Законоправила
Властодршци честитају: Срећна и весела Нова, маркетиншка 2012. година
Капетан Титаника слави потонуће

23.12.2011.

Последњег дана 2011. године на симболичан начин, отварањем најскупљег моста који спаја „нигде и нигде“, биће означен крај једне сулуде авантуре изазване дугогодишњом пандемијом демократског лудила. Узроке и последице овог „свечаног испраћаја“ сабира Таблоидов уредник Јосип Богић, пензионисани пуковник Управе за борбу против организованог криминала и стални консултант ОЕБС-а
(ЈОСИП БОГИЋ)
Колико је Србија била успешна у спровођењу политике приближавања Европској унији видело се 9. децембра када је стигла вест из Брисела да нема ништа од добијања кандидатуре и датума за почетак преговора.
Иако је председник Србије увијено најављивао у последњих неколико дана да није смак света ако и не добијемо кандидатуру, сви су се потајно надали да ћемо ипак добити зелено светло. Томе су се надали и поједини опозициони политичари који су чак и опкладе изгубили.
Сада су се главе мало охладиле и почеле су „школе мишљења“ и објашњење зашто нисмо добили кандидатуру, а све у стилу лисице и киселог грожђа: када лисица не може да дохвати грожђе, каже да је кисело. Тако и наши политичари: кад нису добили кандидатуру, објашњавају да то и није толико важно, иако су само месец дана раније громогласно најављивали како је 9. децембар „дан Д“ за Србију.

У Европи лажи префињено кажњавају

Заборавили су наши политичари на једну главну ствар, а то је да су у лагању (маркетиншком улепшавању стварности) Европе мало претерали. Најпре су својим маркетиншким преварама толико слудели народ да му се све огадило, а највише политика.
То је управо и циљ владајуће клике да што више натерају народ да не изађе на изборе како би они својом „партијском војском“ са малом излазношћу опстали на власти.
Али у Европи ови маркетиншки успеси и лажи не пролазе. Из личног искуства знам да Европљани не реагују на лажи попут нас Балканаца. Они, што би се уличним жаргоном данашње омладине рекло, „искулирају“ наше лажове, и не кажу им отворено да лажу. Али, кад дођу неки битни и кључни моменти, кад се нешто одлучује, онда на фин и увијен начин дају увијени одговор на лажи, као што су га наши политичари сада добили: ако се поправите добићете позитиван одговор у марту. То ми личи на онај виц о Пироћанцу који каже сину: „Сине, ако будеш добар водиће те татко да гледаш како друга деца лижу сладолед!“
Овај негативан одговор из Европе није само негативан у погледу Косова и Метохије, како сада покушавају из владајуће елите да представе како је то због ултиматума да се призна држава Косово. Убрзо је уследио одговор „њиховог пријатеља“ Венсана Дежера да то није тачно. Очито, нашем министру иностраних послова је било исто толико, ако не и више важно да стане на чело Тениског савеза Србије него да се држи Уједињених нација у случају Косова и Метохије!
Негативан одговор је уследио понајвише због лагања и приказивања лажног стања. Само министарка правде и владајућа клика представљају успешну реформу правосуђа, иако и врапци на грани знају да то није тачно. Чак и Европљани то знају. Ако је то тачно откуда највише представки у Стразбуру долази баш из Србије и то због суђења у разумном року? Зар није госпођа министарка спровела „успешну“ реформу правосуђа, у којој су само „најбољи“ прошли? А при томе је ухапшен судија ВШ Јакшић, док је Милимир Лукић поднео оставку? Реизабрани су, углавном, најгори, корумпирани, нестручни, али зато бескрајно послушни…

Нове маркетиншке лажи за нови мандат

Сад су се сетили, на крају мандата, да причају о томе како је економија најважнија, а исту ту економију су довели до самрти! Министар за социјална питања сада говори о запошљавању и усмеравању пара за социјалне категорије становништва. Такође, прича о томе како корупцију треба уништити, па онда даје неке „анатомске податке“ као о реткој животињи коју треба гађати „у главу“, „у тело“ или „у реп“, не знајући где ће пре. Бивши потпредседник владе сада прича о томе како сељацима треба поделити паре, баш као и пољоделцима у Северној Кореји. А, ко их је спречавао да то ураде и много раније, рецимо, још пре четири године?
О успесима у борби против корупције добили су јасан одговор од организације „Транспарентност“ (Transparency International) који су оценили да је Србија назадовала у тој борби за неколико места и да је у тој области на нивоу најсиромашнијих држава из Африке!
На ту вест реаговали су тако што су опет маркетиншки рекли да то није тачно и да су Европљани у криву. Из искуства знам да ниједан лопов и криминалац никада нису одмах признали да су извршили кривично дело. Увек је неко други био крив а они су били само жртве или су били изманипулисани.
Мислим да је највећи проблем ове власти тај што су морално посрнули. Јер маркетиншко управљање државом је само улепшавање стварности, баш као у Потемкиновим селима. Све док се не суочимо са истином нема нама опоравка. Морална обнова је нешто што се тешко постиже. Истражујући кривична дела преваре у својој радној каријери дошао сам до поражавајућег закључка да се већина превара дешава између блиских сродника, пријатеља и другова. Дакле, ако једном неко започне тај епохални посао моралног опоравка, мисију успостављања општих вредности које важе за свакога, требало би управо да почне од темељне промене породичних односа и стварања нове социјалне културе.

Хомен пише тужбу, а држава плаћа одштету…

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен већ годинама зна за случај својих бивших колега „отпораша“, Вељковића и Соколовића, који су својевремено били претучени. Упознат је, јер је он и написао тужбу пре 11 година и не спори да се срео са жртвама. Упознат је и са судијом Горданом Видојковић јер је утицао да она буде изабрана. Он је обећао да ће се потрудити да се цео предмет врло брзо достави Високом савету судства на разматрање. По ком то слову закона Хомен може да се потруди?
Уколико се ослобађајућа пресуда потврди и на Апелационом суду, то значи да ће се вишемилионски судски трошкови платити из републичког буџета. Пошто је овај процес трајао 11 година, укупни судски трошкови износиће око 10 милиона динара.
„Сматрам да проблеме треба решавати овде, а не у Стразбуру, и зато ће Министарство правде и исплатити ту одштету“, рекао је Хомен. Али, ако се то заиста и деси онда би требало и другим оштећенима по истом принципу исплаћивати одштету на терет пореских обвезника, а не само „отпорашима“!
Он може да им нуди само свој лични новац, али државни не. Но, Хомен је познат по томе да олако даје туђе. С којим правом челник ресорног правосудног министарства нуди новац пореских обвезника? По важећем закону може држава да плати штету оштећенима уколико то државни службеник учини, својим несавесним или намерним радом, али је дужна да се регресира од дотичног чиновника односно судије која је дозволила да предмет застари. То би Хомен требало да зна. Зар није и он одговоран за бахатост суда који предмете доводи до застаревања? Хомен се сада сетио овог предмета и глуми забринутост због Стразбура! Успешна реформа правосуђа, толике огромне паре потрошене из буџета због одуговлачења и неефикасности судства, а хоће правду у Стразбуру?!

Кога ми то имамо у правосуђу?

Колико је коштала реформа судства, још више ће коштати последице тога историјског скандала.
Оштећени треба да траже одштету од ове власти а не од грађана Србије. Није народ поставио судије, већ актуелна власт. Народ не треба да буде жртва неспособности Министарства правде. Реформа је толико успела да реформисани нису способни да особи која је кућно притворена достави позив за суђење. Због тако успешне реформе највише предмета у Стразбуру долази из Србије. То је реалан аргумент који показује судску ефикасност.
Пошто су Снежана Маловић и Хомен извршили успешну реформу правосуђа било би коректно да сносе макар мали део одговорности тог успеха. Грађани Србије би требало целој политичкој елити да поднесу одштетни захтев. Јер ова држава није њихова прћија, а буџет не служи за њихове ћефове.
Председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић изабрана је за генералног секретара и члана Бироа Европског удружења судија и тужилаца за демократију и слободе (МЕДЕЛ). Избор Драгане Бољевић представља признање заједничким напорима Друштва судија и Удружења тужилаца Србије за примену европских стандарда и успостављање правне државе и владавине права у Србији.
Ипак, упркос свему, најновија маркетиншка превара се спрема 31.12. 2011. године када је елита најавила отварање моста на Ади, иако је то поодавно било предвиђено за 15. децембар. Отварање моста се припрема уз велики ватромет како бисмо ушли у Нову годину са новим мостом. Када је већ тако, предлажем да се уместо Деда Мраза који доноси деци поклоне само мало нашминка премијер како би угођај био величанственији. Уз то предлажем да се мост назове Титаник, а капетан би могао да буде Мирко Цветковић, дизајниран као Деда Мраз у оставци.
Нека нам је срећна и весела маркетиншка 2012. година!

Успавали су народ Србије маркетиншким преварама, баш као што преваранти и лопови у возовима успављују спрејовима путнике и тако их успаване пљачкају. Скоро на исти начин је своје циљеве остварила клика на власти.

извор: magazin-tabloid