методије“.
На административном прелазу Мердаре приштински цариници дозволили су увоз робе из Србије, први пут од 20. јула када је Влада у Приштини забранила увоз.
Са друге стране, Србија је и даље забрањивала да у супротном смеру иде роба коју прате документи са ознакама самопроглашене Републике Косово.
Кфор је 27. септембра први пут покушао насилно да уклони барикаде и затвори алтернативне правце код Јариња.
Први сукоб са Кфором на Јарињу
Том приликом повређено је неколико људи, али су Срби на уклањање дела барикада реаговали постављањем нових, што су наставили да раде и касније у сличним ситуацијама.
Смрт кључног сведока против Љимаја
Агим Зогај, главни заштићени сведок у случају против Љимаја и његов бивши саборац, пронађен је мртав у једном парку у Немачкој. ЕУЛЕКС је званично саопштио да се радило о самоубиству. Зогајева породица је касније објавила писма у којима је покојник детаљно говорио о томе како је био изложен претњама и покушајима убиства за које је оптужио Љимаја и ЕУЛЕКС.
Упркос узјамној блокади, у централну Србију су крајем месеца пуштени први камиони са робом која је имала документацију са печатом коју издаје Приштина.
ОКТОБАР
Нова акција уклањања барикада започета је током ноћи 21. октобра, приликом чега је Кфор ометао телекомуникације на северу покрајине. Дошло је до сукоба код барикада на Брњаку и Јагњеници. Кфоровци су употребили силу и сузавац па је било повређених на обе стране. Срби су на уклањање барикада поново одговорили постављањем нових.
Крајем месеца је албанска влада одобрила споразум о заједничком конзуларном представљању Албаније и Косова у иностранству.
Тада се поново проговорило о идеји стварања велике Албаније за коју се јавно званично заложила „Листа за природну Албанију“ која је још 2010. године најавила да ће учествовати на изборима у свим балканским државама у којима живе Албанци. Ова организација добила је подршку дела албанских политичара у Србији и покрета „Самоопредељење“ на КиМ.
Тачи делио пасоше
Хашим Тачи доделио је тих дана прва три биометријска пасоша самопроглашене „државе Косово“ и поручио да ће „становници Косова ускоро моћи да путују у свет без виза“.
Договором о слободи кретања који је раније постигнут у Бриселу предвиђено је да грађани са Космета могу да користе регистарске ознаке КС са којима би слободно путовали и по централној Србији а које ће Приштина признавати пет година. Србија не признаје РКС таблице а Приштина српске са ознакама градова на КиМ. Овај споразум, међутим, изазваће касније нове проблеме и „слободна“ тумачења.
НОВЕМБАР
Нове велике невоље за Србе са Космета стигле су у новембру. Ближио се датум када је ЕУ одлучивала о кандидатури Србије, а ултиматум Ангеле Меркел још увек није био у потпуности испоштован. То је дало зелено светло косметским Албанцима и делу међународне заједнице за нове, још јаче притске на Србе у покрајини и режим у Београду.
Очекивали су се нови озбиљни насилни покушаји уклањања барикада на северу Косова и успостављања управе Албанаца из Приштине на овој територији, али се на њих чекало све до пред крај месеца.
Како сачувати манастире и реликвије?
Најављено је да ће око манастира Девич код Србице, у коме у изолацији живи шест српских монахиња, бити изграђен зид дужине 170 метара и висине три метра. Као разлог су наведене честе пљачке светиње која је запаљена у мартовском погрому 2004. године.
Из манастира Дечани на Косову и Метохији, у манастир Ђурђеви ступови код Новог Пазара пренете су мошти краља Драгутина.
Уредба Владе Србије о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија објављена је у Службеном гласнику 18. новембра, а Београд и Приштина су у истој рунди преговора договорили и узајамно признавање универзитетских диплома.
Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић критиковао је тих дана ранију изјаву председника Тадића да „Србија неће да ратује за Косово“, сматрајући да је таква реченица „погрешна порука косовском премијеру Хашиму Тачију“.
Изгубили веру у Србију, моле Русију да их заштити
Велика брука за државу Србију и њено руководство пукла је када је око 50 хиљада Срба са Космета, упркос ранијим изјавама руског представника у НАТО Дмитрија Рогозина да је „супарничење са НАТО на Космету за Русију непотребан ризик“, потписало петицију којом Руску федерацију моле да им омогући двојно држављанство и представља их у свету.
На овај корак су се, како су рекли, одлучили због забринутости за своју безбедност и све мање наде да држава Србија може да заштити њихове животе и имовину. Али авај…
Иако је лидер Комунистичке партије Русије Генадиј Зјуганов позвао државу да изађе у сусрет Србима а Рогозин предложио да се Срби с Космета населе на Кавказ или Сибир (што су Срби одбили), руски председник Дмитриј Медведев је, како је саопштено, у складу са Законом о држављанству Русије морао да одбије њихов захтев.
Уместо тога, Русија је косметским Србима обећала „све врсте хуманитарне помоћи“.
Нови окршај Кфора и Срба на барикадама уследио је 24. новембра у месту Дудин крш, приликом чега је било повређених на обе стране.
Само четири дана касније уследио је нови жестоки окршај приликом покушаја Кфора да насилно уклони барикаду код Јагњенице. „Том приликом је озбиљније повређено више грађана и 30 немачких и аустријских Кфороваца, а њихов командант Ерхард Древс запретио употребом бојеве муниције“.
Сукоб код Јагњенице послужио као изговор да Србија не добије статус кандидата за ЕУ
Председник Тадић тада је „преокренуо“ државну политику и, уз подршку владајуће српске гарнитуре, по први пут позвао Србе да уклоне барикаде наводећи да због догађаја код Јагњенице Србија може остати без кандидатуре за ЕУ, што јенемачки министар одбране Томас де Мазијер и најавио.
За разлику од Тадића, синод СПЦ је подржао Србе на барикадама.
Српске таблице траже и у гепеку
Косовски полицајци на прелазу Мердаре одузимали су и уништавали нове регистарске ознаке градова на Космету које издаје МУП Србије. Иако су на возилима биле истакнуте РКС таблице, а не нове српске, КПС полицајци претресали су аутомобиле како би их пронашли.
Влада Србије је 30. новембра усвојила Уредбе о катастру и слободи кретања на Космету, и оформила посебну Канцеларију за стручне и оперативне послове у преговарачком процесу између Београда и Приштине, која је „састављена од оперативаца“ а чији је задатак да „обезбеди практично спровођење и доследну имплементацију конкретних договора који постигну Стефановић и Тахири“.
ДЕЦЕМБАР
Последњи месец у години за Србе је почео веома оштро. Немачка канцеларка Ангела Меркел искористила је догађаје код Јагњенице као повод и најавила да Србија „не испуњава услове за статус кандидата за ЕУ“.
Иако је приштински лист „Коха диторе“ о томе писао још 12. новембра, Борислав Стефановић је тек почетком децембра саопштио да су се Београд и Приштина договорили да „интегрисано“ управљају прелазима између КиМ и централне Србије, с тим да на њима неће бити обележја – застава и гробова – споразумних страна.
Тадић је тим поводом рекао да „решење није идеално, али је усклађено са српским националним интересом“, и захтевао од Срба на северу Косова захтева да га подрже.
Захтева!: Борис Тадић
И Срби су га у први мах послушали. Уклоњене су блокаде Јариња и Брњака и омогућена проходност путева, иако су многе барикаде задржане у другачијем облику.
Међутим, како су се 8. децембра на Јарињу и Брњаку појавили косовски цариници и полиција, Срби су поново блокирали те прелазе, само дан пре доношења одлуке о кандидатури Србије у ЕУ.
Истог дана је скупштина у Приштини усвојила предлог „Самоопредељења“ да се у трговинским односима са Србијом врате „мере реципроцитета“.
Одлуку о кандидатури Србије за чланство Европска унија је, због незадовољства Немачке и Аустрије, одложила за пролеће.
| Звонко Веселиновић – трн у оку или криминалац?
Звонко Веселиновић |
Нову врсту кризе, овај пут више на међународном него на локалном нивоу, Космет је видео приликом доласка руског конвоја са 300 тона хуманитарне помоћи за Србе, на чијем се челу налазио амбасадор Руске федерације у Србији Александар Конузин.
ЕУЛЕКС је тражио да прати конвој од прелаза до одредишта, или да он на територију Космета уђе преко прелаза Мердаре. Пошто је Конузин то одбио а Срби блокирали возила мисије ЕУ која су покушала да дођу на Јариње, конвоју је забрањен улаз ка КиМ па је он неколико дана провео на прелазу.
Тек након договора Европске комисије са Владом Русије конвој је наставио пут и стигао у Звечан 16. децембра.
Представници „Владе у Приштини“ критиковали су Русе тврдећи да им циљ није био хуманитарна помоћ већ јачање српских барикада.
Српска баштина на Космету поново се нашла на удару када су средином месеца америчка државна секретарка Хилари Клинтон и „председница“ самопроглашене „државе Косово“ Атифете Јахјага потписале „билатерални споразум о заштити културне својине и наслеђа“.
Српска Комисија за сарадњу са UNESCO-м најавила је тим поводом да ће себорити да спречи било који покушај да се „косовизује“ српска баштина на КиМ.
Да ли као реплика на боравак Конузина на КиМ или не, на Светог Николу је у Приштину допутовала Ангела Меркел.
Ангела Меркел са Тачијем у Приштини
Тада је она изјавила да Србија „мора да настави са применом споразума постигнутих у договору са Приштином, која је испунила свој део обавеза“. Она је поновила да је“неопходно гашење српских структура на Косову“.
Колико је држава Србија присутна на Космету?
На платном списку државних институција Србије на Космету налази се око 22.000 људи, од којих половина не ради и не живи на КиМ, рекао је државни секретар у министарству за КиМ Оливер Ивановић, истичући да скоро свако министарство у Влади Србије има своје одељење на Косову.
„Гвоздена фрау“ није била превише благонаклона ни према Тачију, чију је администрацију оптужила за корупцију, па је убрзо након њеног одласка из Приштине Немачка увела ембарго на оружје Приштини, а сматра се и да јеодлука „Мерцедеса“ да прекине сарадњу са властима у Приштини производ њеног утицаја.
ЕУ је крајем године именовала „првог амбасадора у Приштини“ и то је бивши шеф словеначке дипломатије Самуел Жбогар.
Србе са Космета матична држава је ставила у нову парадоксалну позицију!
На прелазима Мердаре и Кончуљ између КиМ и централне Србије почела је, како је споразумима раније договорено, наплата осигурања када се с једне територије улази на другу. Осигурање за улаз у централну Србију наплаћује се само за возила са таблицама КС, а аутомобили са ознаком РКС добијају пробне таблице што кошта знатно мање.
Зато су Срби са Косова масовно почели да узимају РКС таблице, које су до сада одбијали да користе, како би смањили своје путне трошкове. И Срби с Космета и Албанци са југа Србије жалили су се да је цена осигурања превисока.
Мисија ЕУЛЕКС предала је 20. децембра приштинским властима прву оверену копију матичних књига коју је добила од српских власти, а два дана касније је Влада Србије усвојила Уредбу о слободи кретања којом се дефинише контрола прелаза административне линије са Косовом и Метохијом.
Суморни изгледи у 2012. години?
Срби са севера Космета у 2012. годину улазе и даље бранећи своје интересе и права на барикадама. Кажу да их неће уклањати, али да се неће ни сукобљавати с Кфором и ЕУЛЕКС-ом.
Уредбу Владе Србије о слободи кретања на административним прелазима представници Срба оценили су као неприхватљиву, и најавили да ће 15. фебруара, на Дан државности Србије, организовати референдум на коме ће се грађани изјаснити да ли прихватају албанске институције на северу Косова.
Годину иза себе оцењују као најтежу од 1999. због „покушаја наметања косовске државности“, а као најважнији циљ у наредној години навели су останак и опстанак на Косову уз помоћ државе Србије.
А шта им она поручује? Ако је судити према изјави министра полиције Ивице Дачића да“Србија неће пропасти ни ако остане без Косова“, која добија још већу тежину када се стави у контекст наступајућих преговора о културној баштини на Космету и представљању Приштине на међународним скуповима – ништа охрабрујуће.
Шта је са истрагом Мартијевих навода?!
Стални представник Русије при Уједињеним нацијама Виталиј Чуркин изјавио је да је за Русију веома узнемирујуће то што УН још ништа не предузимају поводом извештаја Савета Европе о трговини људским органима на Косову, за које се терети некадашња ОВК, уз оцену да постоји отпор међу чланицама Запада.
извор: Вести
Категорије:БАРИКАДЕ, Видео, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Европа, ИСТОРИЈА, КОСОВО И МЕТОХИЈА, Нато, ПАТРИОТИЗАМ, ПОЛИТИКА, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…