Нинослав Крстић: Претње и притисци

Изјава потпредседника Владе Србије Ивице Дачића поводом терористичких претњи Србији, да није могућ повратак српске војске и полиције на Косово и Метохију, најпре ме веома изненадила, али када је тај шок прошао, схватио сам да ниједна влада од 2000. године до данас није ни покушала да реализује Резолуцију УН 1244, иако су се сви позивали на њу. Том резолуцијом се дефинише суверенитет, Косово и Метохија оставља у саставу Србије и дозвољава се повратак до хиљаду војника, полицијаца и цариника. Наше власти су пре 2000. године наредиле да се спреми одред војске  за повратак на Косово, и тај одред је био припреман на Петловом бојишту, али отада никада нико није покушао да у Савету безбедности Уједињених нација тражи да се Косово и Метохија интегрише у државни систем Србије. Уместо тога, колале су разне пароле: те, бићемо глинени голубови, ако би се вратили – изјава министра одбране из 2004. године, затим изјава која се односи на статус – више од аутономије, мање од самосталности, да би сада стигли до тога да саме власти негирају Резолуцију 1244. То ме наводи на помисао да су наше власти, ове које владају у последњих 11 година, имале једну причу за стране амбасаде, другу за наш народ, а посебну причу за Србе на Косову и Метохији. Мислим да је Србима у нашој јужној покрајини, посебно оним у северном делу, јасно да су преварени, а, такође, превареним се осећају и остали грађани Србије.

И други део Дачићеве изјаве, који се тиче терористиче претње, односи се на проблем Косова и представља притисак на наше власти, јер све што раде нама западне земље раде координирано. Долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел и њен захтев да се повуку, како она каже, паралелне институције и да се Косову омогући међународно представљање, стиже паралелно с упозорењем из Америке да су могуће терористичке активности. Американци нас упозоравају да Ал Каида мотивише појединце да око Нове године нападну њихове циљеве, као што је то био напад на америчку амбасаду у Сарајеву. Додуше, није упозорена само наша влада, упозорене су још неке земље, али када је реч о нама, то је, сигуран сам, у функцији притиска.

Чињеница је да у данашњем свету постоји претња од тероризма. То је нешто што јесте могуће, имали смо тероризам задњих година на југу Србије. Међутим, чудно је да нам то упозорење стиже баш сада, када трају ти координисани притисци на грађане и на власт у Београду. Осврнуо бих се и онај на део Дачићеве изјаве, у којем каже да је разговарао са агентима ФБИ и са колегама из БиХ, и сложио се са оним који сматрају да се тиме постиже још један циљ до кога је веома стало САД. Као приоритет нашим безбедносним службама намеће се нешто што у односу на сепаратистичке тенденције не би требало да стоји на првом месту. Српским обавештајцима би сепаратизам на Косову, у јужној Србији, Рашко-полимској области и Војводини требало да буде први задатак, а не тероризам.

Аутор је председник Форума за безбедност и демократију