Писац Виктор Јерофејев пише како већ две деценије у нашој земљи слободно циркулише страна валута и до чега нас је она довела

Најважније у изразу “слободно конвертибилна валута” током 1991. године је била реч „слободно“, али код нас је акценат стављен на именици “валута”

Пре 20 година у Русији су дозволили слободан промет стране валуте.  Да ли смо ми и наши животи слободнији због тога?

Виктор Јерофејев, писац

Нека подигне руку онај ко воли новац? Питам вас – ко воли паре? Иванов? Петров? Сидоров? Мук. Нема одговора. Народ опет ћути. Наш народ не воли новац. Наш народ ће вам рећи другачије – нека подигне руке онај који воли новац! Руке горе! Предај се олошу богати! И свима, као у жару револуције, као да нико није ни укинуо празник Октобарске револуције, сијају очи од озлојеђености… Али видим, како у последњем реду бубуљичави младић бојажљиво пружа руку. Шта је то? Млада, још бубуљичава Русија гази наше принципе? Код нас се сматра непристојним волети новац! То није лепо! У најгорем случају, волите новац у себи, а не наглас. Рећи да волите новац је исто што и хвалити се да упражњавате онанизам. Млади човече, ви волите новац?

— Нисам пре, али сада волим!
— Како то да разумемо?
— Моја млађа сестра, лепотица, удала се за милионера. Сада у нашој породици чак полуслепа бака, иначе стари комуниста, воли паре!
— Каква породица!
— Да,— наставља младић,— тако ће бити са сваким ко се уда за милионера. Са свима вама!
Експлозија негодовања.

— Али,— бубуљичави никако да прекине,— схватам ја зашто код нас не воле паре. Како и може да се воли рубља? Она већ скоро сто година јадна животари. У Совјетском Савезу људи нису примећивали рубљу, колико је била немоћна и безвредна. А и сад је она ништавна — у потпуности зависи од нафте и гаса, а не од рада. Друга ствар је амерички долар!

А тада се подиже звиждук, љутит, циљани звиждук, по којем је одскоро препознаје наш народ, који не подноси ни власт новца, ни новац исте те власти, и бубуљичавог младића са презиром избацују из нашег друштва, претходно га пребивши скоро на смрт.

Да, наш народ још више од новца, не воли безобразан амерички долар, који ће једног дана сам себе докусурити, али засад цвета у нашој земљи. Стигао је у Русију пре 20 година, као освајач, кога смо као викинга сами позвали у нашу земљу. Долар је дошао као парадокс, јер су у Совјетском Савезу за свежањ долара хапсили, а за кофер – стрељали, а након 20 година све се преокренуло. Преваранти су се јавно шеткали по ресторанима са свежњевима долара, а криминалци са коферима, купујући све могуће. Постидевши се истински и руски, наши руководиоци су смислили у.ј. (условна јединица, прим. прев.), валуту властите срамоте и понижења. Међутим, исти ти криминалци су одомаћили амерички долар, смисливши за њега надимак. Тако су некад у ратно време Немце преименовали у швабе, да би лакше могли са њима да се обрачунају. И обрачунали су се. А пре 20 година долари и у.ј. се нису обрачунали са нашом рубљом, него са нашим поносом. Као што многи мисли, чак и данас.

У ствари, слободно конвертибилна валута, која је упала у руске банке и жалосни киосци мењачница са блиндираним вратима, дали су нашој земљи шансу да преживи. Рубља, која је пре сто година била најмоћнија светска валута, пропала је, али не због тога што је Русија није волела, него зато што су нас бољшевици преобратили у земљу будала. Они су хтели да укину новац, али на крају је историји укинула њих, оставивши нам у наслеђе безвредну рубљу. Помогле су нам банкноте оних, о којима смо дуго учили (и дан данас уче) да су нам непријатељи. То су биле штаке, али ми због нама својствене индиферентности нисмо научили да ходамо самостално, а кривицу пребацили на цео свет, осим на себе. Док храмљемо расте нова снага – јуан, очврснули су валутни системи других држава, али ми смо због своје немоћи прогласили себе хришћански некористољубивим народом. Једни искрено верују у штетност новца, а други који су се размножили на земљи у не тако малом броју, подстичу наш презир према валути, са искреном мржњом према нама због своје немаштине.

Пре двадесет година, озаконивши страну валуту, омогућено нам је да постанемо слободна држава, да видимо света, да радимо за себе и своју породицу, да се бавимо добротворним радом, да подржавамо културу. И шта смо добили? Нека подигне руку онај ко је постао слободан човек! Дижите руке! Руке горе!

Виктор Јерофејев, писац

Превод са руског језика Милица Ратковић

http://www.kommersant.ru/doc-rss/1826963

Извор: Русија. Рс