Вође ОВК зарађивале 45.000 долара по извађеном органу
Унмик је још 2003. године обавестио Хашки трибунал о убиствима и трговини људским органима на Косову
Притворска зграда у Тропаји на северу Албаније (ФОТО: Политика)
Притворска зграда у Тропаји на северу Албаније
Приштина – Унмик је још 2003. године имао информације о убиствима и трговини људским органима на Косову и о томе је тада био обавештен и Хашки трибунал, види се из документа Уједињених нација.
Према том извештају, вође ОВК су зарађивале и до 45.000 долара од извађених органа само једне отете особе.
У извештају на 30 страна, у који је Танјуг имао увид, наводи се да су отмице Срба почеле средином 1999. године, када је 100 до 300 људи отето и тракторима и камионима превезено у притворске зграде у Кукешу и Тропоји, градовима на северу Албаније.
Почетком августа 1999. године између 25 и 100 отетих је пребачено из Албаније у приватне куће и индустријске комплексе у централној Албанији, у град Бурел, 110 километара југозападно од Кукеша.
У приватној кући јужно од града Бурел била је смештена приватна клиника. Ту су узимани органи од жртава, које су касније умирале. Посмртни остаци су били закопавани у близини.
Органи су касније транспортовани до аеродрома Ринас у близини Тиране и одношени даље.
Према извештају, последња група је доведена у кућу у градићу Бурел у пролеће или почетком лета 2000. године.
Извештај је направљен на основу разговора са најмање осам извора – сви Албанци са Косова и из Црне Горе који су били у ОВК.
Четворица су директно учествовала у транспорту најмање 90 Срба у заробљеничке кампове у северној и централној Албанији. Тројица су довела жртве до клинике, двојица су закопавала лешеве после операција, а једна особа је учествовала у предаји органа до аеродрома Ринас код Тиране.
Према свим изворима, транспорт људи и вађење органа су рађени уз знање и укљученост средњег и вишег нивоа официра ОВК, као и уз учешће доктора са Косова и из иностранства.
Операцију је подржао човек који има везе са оперативцима албанске тајне полиције за време бивше владе Салија Берише, додаје се у извештају.
Један од сведока испричао је како је 20. јула одвезао већу групу Срба из места Љутоглав између Суве Реке и Призрена и да је међу њима препознао Властимира Стевановића, који је радио као конобар у Дому армије у Призрену. „Нико нас није зауставио на албанској граници, а после три дана је обављен још један превоз, али сада убијених Срба у Албанију”, и, према исказу сведока, то је организовала група једног од вођа ОВК Исмета Таре.
Други сведок је испричао да је два пута возио групе Срба до куће – клинике у месту Бурел. Први пут у октобру 1999. године, и предао их је Бесиму Вокшију из ОВК.
Следећи транспорт је био у мају или почетком јуна 2000. године, када је довео 20 жена, углавном из источне Европе и бившег СССР-а.
Након операција, жртве су сахрањене у околини.
Како се наводи у извештају, сведок је нестао из Клине у марту 2003. године. Породица никада није нашла тело, нити је властима због страха од освете пријавила његов нестанак. Један од сведока у кући у Бурелу помиње албанске докторе Ђамила и Адмира, као и једног доктора арапског порекла. „Када сам водио последње особе, једног српског мушкарца и једну млађу жену, они су били престрављени. У једном тренутку мушкарац ми је рекао: Убијте нас одмах, нећемо да будемо исечени на комаде”, испричао је сведок. „Срби су довожени високо у планине да би им се поправила крвна слика. Ту су радили и секли дрва, и добијали су добру храну, да би након неког времена били пребачени у Бурел где су им вађени органи”, наводи сведок.
Један од сведока као посебно окрутног, и као организатора кампова где су били заробљени Срби, помиње Џавида Елсханија из села Пиране поред Призрена. За њега каже и да је био у веома добрим односима са Рамушом и Даутом Харадинајем.
И остали сведоци су детаљно описали како су на Косову преузимали жртве и како су их касније превозили у Албанију, где су им вађени органи.
Танјуг
—————————————-
Бан Ки Мун: Подржаћемо истрагу о трговини органима
Вашингтон – Унмик је спреман да у потпуности подржи истрагу о трговини људским органима на Косову, истиче се у најновијем извештају генералног секретара Уједињених нација Бан Ки Муна и, истовремено, изражава очекивање да ће се у наредном периоду напредовати ка отварању дијалога Београда и Приштине, који још није започео због пада косовске владе.
Унмик остаје спреман да пружи пуну подршку свакој евентуалној даљој истрази о тим тврдњама која би се могла водити у будућности, истакао је он.
објављено: 02.02.2011. Политика
Категорије:ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, КОСОВО И МЕТОХИЈА, ПОЛИТИКА, Ратни Злочин, СРБИЈА
СРБски ФБРепортер 
Остаци жртава отетих органа прерађени су у храну за псе и мачке. Потражите у Албанији такву фабрику која ради са сировином људских тијела.Ми ни издалека нисмо свјесни који је монструизам са акцентом против Срба.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Улога квислиншке власти није да истражи и казни већ да прикрије или маскира злочине и амнестира окупатора и његове саучеснике за почињена недела. Подсетићу да је НАТО свој гнев и дуго припреману одмазду за непокорност Србије, реализовао 5. Октобра, након првог круга гласања на председничким изборима, када је направљен најмоћнији савез самог врха криминала, дела тајних служби, ДОС-а, тајкуна и дела НВО. Овај савез, ојачан и разним навијачким групама, тада херојима а данас „хилиганима“, склепан по мери и укусу оних који су у претходних десетак година испробали сва средства како би колонизовали Србију, како видимо, одолева до данас. Карактер и последице њиховог деловања сагласно интересима спољних тутора а наспрам интереса и потреба грађана Србије у значајној мери су демистификовани. Демистификована је велика превара и манипулација.
Да је неким случајем у Србији страдало стотинак врабаца или било које друге животињске врсте, сви медији, све странке, удружења, НВО сектор, знани и незнани, домаћи и страни… би устали у осуди починиоца и одбрану жртве. Међутим, када су Срби жртва, тада само одважни истурају груди зарад одбране истине и правде. Те појединачне гласове по правилу надјача бука кивне хорде која годинама разапиње Србију.
Према томе, није реално очекивати да се неко из врха државе озбиљније позабави убиствима и трговином људским органима на Космету, који су резултат НАТО агресије на СР Југославију 1999. године.
Свиђа ми сеСвиђа ми се