Трка за 180 милијарди долара: инвеститори се отимају за нафту из Алексинца

22. 12. 2011.
Пет компанија у последњих годину и по дана снажно лобира у Влади Србије да добије посао експлоатације уљних шкриљаца у Алексинцу. Процена једне од њих да би се од нафте из тог налазишта могло зарадити и до 180 милијарди долара објашњава зашто се писмима о намерама нуде нашем министарству задуженом за рударство, траже састанке и нуде опције како највише да зарадимо. У тим писмима или на састанцима покушавају једни другима да подметну ногу, тврде да знају да је оном другом намештен посао или да се врши притисак на државу.

Према сазнањима „Блица“, писма о намерама власти су добиле од инвестиционих фондова „Хатор“ и „Зао стар“, естонских компанија „Еести енергија“ и ВКГ, као и од НИС-а, односно „Гаспромњефта“.

На питање да ли се инвеститори туку пред његовим вратима за овај посао, државни секретар у Министарству животне средине, рударства и просторног планирања Жарко Драгосављевић каже за „Блиц“ да не би рекао да се туку, али истиче да је добро што је интересовање велико.
– Нема притисака ни са једне стране, искрено. Постоји само интересовање – тврди Драгосављевић.
Према његовим речима, држава још није одлучила на који начин ће увести стратешког партнера у посао јер нема новца да сама набави технологију и експлоатише шкриљце. Драгосављевић објашњава да је основна идеја да држава буде већински власник у новој нафтној компанији, а колики ће однос удела бити, „зависиће од онога што можемо добити на тржишту“.
На питање да ли ће партнер бити биран тендером, државни секретар каже да Влада разматра неколико опција – међудржавни споразум, тендер или организовање конзорцијума заинтересованих компанија.
– Можемо да направимо тендер, али ако у тендеру наведемо тачно коју технологију хоћемо, онда ћемо избор сузити на само једног понуђача – истиче Драгосављевић.
Он потврђује сазнања „Блица“ да је пет компанија заинтересовано за уљне шкриљце, уз напомену да се интересују и друге компаније. Драгосављевић потврђује и да су са свим заинтересованим компанијама одржани састанци.
У писму о намерама „Зао стара“, британско-руског инвестиционог фонда, у које је „Блиц“ имао увид, наводи се да су тадашњем министру енергетике Петру Шкундрићу писали још у априлу 2010. Влади су се поново обраћали и у јулу и августу исте године, да би састанак са Драгосављевићем имали у септембру. Након тога „Зао“ је сачинио предлог.

Њихова идеја је да Србија емитује акције новоформиране компаније на Лондонској берзи и да њиховом продајом добије средства без камате. То би захтевало припрему низа докумената, на основу којих би даље могла да преговара с компанијом из Естоније, Велике Британије или било којом другом.

„Уколико Србија не сачини таква документа, у озбиљној је опасности да њена налазишта буду потцењена, а уговори за експлоатацију могли би да буду потписани и на озбиљну штету Србије. Процес увођења на листу значиће да уљни шкриљац мора да буде исправно вреднован. Било која страна заинтересована за експлоатацију мораће да прихвати ту вредност. Да би експлоатисала шкриљце, било која компанија мораће да преговара с компанијом коју ће контролисати Влада. Неће бити могуће вредновање резерви по цени нижој од реалне вредности“, наводи се у понуди.
Оно што је у целом писму упадљиво јесте стално помињање Естоније и естонске компаније, да би у једном делу било поменуто да је „компанија из Естоније била активна у истраживању и да сада врши притисак на Министарство да приступи развоју пројекта“.
Драгосављевић каже да не види да Естонци врше притисак.
– „Зао стару“ смо тражили да кажу коју технологију имају. Они су рекли да немају технологију већ да нуде берзу. Сложили смо се у разговору да најбољу технологију имају Естонци, што не значи да посао треба радити са Естонијом, Кином или Бразилом. Али с ким треба радити? – пита се Драгосављевић и додаје да јесте министар Дулић недавно ишао у Естонију и био у посети „Еести енергији“, али да је то учињено да би се упознао с њиховом технологијом.
Када је реч о понуди „Зао стара“, Драгосављевић истиче да је реч о интересантном моделу, али и о моделу који до сада код нас није примењен. На питање да ли то значи да Србија неће ићи на берзу, државни секретар одговара:
– Могућа је и та опција, али значи много дужи период успостављања партнерства. Ако будемо ишли на тендер, и то ће условно трајати дуго јер је потребно неколико месеци за тендер – сматра Драгосављевић.
На питање да ли то значи да је Влада ближа опцији директног одабира партнера, Драгосављевић одговара са: „Не, просто разматрамо опције. Почетком наредне године Влада ће одлучити.“

Рачуница „Зао стара”

Фонд „Зао стар“ проценио је да би добит од сирове нафте била 60 милијарди долара током целог века експлоатације.
Ако би нафту одмах прерађивали у деривате, добит би била два до три пута већа, односно износила би 120 до 180 милијарди долара.
У заједничкој компанији Србија би имала од 90 до 95 одсто власништва.
Директни трошкови производње би током 10 година били 40 милијарди долара.

Драгосављевић истиче да су сазнања државе да најбољу технологију има Естонија.
– Они су исказали интересовање и послали писмо о намерама. Имамо и интересовање НИС-а. Наравно да је добро за нас као државу да НИС види себе у том пројекту – сматра Драгосављевић.

С друге стране, у писму о намерама инвестиционог фонда „Хатор“, у које смо такође имали увид, стоји да је тај фонд с Кајманских Острва спреман да у року од 90 дана обезбеди новац за израду студије изводљивости експлоатације шкриљаца, али ако се Влада Србије неопозиво писмено обавеже да тај посао додели њима.

„Хатор“ чека

Драган Милутиновић, партнер инвестиционог фонда „Хатор“, прича за „Блиц“ да ни после једанаест месеци од када је ресорним министарствима послато прво писмо намере, званичан одговор није стигао.
– Прво писмо намере послали смо у фебруару, а након тога нашу понуду смо проследили на више од 30 адреса, између осталог министарства енергетике, економије и регионалног развоја, СИЕПИ. Званично, нисмо добили одговор – каже Милутиновић и додаје да су у писму јасно ставили до знања да су спремни на сваки договор.

ИЗВОР: БЛИЦ