Министар војни Шутановац: „ВИШЕ ПУТА САМ РЕКАО ДА ЗА МЕНЕ ХЕКТАРИ НЕ ПРЕДСТАВЉАЈУ ВРЕДНОСТ“ – ЗА МИНИСТРА ВОЈСКЕ СРБИЈЕ КОСОВО И МЕТОХИЈА СУ ХЕКТАРИ ОБИЧНЕ ЗЕМЉЕ?!

26.12.2011.

/Интервју за „АКТЕР“ поводом стања на КиМ/

„Дошао је моменат када се мора тражити одрживо решење какво захтевају Европа, Србија и свет 21. века“

„Показали смо да је могуће направити систем који добро функционише, али и да Срби и сада радо иду у војнике“, каже за „Актер“ министар одбране Драган Шутановац, оцењујући тачно после годину дана укидање обавезног служења војног рока. Поносно додаје да је његов тим добио највише оцене из земље и света за спроведене реформе у Војсци, напомињући да „коначно имамо зрелу војску и војнике, који брину о свом радном месту, својим породицама, наоружању, техници, и то је врхунски бенефит професионализације Војске“.

Ближи се 1. март и одлука Европског савета. Какве су ваше прогнозе за нашу кандидатуру?
Све време од када сам у Министарству одбране радим са својим тимом на имплементацији европских вредности и достизању најбољих стандарда у области одбране. Истрајавајући на томе показали смо да можемо да уредимо систем, тако да данас многи кажу да је наша војска боља него што је случај у појединим чланицама ЕУ или НАТО. Србија је практично препоруком Европске комисије добила потврду да је испунила све оно што су испуниле и друге земље на путу европских интеграција. Зато кажем да Србија никад није била ближа европским стандардима, али да има нешто што није имала ниједна држава приликом приступања ЕУ – вековни проблем на својој територији. Дошао је моменат када се мора тражити одрживо решење какво захтевају Европа, Србија и свет 21. века.

Ангела Меркел је пре неки дан поновила услове од летос. Хоћемо ли их прихватити?
Србија мора да види шта је за грађане најважније. Више пута сам рекао да за мене хектари не представљају вредност, јер је живот нешто што је непроцењиво и непоновљиво, и да без живота на Косову и Метохији нема ни Косова и Метохије. Морамо да се усредсредимо на решења која ће допринети да се грађани неалбанци на Косову осећају пре свега безбедно.

Како то?
Тражећи одржива решења, а она се морају тражити хладне главе. Јесмо ми у историјски лошем тренутку покуцали на врата ЕУ, али је тачно и то да мали број европских политичара или готово нико не приступа на студиозан начин проблему у коме се налази не само Србија, већ цео регион. То је разумљиво, јер су пољуљане и највеће економије, и порука коју смо добили из Немачке некоме може изгледати брутална, али је она заправо само огољена и каже: “Људи, морамо да радимо“.

Да ли се слажете с тим да се расформирају те, како Меркелова каже, паралелне институције, за које Оливер Ивановић каже да су једине легално изабране на северу Косова?
Уколико говоримо о локалним самоуправама севера Косова, то су једине институције и оне нису паралелне. Али чињеница је да постоје јужно од Ибра и паралелне институције које немају никакву функцију, које су де факто фиктивне од 1999. године, и које и данас црпе енергију из Србије. Верујем да велики део људи запослених у тим такозваним институцијама, фирмама, уопште није на Косову, нити води бригу о Косову.

Често се помиње одрицање од Резолуције 1244?
Нисам у разговорима са страним дипломатама имао прилику да чујем да неко тражи да се одрекнемо Резолуције, већ стичем утисак да је интерес и Приштине и Београда да та Резолуција остане на снази. Она није нимало охрабрујућа за нас још од времена када је донета, а настала је као резултат капитулације увијене у обланду велике победе. Због те Резолуције и Кумановског споразума војска тадашње Југославије не само да се повукла са Косова, већ је морала да се повуче унутар Србије, да направи „тампон зону“ између Косова и централне Србије и тако створи могућност да 2000. године настану терористичке, парамилитарне организација на југу Србије.

Има ли наговештаја да се спрема измењена политика према Косову?
Води се жива дипломатска активност у жељи да се мотивишу наши пријатељи и партнери у проналажењу одрживог решења које ће задовољити ЕУ и њене чланице. Чињеница је да су готово све чланице ЕУ подржале Србију и да постоји велики број држава које желе да помогну. Председник Тадић покушава да са истим циљем дође до решења које ће бити прихватљиво пре свега за грађане Србије.

Када ћемо знати за то решење?
Уколико то решење буде прихватљиво оно ће угледати светлост дана, у супротном тражиће се неко друго. Не мислим да грађани треба да очекују да ће неко на тако транспарентан начин да изађе у јавност са конкретним предлогом, таква пракса не постоји и она није примерена озбиљним разговорима.

Како оцењујете резултате укидања редовног служења војног рока?
Интересантно је да постоји део „патриотске јавности“, који жали за тим што више не постоји обавеза служења војног рока, а кад их питате да ли би сада они служили добровољно те жеље нема. Показали смо да је могуће направити систем који добро функционише, али и да Срби и сада радо иду у војнике. Данас имамо три пута више кандидата за добровољно служење војног рока него што имамо потребу.

Могу ли ти постојећи војници да одбране земљу у овом тренутку и саставу, ако затреба?
То је као да питате да ли је бољи професионалац од аматера. Мислим да је у свему професионалац на сваком радном месту бољи од аматера. Коначно имамо зрелу војску и војнике, који брину о свом радном месту, својим породицама, наоружању, техници, и то је врхунски бенефит професионализације Војске. Са мање новца него што смо имали раније упослили смо професионалне војнике, а онима који то желе омогућили да добровољно служе војску.

Да ли је тачно да од 1999. године младићи са Косова и Метохије нису добијали позиве за служење војног рока и нису одлазили у војску?
Од 1999. године од 8.500 регрута са Косова и Метохије занемарљиво мали број њих је служило војску. Тадашњи државни врх донео је 1999. године антидржавну одлуку да се младићима са Косова и Метохије не упућују позиви за служење војног рока, тако да имамо апсурдну ситуацију да је миноран број младића са Косова у последњих 12 година служио војни рок у односу на регрутни потенцијал.

Како је тај број младића доспео у војску?
Они су се практично добровољно пријавили. Нажалост, највећи промотери српства на Косову нису имали ту врсту куражи да своју децу упуте не служење војног рока, али зато имају слободу да зову туђу децу да дођу да их бране на Космету.

ИЗВОР: ФБ ГЛАС КОСОВА И МЕТОХИЈЕ