Оно што ми недостаје да будем оптимално срећан, је што народ коме припадам и кога толико волим, грца у несрећи, незапослен, уморан, стар, уплашен, фрустриран. У овој земљи постоје две врсте столара. Они који производе мртвачке сандуке живе одлично. Они који производе колевке немају леба да једу.
_______________ 

17. 11. 2010.

„На гробљу се не игра коло“

Драмски писац, режисер, универзитетски професор Синиша Ковачевић, члан је Председништва Демократске странке Србије. У интервјуу за „Вести“ објашњава зашто је ушао у политику, уносећи у њу сав свој стваралачки и лични углед, и зашто, осим нових пријатеља и подршке многим својим ставовима, заузврат не очекује никакву личну корист.

– Био бих најгори лицемер на свету, уџбенички Фарисеј ако бих након вишегодишњих објашњавања да политика није краћи пут до привилегија, начин да се неко обогати, пут до црних лимузина и силиконски одрађених секретарица, када бих и сам посегао за тако нечим, каже Ковачевић.

Откуд ви уопште у политици?

– Ја сам у политику ушао да докажем да политика и морал могу заједно. Код нас постоји то наопако схватање да су политика и етика потпуно одвојене, да не станују на истој адреси.

Ако је схватате као упрезање индивидуалног потенцијала да свима вама, и граду и држави, буде боље, онда је политика један тежак терет, тешко бреме, као јарам. Знате, ниједан магарац се не радује самару, ниједан во се не радује јарму.

Кабинетлија укида војску

Остали смо без војске о којој у Србији постоји 250 песама, можда и више. И то одлуком једног кабинетлије. Он је неки инжењер, ако се не варам. Он је ‘ладно пристао.

‘Оћеш да будеш министар војни. ‘Оћу. Једнако тако да су га питали хоћеш ли да диригујеш филхармонијом, он би рекао, хоћу.

И сада тај човек себи даје за право да укида војску у Србији. Као што је Тито покушао да укине Бога, тврдећи да Бога нема, јер да га има, видели би га руски авијатичари, па то није успело, тако ови сад укидају војску да би за десет година рекли, ево, ми нисмо у стању сами да се бранимо, морамо ући у НАТО.

Написали сте и „Српску“ и „Велику драму“, шта ће вама политика?

– Човек нема права да буде срећан, ако су људи око њега несрећни, ако се око вас кука и плаче и сахрањује. Може ли човек да игра коло на гробљу?

Ја сам доста тога наследио од оца и мајке, доста и зарадио, имам пристојну породицу. Оно што ми недостаје да будем оптимално срећан, је што народ коме припадам и кога толико волим, грца у несрећи, незапослен, уморан, стар, уплашен, фрустриран.

У овој земљи постоје две врсте столара. Они који производе мртвачке сандуке живе одлично. Они који производе колевке немају леба да једу.

Тридесет хиљада људи у овој земљи умре више него што се роди. То је један Бор или једна Рума рецимо.

Одумире и село?

– Село као парадигма нације је умрло. Ево, ја сад треба нешто да снимам, обилазим Војводину, Србију, свака друга кућа је празна, свака трећа урушена. Имате кућу са окућницом од 50 ари, зградама и помагалима за три хиљаде евра.

Тридесет генерација нечијих успомена, искуства, стицања, сад треба да се прода за један половни аутомобил који тешко да би прошао технички преглед. И онда питање откуд ја у политици. Мени је могло да буде феноменално.

Фукара лаје из чопора

Имате ли проблеме због чланства у ДСС?

– Имам, у првом реду професионалне, али нећу да причам о томе. Ситни су то проблеми у односу на то колики сам ја у плећима. А и ничија није до зоре горела.
И ваша супруга, глумица Љиљана Благојевић је била прогањана због политичког деловања.
– Знате, што је фукара безочнија, недаровитија, што је мање индивидуализована, има потребу да лаје из чопора.

Увек је и она, као и ја, имала проблем са чопорима. Никад та полемика није текла тет-а тет, никад Пера против мене, него бука и бес тих гусака.

И било је. Али, зашто у то коло?

– Па, ето, из осећања одговорности. Ако хоћете, рећи ћу једну омрзнуту реч, из патриотизма, из елементарног патриотизма, дакако.
Зашто у ДСС?
Зато што се сви основни светоназори, и етички и политички које она брани, готово подударају са мојима. Волим да сам окружен честитим и поштеним људима. У друштву бараба се осећам нелагодно.

Шта мислите о актуелној власти?

– Она се уплаткала у корупцију, политички неморал сваке врсте. Дали су себи за право да се ортопед бави урбанизмом, физичар иностраним пословима, политиколог полицијом, преводилац са норвешког спортом и омладином.

А психолог на челу Србије?

– Тај психолог даје себи за право да са много препотенције каже да је странка на чијем је он челу једино компетентна да влада Србијом у овом тешком, историјском тренутку не препознајући до које је мере тај тешки политички тренутак сам произвео управо превиђајући ове ствари о којима говорим.

Нисам код њега препознавао ту страну интелектуалне одговорности када је као психолог пристао да буде министар телекомуникација, или министар војске.

Шта мислите о тужби Ђинђићеве мајке и сестре?

– Тешко ми је да говорим о томе зато што мислим да су те две уцвељене жене изманипулисане и да су оне џокер у једној прљавој политичкој партији покера.

Хајде да ухапсимо Коштуницу, да га намажемо катрановим перјем, обесимо на Трг Републике, сутра ујутру ће евро бити 75 динара, сви ћемо се пробудити здрави, сви млађи, сви ћемо имати по десет хиљада евра у банци… Којешта. Да било шта постоји, одавно би Коштуница већ носио букагије.

Дијаспора ускоро већа од матице

Погледајте колика нам је дијаспора. Сад смо дошли до тога да смо са Ирцима и са Мађарима, трећи народ у свету којима је дијаспора нешто мало мања од матице. Једва. Можда и није. То ће тек да покаже овај нови попис становништва. Постоји страшан одлив тих налепших, најбољих, најдаровитијих, креативно и интелектуално најпотентнијих и биолошки најпотентнијих људи.

С. Прлина – Вести